Ruski sateliti „Arktik M“ postaju „međunarodni spasioci“
© Press-služba GK "Roskosmos" / Uđi u bazu fotografijaPostavljanje lansirnog kompleksa i priprema za lansiranje nosača rakete „Sojuz-2.1b“ sa raketom „Fregata“ i „Arktikom M“
© Press-služba GK "Roskosmos"
/ Pratite nas
Plan je da se ruski hidrometeorološki sateliti „Arktik M“ integrišu u međunarodni sistem satelitske pretrage i spasavanja „Kospas Sarsat“, saopštio je „Roskosmos“.
Pitanje integracije satelita rešeno je na godišnjoj 35. sednici združenog komiteta „Kospas sarsata“, kojim je prvi put predsedavao predstavnik holdinga „Ruski svemirski sistemi“ (deo „Roskosmosa“).
Sistemu „Arktik M“ predstoji da u periodu između 2022. i 2025. godine prođe testiranja procene performansi, poput onih koje su prolazili sateliti „Elektro L“ i „Luč 5A“, koji su već uključeni u „Kospas sarsat“.
Sputniki #ArktikaM pridut na pomoщь terpящim bedstvie: https://t.co/Auu7eBNtVx
— ROSKOSMOS (@roscosmos) January 27, 2022
🛰️ Rossiйskuю vыsokoэlliptičeskuю gidrometeorologičeskuю sistemu «Arktika-M» planiruetsя integrirovatь v meždunarodnuю kosmičeskuю sistemu poiska i spasaniя KOSPAS-SARSAT pic.twitter.com/8gQMIJz5gh
Prvi satelit „Arktik-M“ je lansiran u februaru 2021. godine. Satelit sa procenjenim rokom trajanja od sedam godina napravilo je Naučno-proizvodno udruženje „Lavočkin“. Sledeće lansiranje je planirano 2023. godine, a lansiranje još tri satelita – 2024. ili 2025. godine.
Predviđen je za rad u visokoeliptičkoj orbiti, što će mu omogućiti da rešava zadatke operativne meteorologije, hidrologije, agrometeorologije, praćenja klime i životne sredine u arktičkom regionu. Za ove zadatke satelit je opremljen sa dva multispektralna uređaja za skeniranje (MSU-GS) koji će praviti slike oblaka i zemljine površine u vidljivom i infracrvenom spektru.
Osim toga, na satelitu „Arktika-M“ su ugrađeni heliogeofizički instrumenti (GGAK-VE) za nadgledanje i predviđanje aktivnosti Sunca i zračenja u prostoru oko Zemlje, kao i aparatura za prenošenje meteoroloških informacija i signala sa havarijskih primopredajnika međunarodnog svemirskog sistema za potragu i spasavanje „Kospas sarsat“.
Taj međunarodni program pokrenut je 1977. godine zahvaljujući međunarodnoj saradnji Sovjetskog Saveza, Kanade, Francuske i SAD. Trenutno se programu pridružilo 45 država i organizacija. Njegova svrha je spasavanje onih koji su doživeli havariju na kopnu i vodi, a pristup mu je besplatan. Uz pomoć tog programa spaseno je više od 53.000 ljudi širom sveta.