https://lat.sputnikportal.rs/20220129/naucnici-otkrili-vezu-izmedju-anksioznosti-i-smrtonosnih-bolesti-kod-muskaraca-1133650882.html
Naučnici otkrili vezu između anksioznosti i smrtonosnih bolesti kod muškaraca
Naučnici otkrili vezu između anksioznosti i smrtonosnih bolesti kod muškaraca
Sputnik Srbija
Američki naučnici zaključili su na osnovu istraživanja da se kod muškarci koji više brinu ranije razvijaju srčane bolesti i dijabetes. 29.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-29T16:32+0100
2022-01-29T16:32+0100
2022-01-29T16:32+0100
društvo
bolest
zdravlje
muškarci
srce
društvo
lekari
magazin
nauka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110595/45/1105954537_0:127:1280:847_1920x0_80_0_0_2fcc92b69358f0e1e57eb8ac56696682.jpg
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu američkog kardiološkog udruženja „Journal of the American Heart Association“.Kako bi pratili vezu između anksioznosti i faktora rizika od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara i dijabetesa tipa dva, autori su analizirali podatke o učesnicima istraživanja o starenju muškaraca – „Normative Aging Study“, koje 1961. godine pokrenula klinika za veterane u Bostonu.U analizu je uključen 1.561 muškarac, čiji je prosečan uzrast 1975. bio 53 godine. U trenutku unošenja u bazu istraživanja oni nisu imali kardiovaskularne bolesti ili rak i svi su prošli testiranja na neuroticizam.Kako se navodi, učesnici istraživanja išli su na lekarski pregled i radili analize krvi na svakih tri do pet godina.Autori su kao zdravstvene parametre odabrali sedam kardiometaboličkih faktora rizika: gornji i donji krvni pritisak, holesterol, trigliceride, indeks telesne mase, nivo šećera u krvi na prazan stomak, brzinu taloženja eritrocita i marker upale. Svakom učesniku je dat rezultat, po jedan za svaki od sedam faktora rizika. Ako je osoba imala šest ili više markera visokog rizika, naučnici su smatrali da je već razvila kardiometaboličku bolest.Istraživači su otkrili da se u periodu od 33. do 65. godine prosečan broj visokorizičnih kadiometaboličkih faktora povećava otprilike za jedan po deceniji, dostižući u proseku 3,8 do 65. godine. Međutim, u svim starosnim grupama, kod učesnika sa višim nivoom neuroticizma taj pokazatelj je bio veći.
https://lat.sputnikportal.rs/20200719/strah-i-panika-blokiraju-celu-civilizaciju---ima-li-pomoci-valentina-1123035211.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110595/45/1105954537_94:0:1223:847_1920x0_80_0_0_a59a014c143a5d2f3eaa327441a789c9.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
bolest, zdravlje, muškarci, srce, društvo, lekari, magazin, nauka
bolest, zdravlje, muškarci, srce, društvo, lekari, magazin, nauka
Naučnici otkrili vezu između anksioznosti i smrtonosnih bolesti kod muškaraca
Američki naučnici zaključili su na osnovu istraživanja da se kod muškarci koji više brinu ranije razvijaju srčane bolesti i dijabetes.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu američkog kardiološkog udruženja
„Journal of the American Heart Association“.
Kako bi pratili vezu između anksioznosti i faktora rizika od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara i dijabetesa tipa dva, autori su analizirali podatke o učesnicima istraživanja o starenju muškaraca – „Normative Aging Study“, koje 1961. godine pokrenula klinika za veterane u Bostonu.
U analizu je uključen 1.561 muškarac, čiji je prosečan uzrast 1975. bio 53 godine. U trenutku unošenja u bazu istraživanja oni nisu imali
kardiovaskularne bolesti ili rak i svi su prošli testiranja na neuroticizam.
„Naši rezultati pokazuju da je viši nivo anksioznosti među muškarcima povezan sa biološkim procesima koji mogu da dovedu do bolesti srca i metaboličkih poremećaja. Ta veza mogla je da nastane mnogo ranije nego što se obično misli, možda još u ranom detinjstvu ili adolescenciji“, kaže autorka istraživanja Levina Li.
Kako se navodi, učesnici istraživanja išli su na lekarski pregled i radili analize krvi na svakih tri do pet godina.
Autori su kao zdravstvene parametre odabrali
sedam kardiometaboličkih faktora rizika: gornji i donji
krvni pritisak, holesterol, trigliceride, indeks telesne mase, nivo šećera u krvi na prazan stomak, brzinu taloženja eritrocita i marker upale. Svakom učesniku je dat rezultat, po jedan za svaki od sedam faktora rizika. Ako je osoba imala šest ili više markera visokog rizika, naučnici su smatrali da je već razvila kardiometaboličku bolest.
Istraživači su otkrili da se u periodu od 33. do 65. godine prosečan broj visokorizičnih kadiometaboličkih faktora povećava otprilike za jedan po deceniji, dostižući u proseku 3,8 do 65. godine. Međutim, u svim starosnim grupama, kod učesnika sa višim nivoom neuroticizma taj pokazatelj je bio veći.