https://lat.sputnikportal.rs/20220129/orbita-kulture-1133634820.html
Orvel pod lupom političke korektnosti | Orbita kulture
Orvel pod lupom političke korektnosti | Orbita kulture
Sputnik Srbija
Orbita kulture ovog puta objašnjava zašto je Orvelov roman „1984“ okarakterisan kao uznemirujuć, zbog čega je knjiga „Običaji i pesme Srba u Turskoj“ danas važan... 29.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-29T10:00+0100
2022-01-29T10:00+0100
2022-03-09T10:18+0100
podkast
kultura
orbita kulture
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1a/1127764719_20:0:687:375_1920x0_80_0_0_92ed5e8a5d08c2bc686830c64dc311ad.png
Orvel pod lupom političke korektnosti I Orbita kulture
Sputnik Srbija
Orvel pod lupom političke korektnosti I Orbita kulture
Šta se sve može pročitati iz vesti da je na uglednom evropskom univerzitetu Orvelov roman „1984“ okarakterisan kao uznemirujuća knjiga pa samim tim nije ni u preporukama za čitanje, da li je strah od buđenja kritičke misli doveo do toga da se i najveća dela stavljaju pod lupu političke korektnosti – za Sputnjik objašnjava profesor Milo Lompar.Zbog čega je knjiga „Običaji i pesme Srba u Turskoj“ ruskog konzula Ivana Stepanoviča Jastrebova koji je u drugoj polovini 19. veka bio diplomatski predstavnik Ruske carevine na Balkanu, , danas važan dokument u službi odbrane naše otadžine – za „Orbitu kulture“ objašnjava profesorka književnosti na Filozofskom fakultetu u Prištini Valentina Pitulić.O izložbi „Kako pamtimo vladare“, na kojoj su predstavljeni crteži i grafike posvećeni životu knezova Miloša, Mihaila i Milana Obrenovića, a koja odgovara na pitanje kako su se Miloš, Mihailo i Milan utisnuli u naše pamćenje, razgovaramo sa autorkom ove postavke Jasminom Cukić.Kakve tajne otkriva roman „Tajna agencija nove Jugoslavije“, čiji naslov sugeriše naziv jedne od nekadašnjih pet najuglednijih svetskih informativnih agencija – TANJUG, šta je sve stalo u sećanje njegovog autora, dugogodišnjeg novinara, urednika i dopisnika ove agencije, koji je, na osnovu tog sećanja ispisao polustvarnu, a poluizmišljenu istoriju Beograda, zemlje, ali i novinarske profesije – otkriva autor ovog romana Branko Anđić.Da li je lukavstvo, kalkulacija ili neki drugi razlog učinio da u stihovima ispiše roman koji je ovih dana krunisan Ninovom nagradom, zbog čega smatra da umetnost u biti mora biti amoralna i da – kad se piše – ne postoje ni roditelji, ni porodica, ni deca, kako se oseća sad kad je pobedila i da li zna kako i šta će pisati posle ove pobede – pitano Milenu Marković, ovogodišnju dobitnicu Ninove nagrade koju je dobila za roman – poemu „Deca“.„Orbita kulture“ prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.U želji da afirmiše prave vrednosti, ostaje verna sopstvenom sloganu koji glasi: „Kada ima kulture, niko ne primećuje, a kada je nema — primete svi“.Sputnjikovu „Orbitu kulture“ uređuje Dejana Vuković, a emituje se svake subote u 10.00 na talasima Radija Studio B.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, orbita kulture, audio
kultura, orbita kulture, audio
Orvel pod lupom političke korektnosti | Orbita kulture
10:00 29.01.2022 (Osveženo: 10:18 09.03.2022) Orbita kulture ovog puta objašnjava zašto je Orvelov roman „1984“ okarakterisan kao uznemirujuć, zbog čega je knjiga „Običaji i pesme Srba u Turskoj“ danas važan dokument i vodi vas na izložbu „Kako pamtimo vladare“.
Šta se sve može pročitati iz vesti da je na uglednom evropskom univerzitetu Orvelov roman „1984“ okarakterisan kao uznemirujuća knjiga pa samim tim nije ni u preporukama za čitanje, da li je strah od buđenja kritičke misli doveo do toga da se i najveća dela stavljaju pod lupu političke korektnosti – za Sputnjik objašnjava profesor Milo Lompar.
Zbog čega je knjiga „Običaji i pesme Srba u Turskoj“ ruskog konzula Ivana Stepanoviča Jastrebova koji je u drugoj polovini 19. veka bio diplomatski predstavnik Ruske carevine na Balkanu, , danas važan dokument u službi odbrane naše otadžine – za „Orbitu kulture“ objašnjava profesorka književnosti na Filozofskom fakultetu u Prištini Valentina Pitulić.
O izložbi „Kako pamtimo vladare“, na kojoj su predstavljeni crteži i grafike posvećeni životu knezova Miloša, Mihaila i Milana Obrenovića, a koja odgovara na pitanje kako su se Miloš, Mihailo i Milan utisnuli u naše pamćenje, razgovaramo sa autorkom ove postavke Jasminom Cukić.
Kakve tajne otkriva roman „Tajna agencija nove Jugoslavije“, čiji naslov sugeriše naziv jedne od nekadašnjih pet najuglednijih svetskih informativnih agencija – TANJUG, šta je sve stalo u sećanje njegovog autora, dugogodišnjeg novinara, urednika i dopisnika ove agencije, koji je, na osnovu tog sećanja ispisao polustvarnu, a poluizmišljenu istoriju Beograda, zemlje, ali i novinarske profesije – otkriva autor ovog romana Branko Anđić.
Da li je lukavstvo, kalkulacija ili neki drugi razlog učinio da u stihovima ispiše roman koji je ovih dana krunisan Ninovom nagradom, zbog čega smatra da umetnost u biti mora biti amoralna i da – kad se piše – ne postoje ni roditelji, ni porodica, ni deca, kako se oseća sad kad je pobedila i da li zna kako i šta će pisati posle ove pobede – pitano Milenu Marković, ovogodišnju dobitnicu Ninove nagrade koju je dobila za roman – poemu „Deca“.
„Orbita kulture“ prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu. U želji da afirmiše prave vrednosti, ostaje verna sopstvenom sloganu koji glasi: „Kada ima kulture, niko ne primećuje, a kada je nema — primete svi“.
Sputnjikovu „Orbitu kulture“ uređuje Dejana Vuković, a emituje se svake subote u 10.00 na talasima Radija Studio B. 
