https://lat.sputnikportal.rs/20220130/legendarni-obavestajac-se-vraca-kuci-moskva-radi-na-preseljenju-groba-riharda-zorgea-u-rusiju-1133739823.html
Legendarni obaveštajac se vraća kući: Moskva radi na preseljenju groba Riharda Zorgea u Rusiju
Legendarni obaveštajac se vraća kući: Moskva radi na preseljenju groba Riharda Zorgea u Rusiju
Sputnik Srbija
Moskva rešava pitanje preseljenja zemnih ostataka slavnog sovjetskog obaveštajca Riharda Zorgea iz Japana u Rusiju. Kako je rekao šef ruske diplomatije Sergej... 30.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-30T20:45+0100
2022-01-30T20:45+0100
2022-01-30T20:45+0100
rusija
rusija
društvo
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/1c/1133739774_0:113:542:418_1920x0_80_0_0_dcb830d92757eff5f691cf330718ff95.jpg
Zorge se proslavio kao obaveštajac koji je prvi javio tačan datum početka nemačke invazije na Sovjetski Savez. Imao je iz prve ruke i informaciju da Japan ne namerava da uđe u rat protiv SSSR-a, što je Staljinu omogućilo da izda naređenje da se ruska vojska prebaci sa Dalekog istoka za odbranu Moskve.Oktobra 2020. ambasada Rusije u Tokiju dobila je pravo na grob Zorgea sahranjenog u Japanu. Posle smrti njegove nevenčane žene, Japanke Hanako Isiji briga o grobu preneta je na njenu rođaku a kad je i ova umrla naslednici udovice su testamentom prava na taj grob ostavili ambasadi Rusije u Japanu.Sin nemačkog inženjeraRihard Zorge je rođen u Sabunčiju u Bakuu u carskoj Rusiji (današnji Azerbejdžan) kao jedno od devetoro dece nemačkog inženjera i Ruskinje. Kad se u jednom trenutku zdravlje „glave“ porodice pogoršalo preselili su se u Nemačku.Kod kuće su malog Riharda zvali Ika, a u školi - premijer, zbog njegove razboritosti, ljubavi prema čitanju, odlučnosti i nezavisnosti. Školovanje mu je, međutim, poremetio Prvi svetski rat.Rihard se u oktobru dobrovoljno pridružio nemačkoj armiji i ubrzo se našao na frontu. Godine 1915. odlikovan je nemačkim Gvozdenim krstom za vojne zasluge.Tokom rata zadobio je teške povrede u ruku i nogu, a kao posledica jedna noga mu je bila kraća, pa je doživotno šepao.Buntovni duhU bolnici, Zorge se sprijateljio sa doktorom i njegovom ćerkom koja je radila kao medicinska sestra, te je od njih dosta saznao o revolucionarnom pokretu i aktivnostima Lenjina.Osim što je diplomirao na univerzitetu Fridriha Vilhelma (današnji univerzitet Humbolt u Berlinu), budući obaveštajac odbranio je doktorsku disertaciju na Hamburškom univerzitetu na odseku za državno pravo.Istovremeno, Rihard je uspeo da učestvuje u političkom životu zemlje, te se 1918.godine pridružio ustanku mornara koji je izbio u Kilu, nakon čega je usledila revolucija. Nije čudno što je Zorge imao buntovni duh, jer kako bi se reklo „krv nije voda“. Njegovi rođaci po ocu aktivno su učestvovali u državnom udaru 1848-1849 u Nemačkoj, a njegov deda stric Fridrih Adolf bio je saradnik Karla Marksa.Agent KominterneZbog svoje političke aktivnosti skoro je bio streljan, ali je umesto toga za kaznu proteran iz Berlina. Otišao je za Hamburg, gde mu njegovi komunistički stavovi nisu davali mira. Postao je propagandista, radio je u rudniku koji se nalazio u blizini grada Ahena, a zatim i kao naučni saradnik na Institutu za društvena istraživanja u Frankfurtu na Majni.Godine 1924. dolazi u Moskvu i dobija državljanstvo SSSR-a. Postao je mlađi agent Kominterne, a od novembra 1929.godine radio je kao obaveštajac za Sovjetski Savez, dok mu je posao novinara poslužio kao pokriće.Rihard je bio oženjen, ali je nakon razvoda osvojio srce Katarine Maksimove, zahvaljujući kojoj je naučio ruski jezik. Oni su se venčali 1933.godine, ali Zorge nije mogao da savlada ruski jezik, te je pravio greške u pisanom i usmenom govoru. Ruski jezik je pričao sa akcentom, dok je tečno govorio engleski i norveški, a dobro je čitao i na francuskom jeziku.„Ramzaj“ u JapanuJedno vreme radio je u Engleskoj i Kini, a u maju 1933.godine otišao je u Berlin pod šifrom „Ramzaj“ da bi obnovio kontakte u Nemačkoj. Na svom obaveštajnom putu, Ramzaj je odlično obavio svoj zadatak i prikupio oko 600 važnih poruka. Družio se sa nacistima, ostvarivao kontakte, te je čak postao i član nacističke partije.Zorge je brzo uspostavio korisne kontakte, što mu je dalo priliku da 1933.godine otputuje u Japan pod maskom novinara koji radi za mnoga nemačka izdanja. Pored toga, Rihardov brat je postao biznismen u Nemačkoj i podržao je sovjetskog obaveštajca da ode u „zemlju izlazećeg sunca“ kao predstavnik njegove kompanije.U Japanu je „Ramzaj“ napravio obaveštajni prsten koji su činili oficir Crvene armije Maks Gotfrid Fridrih Klauzen, radio-operater Hocumi Ozaki, kao i dva agenta-novinara Mijagi Jotoku i Branko Vukelić-jugoslovenski obaveštajac pri Kominterni, koji je radio kao dopisnik Politike.Operacija „Barbarosa“Mnoge informacije o planovima Japana i Nemačke Zorge je dobijao od Eugena Ota s kojim se družio a koji je u to vreme postao ambasador Trećeg Rajha u Japanu, ali je i sam bio na izvoru informacija jer je u međuvremenu postao savetnik za štampu u ambasadi Trećeg rajha. Među informacijama koje je poslao u Moskvu 1941. bila je i ona koja se ticala planirane nemačke ofanzive na Sovjetski Savez, te da će se operacija dogoditi u krajem juna.Kako kaže za Sputnjik Lav Koroljkov, veteran specijalnog odreda FSB, ruski stručnjak za krizne situacije i pukovnik obaveštajne službe, Zorge je izuzetna ličnost.„Ako ništa drugo, njegova upozorenja da Japan neće ulaziti u rat omogućila su da se trupe sa istoka koje su se tamo nalazile za slučaj rata sa Japanom prebace na Moskovski front, a to je omogućilo odbranu Moskve koja je bila od presudnog značaja“, ističe ekspert.Treba napomenuti da Staljin nije u potpunosti verovao Zorgeu. Glavni razlog je bio to što su ga smatrali dvostrukim agentom, jer je bio u krugu bliskog saradnika nemačkog ambasadora u Tokiju Eugena Ota. Ali baš zahvaljujući tome što je Oto imao poverenja u Riharda, on je od njega uspeo da izvuče najvažnije informacije o namerama koje kuje Nemačke protiv SSSR-a.Hapšenje Zorgea i ekipeZorgeu je ušla u trag i uhapsila ga japanska kontraobaveštajna služba 18.oktobra 1941.godine, kada su Japanci počeli da sumnjaju u njega primetivši pojačanu aktivnost radio-prenosa.Kako podseća stručnjak Oleg Hlobustov, Zorge i njegova grupa od osam ljudi, bili su uhapšeni i osuđeni, a doneta je odluka da Zorge bude obešen, što se i dogodilo 7.novembra 1944.godine. Iako nije dobro znao japanski, poslednje reči izgovorio je na tom jeziku da bi ih zapamtili oni koji su prisustvovali izvršenju kazne a glasile su: Crvena armija, Kominterna, Sovjetska komunistička partija. Vukelić je dobio doživotnu robiju i umro je u zatvoru 1945. godine.Prema rečima Hlobustova, postoje dokazi da je japanska strana htela da razmeni Zorgea za druge osuđenike, ali sovjetska strana nije pristala na to.Legenda još uvek živiZorge je zvanje heroja Sovjetskog Saveza dobio posthumno, 5.novembra 1964.godine. Legenda o njemu još živi.“Svet je za Riharda Zorgea saznao 1962. godine, kada je italijanski reditelj Siampi snimio film „Ko ste vi, doktore Zorge?“ . Nakon što je sovjetski lider Nikita Hruščov pogledao film i postavio pitanje „Da li je takva osoba zaista postojala?“ niko nije mogao da mu odmah odgovori na to pitanje. Odgovor je stigao tek šest meseci kasnije”, objašnjava stručnjak.U Zorgeovu čast nazvane su neke od ulica u Moskvi, Lipecku, Kazanju, Ufi, Rostovu na Donu, Novosibirsku i Sankt Peterburgu. U Bakuu, gde je obaveštajac rođen, nalazi se Zorgeova kuća-muzej, a po njemu je nazvana jedna od glavnih ulica grada.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
rusija, društvo, magazin
Legendarni obaveštajac se vraća kući: Moskva radi na preseljenju groba Riharda Zorgea u Rusiju
Moskva rešava pitanje preseljenja zemnih ostataka slavnog sovjetskog obaveštajca Riharda Zorgea iz Japana u Rusiju. Kako je rekao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, postoji predlog da se prah Zorega sahrani u Sahalinskoj oblasti, na jugu Kurilske grede.
Zorge se proslavio kao obaveštajac koji je prvi javio tačan datum početka nemačke invazije na Sovjetski Savez. Imao je iz prve ruke i informaciju da Japan ne namerava da uđe u rat protiv SSSR-a, što je Staljinu omogućilo da izda naređenje da se ruska vojska prebaci sa Dalekog istoka za odbranu Moskve.
Oktobra 2020. ambasada Rusije u Tokiju dobila je pravo na grob Zorgea sahranjenog u Japanu. Posle smrti njegove nevenčane žene, Japanke Hanako Isiji briga o grobu preneta je na njenu rođaku a kad je i ova umrla naslednici udovice su testamentom prava na taj grob ostavili ambasadi Rusije u Japanu.
„Ponovno sahranjivanje Zorgea je dužnost države. Ovo je simboličan gest i odavanje počasti čoveku i patrioti. Iako je bio po nacionalnosti Nemac, on je poput drugih patriota u mnogim zemljama sveta, služio socijalističkoj ideji, Sovjetskom Savezu i radi toga žrtvovao svoj život“, kaže za Sputnjik Oleg Hlobustov, stručnjak Fondacije za nacionalnu bezbednost i član Društva za proučavanje istorije ruskih specijalnih službi.
Rihard Zorge je rođen u Sabunčiju u Bakuu u carskoj Rusiji (današnji Azerbejdžan) kao jedno od devetoro dece nemačkog inženjera i Ruskinje. Kad se u jednom trenutku zdravlje „glave“ porodice pogoršalo preselili su se u Nemačku.
Kod kuće su malog Riharda zvali Ika, a u školi - premijer, zbog njegove razboritosti, ljubavi prema čitanju, odlučnosti i nezavisnosti. Školovanje mu je, međutim, poremetio Prvi svetski rat.
Rihard se u oktobru dobrovoljno pridružio nemačkoj armiji i ubrzo se našao na frontu. Godine 1915. odlikovan je nemačkim Gvozdenim krstom za vojne zasluge.
Tokom rata zadobio je teške povrede u ruku i nogu, a kao posledica jedna noga mu je bila kraća, pa je doživotno šepao.
U bolnici, Zorge se sprijateljio sa doktorom i njegovom ćerkom koja je radila kao medicinska sestra, te je od njih dosta saznao o revolucionarnom pokretu i aktivnostima Lenjina.
Osim što je diplomirao na univerzitetu Fridriha Vilhelma (današnji univerzitet Humbolt u Berlinu), budući obaveštajac odbranio je doktorsku disertaciju na Hamburškom univerzitetu na odseku za državno pravo.
Istovremeno, Rihard je uspeo da učestvuje u političkom životu zemlje, te se 1918.godine pridružio ustanku mornara koji je izbio u Kilu, nakon čega je usledila revolucija. Nije čudno što je Zorge imao buntovni duh, jer kako bi se reklo „krv nije voda“. Njegovi rođaci po ocu aktivno su učestvovali u državnom udaru 1848-1849 u Nemačkoj, a njegov deda stric Fridrih Adolf bio je saradnik Karla Marksa.
Zbog svoje političke aktivnosti skoro je bio streljan, ali je umesto toga za kaznu proteran iz Berlina. Otišao je za Hamburg, gde mu njegovi komunistički stavovi nisu davali mira. Postao je propagandista, radio je u rudniku koji se nalazio u blizini grada Ahena, a zatim i kao naučni saradnik na Institutu za društvena istraživanja u Frankfurtu na Majni.
Godine 1924. dolazi u Moskvu i dobija državljanstvo SSSR-a. Postao je mlađi agent Kominterne, a od novembra 1929.godine radio je kao obaveštajac za Sovjetski Savez, dok mu je posao novinara poslužio kao pokriće.
Rihard je bio oženjen, ali je nakon razvoda osvojio srce Katarine Maksimove, zahvaljujući kojoj je naučio ruski jezik. Oni su se venčali 1933.godine, ali Zorge nije mogao da savlada ruski jezik, te je pravio greške u pisanom i usmenom govoru. Ruski jezik je pričao sa akcentom, dok je tečno govorio engleski i norveški, a dobro je čitao i na francuskom jeziku.
Jedno vreme radio je u Engleskoj i Kini, a u maju 1933.godine otišao je u Berlin pod šifrom „Ramzaj“ da bi obnovio kontakte u Nemačkoj. Na svom obaveštajnom putu, Ramzaj je odlično obavio svoj zadatak i prikupio oko 600 važnih poruka. Družio se sa nacistima, ostvarivao kontakte, te je čak postao i član nacističke partije.
Zorge je brzo uspostavio korisne kontakte, što mu je dalo priliku da 1933.godine otputuje u Japan pod maskom novinara koji radi za mnoga nemačka izdanja. Pored toga, Rihardov brat je postao biznismen u Nemačkoj i podržao je sovjetskog obaveštajca da ode u „zemlju izlazećeg sunca“ kao predstavnik njegove kompanije.
U Japanu je „Ramzaj“ napravio obaveštajni prsten koji su činili oficir Crvene armije Maks Gotfrid Fridrih Klauzen, radio-operater Hocumi Ozaki, kao i dva agenta-novinara Mijagi Jotoku i Branko Vukelić-jugoslovenski obaveštajac pri Kominterni, koji je radio kao dopisnik Politike.
Mnoge informacije o planovima Japana i Nemačke Zorge je dobijao od Eugena Ota s kojim se družio a koji je u to vreme postao ambasador Trećeg Rajha u Japanu, ali je i sam bio na izvoru informacija jer je u međuvremenu postao savetnik za štampu u ambasadi Trećeg rajha. Među informacijama koje je poslao u Moskvu 1941. bila je i ona koja se ticala planirane nemačke ofanzive na Sovjetski Savez, te da će se operacija dogoditi u krajem juna.
Kako kaže za Sputnjik Lav Koroljkov, veteran specijalnog odreda FSB, ruski stručnjak za krizne situacije i pukovnik obaveštajne službe, Zorge je izuzetna ličnost.
„Ako ništa drugo, njegova upozorenja da Japan neće ulaziti u rat omogućila su da se trupe sa istoka koje su se tamo nalazile za slučaj rata sa Japanom prebace na Moskovski front, a to je omogućilo odbranu Moskve koja je bila od presudnog značaja“, ističe ekspert.
Treba napomenuti da Staljin nije u potpunosti verovao Zorgeu. Glavni razlog je bio to što su ga smatrali dvostrukim agentom, jer je bio u krugu bliskog saradnika nemačkog ambasadora u Tokiju Eugena Ota. Ali baš zahvaljujući tome što je Oto imao poverenja u Riharda, on je od njega uspeo da izvuče najvažnije informacije o namerama koje kuje Nemačke protiv SSSR-a.
Zorgeu je ušla u trag i uhapsila ga japanska kontraobaveštajna služba 18.oktobra 1941.godine, kada su Japanci počeli da sumnjaju u njega primetivši pojačanu aktivnost radio-prenosa.
Kako podseća stručnjak Oleg Hlobustov, Zorge i njegova grupa od osam ljudi, bili su uhapšeni i osuđeni, a doneta je odluka da Zorge bude obešen, što se i dogodilo 7.novembra 1944.godine. Iako nije dobro znao japanski, poslednje reči izgovorio je na tom jeziku da bi ih zapamtili oni koji su prisustvovali izvršenju kazne a glasile su: Crvena armija, Kominterna, Sovjetska komunistička partija. Vukelić je dobio doživotnu robiju i umro je u zatvoru 1945. godine.
Prema rečima Hlobustova, postoje dokazi da je japanska strana htela da razmeni Zorgea za druge osuđenike, ali sovjetska strana nije pristala na to.
Zorge je zvanje heroja Sovjetskog Saveza dobio posthumno, 5.novembra 1964.godine. Legenda o njemu još živi.
“Svet je za Riharda Zorgea saznao 1962. godine, kada je italijanski reditelj Siampi snimio film „Ko ste vi, doktore Zorge?“ . Nakon što je sovjetski lider Nikita Hruščov pogledao film i postavio pitanje „Da li je takva osoba zaista postojala?“ niko nije mogao da mu odmah odgovori na to pitanje. Odgovor je stigao tek šest meseci kasnije”, objašnjava stručnjak.
U Zorgeovu čast nazvane su neke od ulica u Moskvi, Lipecku, Kazanju, Ufi, Rostovu na Donu, Novosibirsku i Sankt Peterburgu. U Bakuu, gde je obaveštajac rođen, nalazi se Zorgeova kuća-muzej, a po njemu je nazvana jedna od glavnih ulica grada.
