https://lat.sputnikportal.rs/20220128/trka-vestackih-sunca-u-americi-izveden-vazan-eksperiment-video-1133737271.html
Trka „veštačkih Sunaca“: U Americi izveden važan eksperiment /video/
Trka „veštačkih Sunaca“: U Americi izveden važan eksperiment /video/
Sputnik Srbija
Naučnici u nekoliko država ušli su u pravu trku „veštačkih Sunca“, ko će pre doći do izvora nuklearne fuzije. Posle niza rekorda koje je postavilo kinesko... 28.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-28T10:15+0100
2022-01-28T10:15+0100
2022-01-28T18:16+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svet
energija
dostignuća
veštačko sunce
sjedinjene američke države
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/12/1132578394_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_aeeacf10e13e730c4593891e33a37e22.jpg
Nuklearna fuzija mogla bi da bude izvor bezbedne i gotovo neograničene energije, zbog čega naučnici sve više izvode eksperimente na fuzionim reaktorima, poznatim kao tokamak, koji imitiraju stvaranje energije u zvezdama, pa su tako dobili naziv i „veštačko Sunce“.Iz „veštačkog Sunca“ dobijeno više energije nego što je uloženo Veliki korak unapred u korišćenju ovakvih izvora energije napravio je međunarodni tim naučnika u Lorens nacionalnoj laboratoriji u Livermoru u SAD, koja je deo američkog ministarstva energije. Oni su uspeli da zagreju fuziono gorivo na ekstremne temperature, pa je iz plazme dobijeno više energije nego što je potrošeno za njeno zagrevanje.Kako se navodi u studiji objavljenoj u časopisu „Nejčr“, ovaj eksperiment pokazao je da nuklearna fuzija može biti održiv izvor energije.Energija koja je dobijena ovim eksperimentom jednaka je onoj koja može da se dobije iz devet baterija od devet volti, a naučnici navode da će za dalji razvoj tehnologije biti potrebne godine. Proizvodnja fuzije trajala je jednu pikosekundu, odnosno vreme koje je potrebno svetlosti da pređe jedan milimetar.Plazma je poznata i kao četvrto stanje materije, pored čvrstog, tečnog i gasovitog i može biti proizvedena u termonuklearnim reaktorima.Postoje dva glavna načina stvaranja energije kroz fuziju. Uobičajeniji je onaj zasnovan na sporoj termonuklearnoj fuziji, u kom naučnici zadržavaju plazmu uz pomoć magnetnog polja i električne struje.Alternativni način je poznat kao brza termonuklearna fuzija, gde termonuklearna reakcija traje samo milioniti deo sekunde. Taj proces zahteva moćne lasere koji kompresuju termonuklearno gorivo, sačinjeno od tricijuma i deuterijuma, dva izotopa vodonika. Ovu tehnologiju aktivno razvija američki Nacionalni kompleks laserskih termonuklearnih reakcija (NIF) u Livermoru. Naučnici iz Lorens nacionalne laboratorije koristili su najsnažniji laserski sistem na svetu, koji ima površinu kao tri fudbalska terena.Naučnici su u ovom eksperimentu „ispalili“ 192 laserska zraka na mikroskopsku kapsulu ispunjenu deuterijumskim i tricijumskim fuzionim gorivom.Oni su uspeli da utrostruče energiju koja je uložena u izazivanje fuzije. To je bilo moguće pošto su došli do saznanja kako da preciznije koncentrišu laserske zrake na nuklearno gorivo i utiču na njihovu disperziju, koja nastaje usled interakcije svetlosnih čestica sa molekulima gasa koji hlade kapsulu.Novi pristup rešavanju problema nuklearne fuzijeRanije su naučnici pokušavali da reše taj problem smanjujući gustinu gasa. Međutim, kao rezultat toga dolazilo je do dramatičnog smanjenja temperature i pritiska u kapsuli sa fuzionim gorivom. Naučnici su sada došli do rešenja tog problema tako što su instalirali specijalni fotonski kristal ispred kapsule, čime je koncentrisana snaga laserskih zraka.Laserski puls napravio je pritisak od oko 100 milijardi bara i temperaturu od 100 miliona stepeni Celzijusa, dok je temperatura u centru Sunca oko 15 miliona stepeni.Visoki pritisak i temperatura doveli su do fuzije jezgara helijuma iz jezgara deuterijuma i tricijuma. U tom trenutku, počinje termonuklearna reakcija uz koju se oslobađa ogromna količina energije. Taj proces je isti kao onaj koji održava energiju u zvezdama.Naučnici su utvrdili i da efikasnost termonuklearne reakcije može biti unapređena korišćenjem kapsule koja nije u obliku bureta, već u obliku tegova.„Pretvaranje fuzije u realnost ogroman je i kompleksan tehnološki izazov i zahtevaće ozbiljne investicije i inovacije kako bi ona postala praktična i ekonomična. Mislim da će njeno pretvaranje u održiv izvor energije biti izazov na decenijskom nivou“, dodaje Zilstra, piše Sputnjik internešnel.
https://lat.sputnikportal.rs/20220103/pet-puta-vrelije-od-pravog-kinesko-vestacko-sunce-oborilo-rekord-video-1133016129.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211222/bice-jos-vrelije-kina-ponovo-ukljucila-vestacko-sunce-1132694710.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210605/moze-li-novi-poduhvat-kineskog-vestackog-sunca--zauvek-da-promeni-svet-koji-znamo-1125505502.html
sjedinjene američke države
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svet, energija, dostignuća, veštačko sunce, sjedinjene američke države
nauka i tehnologija, svet, energija, dostignuća, veštačko sunce, sjedinjene američke države
Trka „veštačkih Sunaca“: U Americi izveden važan eksperiment /video/
10:15 28.01.2022 (Osveženo: 18:16 28.01.2022) Naučnici u nekoliko država ušli su u pravu trku „veštačkih Sunca“, ko će pre doći do izvora nuklearne fuzije. Posle niza rekorda koje je postavilo kinesko „veštačko Sunce“, u Americi je takođe izveden važan eksperiment - plazma zagrejana na ekstremnoj temperaturi dala je veću energiju nego što je ona iskorišćena za njeno zagrevanje.
Nuklearna fuzija mogla bi da bude izvor bezbedne i gotovo neograničene energije, zbog čega naučnici sve više izvode eksperimente na fuzionim reaktorima, poznatim kao tokamak, koji imitiraju stvaranje energije u zvezdama, pa su tako dobili naziv i „veštačko Sunce“.
Iz „veštačkog Sunca“ dobijeno više energije nego što je uloženo
Veliki korak unapred u korišćenju ovakvih izvora energije napravio je međunarodni tim naučnika u Lorens nacionalnoj laboratoriji u Livermoru u SAD, koja je deo američkog ministarstva energije. Oni su uspeli da zagreju fuziono gorivo na ekstremne temperature, pa je iz plazme dobijeno više energije nego što je potrošeno za njeno zagrevanje.
Kako se navodi u studiji
objavljenoj u časopisu „Nejčr“, ovaj eksperiment pokazao je da
nuklearna fuzija može biti održiv izvor energije.
Energija koja je dobijena ovim eksperimentom jednaka je onoj koja može da se dobije iz devet baterija od devet volti, a naučnici navode da će za dalji razvoj tehnologije biti potrebne godine. Proizvodnja fuzije trajala je jednu pikosekundu, odnosno vreme koje je potrebno svetlosti da pređe jedan milimetar.
„Fuzija zahteva postizanje temperatura većih od 50 miliona stepeni Celzijusa. Već decenijama uspevamo da je izazovemo u eksperimentima, u kojima se ulaže mnogo energije u njeno izazivanje, ali do sada nismo uspevali da dobijemo veću energiju nego što uložimo“, rekao je Aleks Zilstra iz Lorens nacionalne laboratorije.
Plazma je poznata i kao četvrto stanje materije, pored čvrstog, tečnog i gasovitog i može biti proizvedena u termonuklearnim reaktorima.
Postoje dva glavna načina stvaranja energije kroz fuziju. Uobičajeniji je onaj zasnovan na sporoj termonuklearnoj fuziji, u kom naučnici zadržavaju plazmu uz pomoć magnetnog polja i električne struje.
Alternativni način je poznat kao brza termonuklearna fuzija, gde termonuklearna reakcija traje samo milioniti deo sekunde. Taj proces zahteva moćne lasere koji kompresuju termonuklearno gorivo, sačinjeno od tricijuma i deuterijuma, dva izotopa vodonika. Ovu tehnologiju aktivno razvija američki Nacionalni kompleks laserskih termonuklearnih reakcija (NIF) u Livermoru. Naučnici iz Lorens nacionalne laboratorije koristili su najsnažniji laserski sistem na svetu, koji ima površinu kao tri fudbalska terena.
Naučnici su u ovom eksperimentu „ispalili“ 192 laserska zraka na mikroskopsku kapsulu ispunjenu deuterijumskim i tricijumskim fuzionim gorivom.
Oni su uspeli da utrostruče energiju koja je uložena u izazivanje fuzije. To je bilo moguće pošto su došli do saznanja kako da preciznije koncentrišu laserske zrake na nuklearno gorivo i utiču na njihovu disperziju, koja nastaje usled interakcije svetlosnih čestica sa molekulima gasa koji hlade kapsulu.
Novi pristup rešavanju problema nuklearne fuzije
Ranije su naučnici pokušavali da reše taj problem smanjujući gustinu gasa. Međutim, kao rezultat toga dolazilo je do dramatičnog smanjenja temperature i pritiska u kapsuli sa fuzionim gorivom. Naučnici su sada došli do rešenja tog problema tako što su instalirali specijalni fotonski kristal ispred kapsule, čime je koncentrisana snaga laserskih zraka.
Laserski puls napravio je pritisak od oko 100 milijardi bara i temperaturu od 100 miliona stepeni Celzijusa, dok je temperatura u centru Sunca oko 15 miliona stepeni.
Visoki pritisak i temperatura doveli su do fuzije jezgara helijuma iz jezgara deuterijuma i tricijuma. U tom trenutku, počinje termonuklearna reakcija uz koju se oslobađa ogromna količina energije. Taj proces je isti kao onaj koji održava energiju u zvezdama.
„Po prvi put, reakcija fuzije u gorivu omogućila je najveći deo energije za grejanje, tako da fuzija počinje da dominira nad izvorom toplote koji je obezbeđivan spolja. Taj režim se zove plazma koja sagoreva“, kaže Zilstra.
Naučnici su utvrdili i da efikasnost termonuklearne reakcije može biti unapređena korišćenjem kapsule koja nije u obliku bureta, već u obliku tegova.
„Pretvaranje fuzije u realnost ogroman je i kompleksan
tehnološki izazov i zahtevaće ozbiljne investicije i inovacije kako bi ona postala praktična i ekonomična. Mislim da će njeno pretvaranje u održiv izvor energije biti izazov na decenijskom nivou“, dodaje Zilstra,
piše Sputnjik internešnel.
