00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
VESTI (repriza)
Sukob u Ukrajini napada zapadnim raketama na Rusiju poprimio globalni karak
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Peti krug uzbudljive bitke u Italiji: Ko će biti predsednik i zašto se odugovlači sa izborom

© AP Photo / Alberto PizzoliZasedanje Parlamenta Italije
Zasedanje Parlamenta Italije - Sputnik Srbija, 1920, 28.01.2022
Pratite nas
Zašto se odugovlači sa izborom predsednika Italije pitanje je koje se postavlja nakon četvrtog neuspešnog kruga glasanja u italijanskom parlamentu. Oko hiljadu članova dva doma parlamenta i predstavnici regija i pokrajina počeli su da glasaju u ponedeljak za izbor naslednika Serđa Matarele, a u petak je na redu peti pokušaj.
Među kandidatima se pominju aktuelni premijer Mario Dragi, Elizabeta Beloni, karijerni diplomata koja se nalazi na čelu tajnih službi, Sabino Kaseze, 86-godišnji bivi sudija Ustavnog suda, a želeo je da se kandiduje pa je u međuvremenu odustao i bivši predsednik Silvio Berluskoni.
Za sada, kako kaže za Sputnjik Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije, niko nije ni na tragu pobede, niti postoji potpuno jasni kandidat.
Među mogućim kandidatima su i bivši predsednik donjeg doma parlamenta Pjer Ferdinando Kasini, bivši premijer Đulijano Amato, predsednica Senata Elizabeta Kaselati i ministarka pravde Marta Kartabija, koja je ranije predsedavala Ustavnim sudom.
„Bez obzira na imena koja figuriraju ne bih se usudio da prognoziram ishod glasanja jer će se ipak izbor dogoditi daleko od očiju javnosti, a 3. februar je rok do kada bi ceo proces morao biti obavljen“, kaže naš sagovornik.

Zašto se odugovlači

Igrutinović objašnjava da, kako bi neko postao predsednik Italije u prva tri kruga glasanja, potrebno je da dobije podršku dve trećine članova parlamenta što se, kako kaže, po pravilu ne dešava, dok je od četvrtog kruga glasanja za izbor predsednika dovoljna prosta većina od 505 poslanika. Međutim, i taj uslov trenutno se čini nedostižnim.
Razlog za odugovlačenje sa izborom on vidi u činjenici da je vladajuća koalicija u toj zemlji vrlo šarena i da nije ideološki profilisana.
„U tehnokratskoj vladi Marija Dragija, bivšeg guvernera Evropske centralne banke i nekadašnjeg ministra finansija, nalazi se i levi i desni centar i oni koji se popularno zovu „populisti“, pa ta vrsta složene kompozicije njihove vladajuće strukture ukazuje da se iza celog procesa izbora predsednika valja dogovor lidera partija o tome ko će naslediti predsednika Matarelu, čoveka priličnog ugleda, ali koji je odbio da se ponovo kandiduje. Dakle, ovo odugovlačenje je na neki način kupovina vremena kako bi se partije dogovorile ko će biti sledeći predsednik“, objašnjava Igrutinović.
Iako, kako dodaje, u italijanskom parlamentarnom sistemu vlada i premijer imaju daleko veća ovlašćenja od predsednika, predsednik ipak ima veća ovlašćenja u odnosu na ono na šta smo, na primer, mi navikli, pa bira deo sastava Ustavnog suda i u jednoj tradicionalno dinamičnoj italijanskoj politici gde se vlade često smenjuju, a koalicije brzo menjaju, njegova precipirana stabilnost je zgodna i pozitivna kako bi reprezentovao zemlju prema spolja.
„To je neka vrsta ugleda koju ta funkcija nosi, dok se sa druge strane taj ugled obično nekako prenosi i na partiju iz koje dolazi, međutim često se predsednici deklarišu kao nezavisni i žele da budu iznad te svakodnevne političke situacije“, navodi Igrutinović.

Može li Mario Dragi dobiti podršku

I istoričar Saša Adamović kaže da politički sistem Italije podrazumeva veliki broj političkih stranaka pa, s obzirom na veliki broj interesa, oko mnogih stvari uopšte nije lako doći do zajedničkog rešenja.
„Danas u Italiji imamo vladu nacionalnog jedinstva u kojoj je veliki broj najuticajnih političkih stranaka, a na njenom čelu je čovek koji ima uticaja i EU i Briselu. On je na to mesto, kao nestranačka ličnost, došao u februaru prošle godine kao čovek koji može da stvori jednu funkcionalnu vladu, prevaziđe brojne podele koje su postojale i u vreme pandemije sačuva političku stabilnost zemlje. Tako da momenat izbora predsednika dolazi, na neki način, u nezgodno vreme, jer iako je Dragi slao signale da bi prešao na predsedničku funkciju, to nije prihvatljivo za mnoge političke aktere upravo zbog unutrašnjih problema koje Italija ima“, ističe Adamović.
Prema njegovim rečima, Dragijevo pomeranje sa mesta premijera na predsedničku funkciju rezultiralo bi, po svoj prilici, raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora, jer bi vlada ostala bez predsednika.
„Ta opcija, međutim, ne raduje stranke vladajuće koalicije, poput nekada vrlo popularne partije Pet zvezdica, jer se plaše potencijalnih loših rezultata na tim izborima budući da im je rejting u velikom padu. Ni drugi politički akteri ne žele odlazak Dragija sa mesta predsednika vlade u ovom trenuku, jer bi hteli da sačekaju da on dovede do kraja reforme koje su naložene iz Evropske unije i kako bi iz Brisela stigla ekonomska pomoć vredna 200 milijardi evra za oporavak privrede od posledica pandemije“ kaže Adamović.
S obzirom na ugled i uticaj Marija Dragija u Briselu i najznačajnim državama EU, dodaje istoričar, najlakši način da Italija dođe do preko potrebnog novca je da aktuelni premijer ostane na čelu vlade.
„U igri je mnogo interesa i kalkulacija, pa bez obzira na intimne želje Dragija i činjenicu da bi on, u drugim okolnostima, verovatno dobio i dvotrećinsku većinu u prvom krugu glasanja, njegov prelazak u predsedničku palatu za sada je malo verovatan. Tako da ćemo sačekati još neko vreme da se svi važni politički akteri dogovore oko imena novog predsednika jer Dragijevo „pomeranje“ ne bi odgovaralo ni Evropskoj uniji, jer ne žele nestabilnost u toj zemlji. Od vanrednih parlamentarnih izbora eventualno bi profitirala koalicija stranaka desnog centra sa Salvinijevom Ligom, Melonijevom Braćom Italije ili Berluskonijevom Forca Italija, ali mislim da i oni u ovom trenutku kalkulišu i procenjuju da ova vlada treba da opstane kako bi stigao obećani novac iz Brisela“, zaključuje Saša Adamović.
Funkcija predsednika Italije je pretežno ceremonijalna, pošto šef države nema značajna ovlašćenja, osim u slučaju čestih političkih blokada u zemlji kada ima ključnu ulogu. On u toj situaciji može da raspusti parlament i da imenuje mandatara za sastav nove vlade.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala