https://lat.sputnikportal.rs/20220201/sve-to-pripada-narodu-preminuo-otac-cuvene-plazme-i-domacice-foto-1133856620.html
„Sve to pripada narodu“: Preminuo otac čuvene „Plazme“ i „Domaćice“ /foto/
„Sve to pripada narodu“: Preminuo otac čuvene „Plazme“ i „Domaćice“ /foto/
Sputnik Srbija
Petar Tutovac, jedan od tvoraca čuvenog „Bambijevog“ „Plazma“ keksa i „Krašove“ „Domaćice“ preminuo je u 88. godini. 01.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-01T12:29+0100
2022-02-01T12:29+0100
2022-02-01T12:29+0100
magazin
društvo
ekonomija
srbija – društvo
srbija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/08/1130508433_0:0:1600:901_1920x0_80_0_0_20e4fb10bd3ac0d9d73433b40c7d51df.jpg
Tutovac je rođen 1934. u Podgradini nedaleko od Opuzena (danas opština Slivno).Kada je imao 13 godina postao je KV radnik pletar i nekoliko godina je pleo korpe u kojima se nosio hleb. Tim poslom se nije zadovoljio pa se 1949. godine preko sindikata javio na konkurs za keksara u Zagrebu, koji je raspisala fabrika „Kraš“, gde su on i još jedan polaznik izučili keksarski zanat.„Domaćica“ kao diplomski radZanimljivo je da je bio prvi školovani keksar u tadašnjoj Jugoslaviji. Zatim je otišao u vojsku, a posle povratka zaposlio se u „Krašu“.Ono što je zanimljivo jesteda je upravo čuveni keks „Domaćica“ bio njegov diplomski rad i prvenac u konditorskoj industriji.Taj keks je kasnije doživeo različite varijacije, ali osnova je ostala onakva kakvu je zamislio Petar Tutavac u svom diplomskom radu dalekih pedesetih godina 20 veka, piše Jutarnji list.Dolazak u Požarevac i nastanak čuvene „Plazme“Krune karijere Petra Tutovca dogodila se u Požarevcu.Iz Hrvatske ga je doveo Miloš Reljin, na predlog tadašnjeg direktora Momčila Filipovića, osnivača kompanije „Bambi“. Dok je tražio podršku za izgradnju keksare u Požarevcu, Filipović je istovremeno tragao i za stručnim kadrom pa se obratio se Milošu Reljinu, pišu „Novosti“.„Šezdesetih godina prošlog veka krenuo sam u potragu za najboljim keksom u Evropi. Posle godinu dana obilaska svih fabrika, put me doveo do Milana. Na velikoj reklami sam video „Plazmon“, taj keks se topio u ustima. Presekao sam i odlučio da se bavim samo tim keksom“ govorio je Filipović.Petar Tutovac je svojevremeno otkrio kako je čuveni keks nastao.Ali nije sve išlo glatko - bilo je i problema sa Italijanima oko imena keksa pa je Tutovac pribegao solomonskom rešenju:„Dogovorili smo se da možemo da proizvodimo „Plazmu“ ali da ne možemo da je izvozimo na italijansko tržište, a onda sam ja tražio da Italijani ne mogu da kod nas izvoze svoj „Plazmon“. Takav je bio dogovor“.Petar Tutovac svoje proizvode nije patentirao.„To su bila neka druga vremena, kada se znanje nije skrivalo nego se delilo. Sve što sam radio, sve moje recepture i proizvodi, rađeni su pod imenom „Bambi tehnologije“. Uvek sam smatrao da sve to pripada narodu, da se tako jača društvena snaga i ugled naše zemlje na domaćem i svetskom tržištu“, govorio je on.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/08/1130508433_371:0:1572:901_1920x0_80_0_0_d2ea61411869ec12e25f70dc2805ccda.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
magazin, ekonomija, srbija – društvo, srbija – ekonomija
magazin, ekonomija, srbija – društvo, srbija – ekonomija
„Sve to pripada narodu“: Preminuo otac čuvene „Plazme“ i „Domaćice“ /foto/
Petar Tutovac, jedan od tvoraca čuvenog „Bambijevog“ „Plazma“ keksa i „Krašove“ „Domaćice“ preminuo je u 88. godini.
Tutovac je rođen 1934. u Podgradini nedaleko od Opuzena (danas opština Slivno).
Kada je imao 13 godina postao je KV radnik pletar i nekoliko godina je pleo korpe u kojima se nosio hleb. Tim poslom se nije zadovoljio pa se 1949. godine preko sindikata javio na konkurs za keksara u Zagrebu, koji je raspisala fabrika „Kraš“, gde su on i još jedan polaznik izučili keksarski zanat.
„Domaćica“ kao diplomski rad
Zanimljivo je da je bio prvi školovani keksar u tadašnjoj Jugoslaviji. Zatim je otišao u vojsku, a posle povratka zaposlio se u „Krašu“.
Ono što je zanimljivo jesteda je upravo čuveni keks „Domaćica“ bio njegov diplomski rad i prvenac u konditorskoj industriji.
Taj keks je kasnije doživeo različite varijacije, ali osnova je ostala onakva kakvu je zamislio Petar Tutavac u svom diplomskom radu dalekih pedesetih godina 20 veka,
piše Jutarnji list.
Dolazak u Požarevac i nastanak čuvene „Plazme“
Krune karijere Petra Tutovca dogodila se u Požarevcu.
Iz Hrvatske ga je doveo Miloš Reljin, na predlog tadašnjeg direktora Momčila Filipovića, osnivača kompanije
„Bambi“. Dok je tražio podršku za izgradnju keksare u Požarevcu, Filipović je istovremeno tragao i za stručnim kadrom pa se obratio se Milošu Reljinu,
pišu „Novosti“.
„Šezdesetih godina prošlog veka krenuo sam u potragu za najboljim keksom u Evropi. Posle godinu dana obilaska svih fabrika, put me doveo do Milana. Na velikoj reklami sam video „Plazmon“, taj keks se topio u ustima. Presekao sam i odlučio da se bavim samo tim keksom“ govorio je Filipović.
Petar Tutovac je svojevremeno otkrio kako je čuveni keks nastao.
„Radeći na proizvodnji dečjeg keksa sa sojinim brašnom za školske kuhinje, razmišljao sam o novom proizvodu koji bi bio nešto sasvim novo u pogledu sastojaka i veće nutritivne vrednosti. Ideju sam upotpunio saznanjima iz američke stručne literature, a usavršavanjem i izmenama u recepturi italijanskog keksa „Plazmon“ došao sam do originalnog proizvoda s dodacima vitamina, minerala i kombinacijom belančevina životinjskog i biljnog porekla. Tako je nastala „Plazma“, na kojoj su odrastale generacije“.
Ali nije sve išlo glatko - bilo je i problema sa Italijanima oko imena keksa pa je Tutovac pribegao solomonskom rešenju:
„Dogovorili smo se da možemo da proizvodimo „Plazmu“ ali da ne možemo da je izvozimo na italijansko tržište, a onda sam ja tražio da Italijani ne mogu da kod nas izvoze svoj „Plazmon“. Takav je bio dogovor“.
Petar Tutovac svoje proizvode nije patentirao.
„To su bila neka druga vremena, kada se znanje nije skrivalo nego se delilo. Sve što sam radio, sve moje recepture i proizvodi, rađeni su pod imenom „Bambi tehnologije“. Uvek sam smatrao da sve to pripada narodu, da se tako jača društvena snaga i ugled naše zemlje na domaćem i svetskom tržištu“, govorio je on.