Lavrov: NATO tri meseca bombardovao Jugoslaviju, a ponosno naziva sebe odbrambenim savezom
10:57 30.01.2022 (Osveženo: 11:01 30.01.2022)
© Sputnik / Sergeй Guneev
/ Pratite nas
Severnoatlantski savez ne može se smatrati odbrambenim uzimajući u obzir vojne operacije koje je izveo u Jugoslaviji, Libiji i Avganistanu, poručio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.
„U odgovoru dobijenom iz Brisela od generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga ponosno se navodi da je NATO – odbrambeni savez. Teško da se može nazvati odbrambenim. Ne sme da se zaboravi da su oni gotovo tri meseca bombardovali Jugoslaviju, izvršili invaziju na Libiju kršeći rezoluciju Saveta bezbednosti, kao ni to kako su se ponašali u Avganistanu“, naglasio je šef ruske diplomatije.
Lavrov je za „Prvi kanal“ ocenio da je NATO po okončanju Hladnog rata u suštini prestao da bude odbrambeni savez.
„Tokom Hladnog rata i kada je postojao Berlinski zid, bilo je jasno koju teritoriju treba braniti. Zid je nestao, u okviru OEBS-a smo proglasili večno prijateljstvo, nedeljivost bezbednosti, solidarnost, dogovorili smo se da niko treba da jača svoju bezbednost na račun drugih – a oni nastavljaju da primaju zemlje“, dodao je.
Ukrajinu žele da „uvuku” u NATO, njen ulazak u Alijansu će zaista potkopati odnose između Rusije i Zapada, upozorio je ministar, dodajući da „svaki put kada se pokaže da se linija koju NATO mora da brani sve više pomera ka istoku”.
„Sada se već približila Ukrajini. I tu zemlju žele da uvuku u NATO. Iako je svima jasno da Ukrajina nije spremna i da neće dati nikakav doprinos jačanju bezbednosti Alijanse. To će zaista potkopati odnose sa Ruskom Federacijom, budući da će to biti najgrublje kršenje zvanične političke obaveze, koju su na sebe preuzeli predsednici SAD i drugih zemalja članica NATO-a. Neka se teše time su su 'odbrambeni' savez. Nama od toga nije lakše. Linija odbrane se već približila“, objasnio je ministar.
S tim u vezi, podsetio je da član 10 Vašingtonskog sporazuma o osnivanju Severnoatlantskog saveza kaže da zemlje članice NATO-a mogu da pozovu bilo koju evropsku državu koja nije deo bloka, a koja je u skladu sa principima tog sporazuma i može da doprinose u smislu jačanja bezbednosti Alijanse.
„Eto, o čemu se radi. Oni nemaju prosto pravo na 'pozivaju koga požele'. Moraju da pogledaju u kojoj meri to doprinosi bezbednosti samoj Alijansi. Primili su zemlje sa čijim narodima imamo dobre odnose – Crnu Goru, Makedoniju“, zaključio je Lavrov, dodajući da nije jasno kakav doprinos te zemlje daju bezbednosti bloka, obzirom na njihove vojne i vojno-tehničke resurse.