00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
16:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920, 26.08.2021
DRUŠTVO
Društvene teme, zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, i ostatka sveta

„Sve to pripada narodu“: Preminuo otac čuvene „Plazme“ i „Domaćice“ /foto/

© Sputnik / SputnjikPlazma keks
Plazma keks - Sputnik Srbija, 1920, 01.02.2022
Pratite nas
Petar Tutovac, jedan od tvoraca čuvenog „Bambijevog“ „Plazma“ keksa i „Krašove“ „Domaćice“ preminuo je u 88. godini.
Tutovac je rođen 1934. u Podgradini nedaleko od Opuzena (danas opština Slivno).
Kada je imao 13 godina postao je KV radnik pletar i nekoliko godina je pleo korpe u kojima se nosio hleb. Tim poslom se nije zadovoljio pa se 1949. godine preko sindikata javio na konkurs za keksara u Zagrebu, koji je raspisala fabrika „Kraš“, gde su on i još jedan polaznik izučili keksarski zanat.

„Domaćica“ kao diplomski rad

Zanimljivo je da je bio prvi školovani keksar u tadašnjoj Jugoslaviji. Zatim je otišao u vojsku, a posle povratka zaposlio se u „Krašu“.
Ono što je zanimljivo jesteda je upravo čuveni keks „Domaćica“ bio njegov diplomski rad i prvenac u konditorskoj industriji.
Taj keks je kasnije doživeo različite varijacije, ali osnova je ostala onakva kakvu je zamislio Petar Tutavac u svom diplomskom radu dalekih pedesetih godina 20 veka, piše Jutarnji list.

Dolazak u Požarevac i nastanak čuvene „Plazme“

Krune karijere Petra Tutovca dogodila se u Požarevcu.
Iz Hrvatske ga je doveo Miloš Reljin, na predlog tadašnjeg direktora Momčila Filipovića, osnivača kompanije „Bambi“. Dok je tražio podršku za izgradnju keksare u Požarevcu, Filipović je istovremeno tragao i za stručnim kadrom pa se obratio se Milošu Reljinu, pišu „Novosti“.
„Šezdesetih godina prošlog veka krenuo sam u potragu za najboljim keksom u Evropi. Posle godinu dana obilaska svih fabrika, put me doveo do Milana. Na velikoj reklami sam video „Plazmon“, taj keks se topio u ustima. Presekao sam i odlučio da se bavim samo tim keksom“ govorio je Filipović.
Petar Tutovac je svojevremeno otkrio kako je čuveni keks nastao.
„Radeći na proizvodnji dečjeg keksa sa sojinim brašnom za školske kuhinje, razmišljao sam o novom proizvodu koji bi bio nešto sasvim novo u pogledu sastojaka i veće nutritivne vrednosti. Ideju sam upotpunio saznanjima iz američke stručne literature, a usavršavanjem i izmenama u recepturi italijanskog keksa „Plazmon“ došao sam do originalnog proizvoda s dodacima vitamina, minerala i kombinacijom belančevina životinjskog i biljnog porekla. Tako je nastala „Plazma“, na kojoj su odrastale generacije“.
Ali nije sve išlo glatko - bilo je i problema sa Italijanima oko imena keksa pa je Tutovac pribegao solomonskom rešenju:
„Dogovorili smo se da možemo da proizvodimo „Plazmu“ ali da ne možemo da je izvozimo na italijansko tržište, a onda sam ja tražio da Italijani ne mogu da kod nas izvoze svoj „Plazmon“. Takav je bio dogovor“.
Petar Tutovac svoje proizvode nije patentirao.
„To su bila neka druga vremena, kada se znanje nije skrivalo nego se delilo. Sve što sam radio, sve moje recepture i proizvodi, rađeni su pod imenom „Bambi tehnologije“. Uvek sam smatrao da sve to pripada narodu, da se tako jača društvena snaga i ugled naše zemlje na domaćem i svetskom tržištu“, govorio je on.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala