https://lat.sputnikportal.rs/20220129/klatno-se-u-francuskoj-zestoko-pomera-udesno-zemur-i-marin-le-pen-probijaju-sanitarni-kordon-1133773042.html

Klatno se u Francuskoj žestoko pomera udesno: Zemur i Marin Le Pen probijaju „sanitarni kordon”

Klatno se u Francuskoj žestoko pomera udesno: Zemur i Marin Le Pen probijaju „sanitarni kordon”

Sputnik Srbija

Kako porast podrške desnici u Francuskoj može uticati na predsedničke izbore u toj zemlji pitanje je koje se nameće nakon istraživanja javnog mnjenja koje pokazuje... 29.01.2022, Sputnik Srbija

2022-01-29T18:30+0100

2022-01-29T18:30+0100

2023-04-06T15:52+0200

svet

francuska

predsednički izbori

emanuel makron

marin le pen

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111993/06/1119930695_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_da510b7137cf05f4aae3dd3fc3d8fa33.jpg

Naime, rezultati istraživanja „OpinionVeja”, sprovedenog u periodu od 23. decembra 2021. do 10. januara 2022. godine, pokazuju da se 32 posto anketiranih izjasnilo da podržava desnicu, a 11 posto ekstremnu desnicu. To je značajan porast u odnosu na slično istraživanje koje je sprovedeno u decembru 2017. godine, kada se 26 posto anketiranih izjasnilo da su simpatizeri desnice, a 7 posto ekstremne desnice, piše RT.Porast podrške desniciPrema rečima istraživača Instituta za političke studije Dušana Gujaničića, trend podrške desnici u Francuskoj prisutan je najmanje poslednjih desetak godina, a procenti su čak i nešto izrazitiji od ovih prikazanih u istraživanju.Razloge ovakvih tendencija naš sagovornik vidi pre svega u društvenoj realnosti koju široke narodne mase u toj zemlji žive godinama, a što se prevashodno odnosi na stare teme u francuskom političkom životu – preveliku imigraciju i osećaj nesigurnosti u samoj zemlji.Kako kaže, u tom kontekstu je važno naglasiti i da se u Francuskoj javna reč značajno oslobodila u odnosu na period od pre, na primer, dvadeset godina i tadašnjih predsedničkih izbora. Tada je, u trenutku kada su mnoge teme još uvek bile tabu u Francuskoj, a cenzura i autocenzura su u velikoj meri vladale u medijima, Žan-Mari Le Pen na iznenađujući način ušao u drugi krug.„Danas se, međutim, o mnogim temama može mnogo slobodnije govoriti, pa je do širokih narodnih masa i uspeo da dopre taj stepen uviđanja konkretnih problema poput prevelikog broja imigranata u zemlji i konstantnog osećaja nesigurnosti, pogotovo u velikim gradovima i predgrađima, što opet sa sobom povlači i niz ekonomskih i socijalnih problema“, navodi Gujaničić.Kandidati levice na izborima - autsajderiTaj proces, kako kaže, traje već dvocifren broj godina i mogao bi biti kapitalizovan na narednim izborima.„Važan indikator u tom smislu je činjenica da se na aprilskim predsedničkim izborima kandidati levice po prvi put pojavljuju kao apsolutni autsajderi, ljudi koji nemaju apsolutno nikakvu šansu ne da pobede, nego ni da uđu u drugi krug. Prema svim anketama trenutno najjači kandidat levice bi mogao osvojiti tek možda nekih desetak procenata. Primera radi Žan Lik Melanšon koji je na poslednjim izborima imao čak zavidan broj glasova sada ne može ponoviti taj rezultat. Mislim da je njegova politička zvezda prošla svoj vrhunac, a svi ostali kandidati levice, kojih za sada ima troje ili četvoro uključujući i gradonačelnicu Pariza, kreću se u domenu jednocifrenih procenata“, objašnjava naš sagovornik.Specifičnost izbora koji se očekuju, ističe Gujaničić, biće u tome da će takozvana „tvrda“ desnica imati dva kandidata – već dobro poznatu Marin Le Pen i Erika Zemura, političku zvezdu u usponu.„Erik Zemur je poznati publicista i novinar, čovek široke opšte kulture i bez dlake na jeziku, koji gaji dosta provokativne stavove po mnogim pitanjima, ali je i često u pravu u smislu „dijagnoze“ nekih društvenih pitanja ili stanja. Dakle, tvrda desnica će imati dva jaka kandidata, dok će klasična desnica, konzervativci odnosno desni centar imati Valeri Pekres kao svog kandidata. Tu je naravno i aktuelni predsednik Emanuel Makron, pa budućeg pobednika treba tražiti među ta četiri kandidata, dok ništa levo od centra ovog puta nema šanse da pobedi“, napominje Gujaničić.Dvostruka kandidatura sa „tvrde“ desnice – prednost ili manaMeđutim, kako dodaje, kandidatura Erika Zemura sa sobom nosi opasnost da Marin Le Pen ne uđe u drugi krug, jer njih dvoje pretenduju na isto ili jako slično biračko telo.„Oni dele uglavnom slične vrednosti i stavove po čitavom nizu pitanja pa ostaje da se vidi da li dvostruka kandidatura sa „tvrde“ desnice može da ugrozi njihov očekivani ulazak u drugi krug, budući da se u prethodna dva izborna ciklusa Marin Le Pen redovno pojavljivala u drugom krugu“, kaže sagovornik Sputnjika.Za Francusku je, podseća Gujaničić, karakteristično to što je na velikom broju izbora da sada dolazilo do situacije da se, kada neko od kandidata „tvrde“ desnice uđe u drugi krug, stvori ono što neki Francuzi zovu „sanitarni kordon“, odnosno da se svi ujedine protiv tog kandidata, pa čak i oni koji ne simpatišu kandidata vlasti ili aktuelnog predsednika.„To je bio slučaj sa Žakom Širakom 2002. godine koji je tada pobedio Žan-Mari Le Pena, kao i sa Emanuelom Makronom na prošlim izborima koji je u drugom krugu pobedio Marin Le Pen. Dakle, postoji mogućnost da se tako nešto ponovi i sada, ali ostaje da se vidi dokle u Francuskoj ta logika „sanitarnog kordona“ ili „republikanskog fronta“ protiv kandidata“tvrde“ desnice može da funkcioniše, s obzirom na to da je u dobrom delu francuskog naroda nezadovoljstvo prilično izraženo“, ukazuje Dušan Gujaničić.Anketa sprovedena uoči predsedničkih izbora 10. aprila takođe je otkrila da 39 odsto stanovništva podržava „moćnog čoveka“ koji kao šef države „ne mora da brine o parlamentu ili izborima“. 27 posto anketiranih smatra da je vojna hunta dobar oblik vlasti, dok je samo 17% učesnika ankete priznalo da podržava levo krilo, a samo 6% ekstremnu levicu. 14 procenata sebe naziva centristima, a 20 procenata od 10.566 ispitanika ne povezuje se ni sa kakvim političkim opredeljenjima.

francuska

2022

Vesti

sr_RS

francuska, emanuel makron, marin le pen, erik zemur