https://lat.sputnikportal.rs/20220129/uznemirujuci-podaci-broj-umrlih-u-srbiji-najveci-od-1945--sta-nas-ceka-posle-pandemije-1133763021.html
Uznemirujući podaci: Broj umrlih u Srbiji najveći od 1945. – šta nas čeka posle pandemije
Uznemirujući podaci: Broj umrlih u Srbiji najveći od 1945. – šta nas čeka posle pandemije
Sputnik Srbija
Demografski podaci za 2021. godinu, posebno oni o 30.000 više umrlih u odnosu na desetogodišnji prosek, svakako su uznemiravajući, ali kovid neće imati... 29.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-29T12:13+0100
2022-01-29T12:13+0100
2022-08-26T13:10+0200
društvo
demografija
srbija – društvo
društvo
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112212/18/1122121838_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_706d5eb83dbf5ae10ab9524507ffd40d.jpg
Već svima dobro poznatu lošu demografsku situaciju u zemlji dodatno su obojili najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku naslovljeni ocenama o zabrinjavajućim podacima, najgorim od Drugog svetskog rata i najvećem porastu smrtnosti.Nikad gori demografski pokazateljiNegativan prirodni priraštaj je u prošloj godini dostigao brojku od čak 74.000 ljudi. Smrtnost je u 2021. porasla za oko 21.000 u odnosu na 2020. godinu, kada je umrlo oko 114.000 ljudi. Procene su da su kao i 2020. infekcija kovidom kao i druge bolesti na koje se kovid odrazio čak 70 odsto uticale na porast smrtnosti.Profeosrka Gligorijević, šef Odseka za demografiju na Geografskom fakultetu u Beogradu, za Sputnjik podseća da se od 2000. do početka pandemije, broj umrlih u Srbiji kretao između 100.000 i 104.000 lica, da bi u 2020. godini bilo zabeleženo oko 12.000 više umrlih u odnosu na desetogodišnji prosek, a u 2021. čak 30 000 više.Ni Evropa nije boljaAli nije to samo spefičnost Srbije. Prema podacima Evrostata, Evropska unija je 2020. godine zbog pandemije koronavirusa zabeležila najveći broj umrlih u poslednjih 60 godina, praktično od kada su dostupne prve statistike, što je dovelo do blagog pada broja stanovnika. Zbog pandemije kovida umrlo je 534.000 ljudi više nego godinu pre.Da li će takav negativan trend biti nastavljen i po završetku pandemije?Sve smo starijiProsečna starost u Srbiji povećana je sa 30,9 godina iz 1980. na 40,6 u 2015, a prema izveštaju Ujedinjenih nacija o izgledima za stanovništvo u svetu, u 2050. očekuje se prosečna starost od 46,8 godina.I Evropa se suočava i sa starenjem stanovništva, pa je 24 odsto stanovnika još 2015. bilo staro 60 godina i više, a taj udeo bi prema izveštaju UN 2050. trebalo da dostigne 34 odsto.Prema tom izveštaju, Srbija je među 11 zemalja u svetu u kojima će broj stanovnika opasti za najmanje 15 odsto između 2015. i 2050. Tačnije, 17,2 odsto. Ta lista pokazuje da je slična ili gora situacija i u našem okruženju.Pad stanovništva najveći u komšilukuNa njenom čelu su uglavnom evropske zemlje, a prva je Bugarska sa očekivanim padom od 27,9 odsto, a slede Rumunija (22,1 odsto), Ukrajina (21,7 odsto), Moldavija (20,3 odsto), Bosna i Hercegovina (19,5 odsto), Letonija (19,1 odsto), Litvanija (17,5 odsto), Srbija, Hrvatska (16,2 odsto), Mađarska (15,6 odsto) i Japan (15,1 odsto).Prema najnovijim statističkim podacima u Srbiji je prošle godine rođeno 62.062 dece, što je za 0,6 odsto više nego 2020. Može li to, uz mere koje država preduzima, da budi nadu o popravljanju fertiliteta. Opšte je poznato da majka u Srbiji rodi u proseku 1,5 dece, a da nam je za prostu reprodukciju potrebno 2,1 dete.Osim u Africi, svuda niska stopa novorođene deceBogatije zemlje nastoje da demografski ojačaju podsticanjem useljavanja stanovništva iz emigracionih zona, a siromašnije poput naše mogu, kaže, samo da se nadaju da će se smanjiti iseljavanje sopstvenog stanovništva, i tako donekle očuvati kakav-takav migracioni balans.Da čuvamo što imamoStručnjak za demografiju, profesorka Geografskog fakulteta smatra da lek za nizak fertilitet ne postoji i da zato treba da čuvamo ovo što imamo. Nade da će se desiti oporavak rađanja ne postoje, bar ih, kako ističe, demografi ne naziru.Porast rođenja u 2021. je, po njenoj oceni, prirodni mehanizam kojim ćemo se vratiti na višegodišnje proseke od pre pandemije, koji iznose između 62.000 i 63.000 novorođenih.„Kovid jeste uneo potrese u demografsku dinamiku, ali je to kratkotrajna pojava, posmatrano iz demografske perspektive, i ne očekujem da će imati dugoročnije negativne posledice. Mehanizmi prirodnog obnavljanja stanovništva će se naprosto vratiti na višegodišnje proseke zabeležene pre pandemije“, zaključila je sagovornica Sputnjika.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
u 2021. godini 30.000 više umrlih u odnosu na desetogodišnji prosek, uznemirujući demografski podaci, kovid i povezane 70 odsto uzročnik dodatno većeg umiranja, posle pandemije povratak na raniji prosek, smrtnost će u budućnosti biti povećana zbog starosti stanovništva, nizak fertilitet karakteristična za sve zemlje sveta sem afričkih, oporavak rađanja ne postoji, srbija da čuva to što ima,
u 2021. godini 30.000 više umrlih u odnosu na desetogodišnji prosek, uznemirujući demografski podaci, kovid i povezane 70 odsto uzročnik dodatno većeg umiranja, posle pandemije povratak na raniji prosek, smrtnost će u budućnosti biti povećana zbog starosti stanovništva, nizak fertilitet karakteristična za sve zemlje sveta sem afričkih, oporavak rađanja ne postoji, srbija da čuva to što ima,
Uznemirujući podaci: Broj umrlih u Srbiji najveći od 1945. – šta nas čeka posle pandemije
12:13 29.01.2022 (Osveženo: 13:10 26.08.2022) Demografski podaci za 2021. godinu, posebno oni o 30.000 više umrlih u odnosu na desetogodišnji prosek, svakako su uznemiravajući, ali kovid neće imati dugoročnije negativne posledice i obnavljanje stanovništva će se vratiti na višegodišnje proseke zabeležene pre pandemije, smatra demograf dr Vera Gligorijević.
Već svima dobro poznatu
lošu demografsku situaciju u zemlji dodatno su obojili najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku naslovljeni ocenama o zabrinjavajućim podacima, najgorim od Drugog svetskog rata i najvećem porastu smrtnosti.
Nikad gori demografski pokazatelji
Negativan prirodni priraštaj je u prošloj godini dostigao brojku od čak 74.000 ljudi. Smrtnost je u 2021. porasla za oko 21.000 u odnosu na 2020. godinu, kada je umrlo oko 114.000 ljudi. Procene su da su kao i 2020. infekcija kovidom kao i druge bolesti na koje se kovid odrazio čak 70 odsto uticale na porast smrtnosti.
Profeosrka Gligorijević, šef Odseka za demografiju na Geografskom fakultetu u Beogradu, za Sputnjik podseća da se od 2000. do početka pandemije, broj umrlih u Srbiji kretao između 100.000 i 104.000 lica, da bi u 2020. godini bilo zabeleženo oko 12.000 više umrlih u odnosu na desetogodišnji prosek, a u 2021. čak 30 000 više.
Ali nije to samo spefičnost Srbije. Prema podacima Evrostata, Evropska unija je 2020. godine zbog pandemije koronavirusa zabeležila najveći broj umrlih u poslednjih 60 godina, praktično od kada su dostupne prve statistike, što je dovelo do blagog pada broja stanovnika. Zbog pandemije kovida umrlo je 534.000 ljudi više nego godinu pre.
Da li će takav negativan trend biti nastavljen i po završetku pandemije?
„Stope smrtosti će se vratiti na višegodišnje proseke od pre pandemije, to je izvesno. Ali ono čega treba da budemo svesni to je činjenica da će u budućnosti, s obzirom na ovaj virus, ili neki drugi, smrtnost u Srbiji biti povećana usled jednog prirodnog procesa koji se zove starenje sa kojim smo suočeni kao i druge zemlje u okruženju“, napominje ona.
Prosečna starost u Srbiji povećana je sa 30,9 godina iz 1980. na 40,6 u 2015, a prema izveštaju Ujedinjenih nacija o izgledima za stanovništvo u svetu, u 2050. očekuje se prosečna starost od 46,8 godina.
I Evropa se suočava i sa starenjem stanovništva, pa je 24 odsto stanovnika još 2015. bilo staro 60 godina i više, a taj udeo bi prema izveštaju UN 2050. trebalo da dostigne 34 odsto.
Prema tom izveštaju, Srbija je među 11 zemalja u svetu u kojima će broj stanovnika opasti za najmanje 15 odsto između 2015. i 2050. Tačnije, 17,2 odsto. Ta lista pokazuje da je slična ili gora situacija i u našem okruženju.
Pad stanovništva najveći u komšiluku
Na njenom čelu su uglavnom evropske zemlje, a prva je Bugarska sa očekivanim padom od 27,9 odsto, a slede Rumunija (22,1 odsto), Ukrajina (21,7 odsto), Moldavija (20,3 odsto), Bosna i Hercegovina (19,5 odsto), Letonija (19,1 odsto), Litvanija (17,5 odsto), Srbija, Hrvatska (16,2 odsto), Mađarska (15,6 odsto) i Japan (15,1 odsto).
Prema najnovijim statističkim podacima u Srbiji je prošle godine rođeno 62.062 dece, što je za 0,6 odsto više nego 2020. Može li to, uz mere koje država preduzima, da budi nadu o popravljanju fertiliteta. Opšte je poznato da majka u Srbiji rodi u proseku 1,5 dece, a da nam je za prostu reprodukciju potrebno 2,1 dete.
Osim u Africi, svuda niska stopa novorođene dece
„Fertilitet je drugo pitanje, ne bih rekla da je problem, jer smo skloni da sve fatalistički posmatramo, pa tako i ovu prirodnu tranziciju ka niskim stopama živorođenja, koja je karakteristična za sve zemlje sveta, izuzev Afrike. U našem krugu sve zemlje imaju nizak fertilitet i to uz sve mere populacione politike“, ističe Gligorijevićeva.
Bogatije zemlje nastoje da demografski ojačaju podsticanjem useljavanja stanovništva iz emigracionih zona, a siromašnije poput naše mogu, kaže, samo da se nadaju da će se smanjiti iseljavanje sopstvenog stanovništva, i tako donekle očuvati kakav-takav migracioni balans.
Stručnjak za demografiju, profesorka Geografskog fakulteta smatra da
lek za nizak fertilitet ne postoji i da zato treba
da čuvamo ovo što imamo. Nade da će se desiti
oporavak rađanja ne postoje, bar ih, kako ističe, demografi ne naziru.
Porast rođenja u 2021. je, po njenoj oceni, prirodni mehanizam kojim ćemo se vratiti na višegodišnje proseke od pre pandemije, koji iznose između 62.000 i 63.000 novorođenih.
„Kovid jeste uneo potrese u demografsku dinamiku, ali je to kratkotrajna pojava, posmatrano iz demografske perspektive, i ne očekujem da će imati dugoročnije negativne posledice. Mehanizmi prirodnog obnavljanja stanovništva će se naprosto vratiti na višegodišnje proseke zabeležene pre pandemije“, zaključila je sagovornica Sputnjika.
