00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
NOVI SPUTNJIK POREDAK
20:00
60 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ENERGIJA SPUTNJIKA
Subvencije od 20.000 evra za krov nad glavom porodicama sa decom
16:00
30 min
NOVI SPUTNJIK POREDAK
Najopasnija društvena mreža u Americi
17:00
60 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Kako je Bajdenova psovka skrenula pažnju sa suštine – inflacije koja potresa ekonomije SAD i sveta

© Sputnik / Pavel Bednяkov / Uđi u bazu fotografijaPredsednik SAD Džo Bajden na samitu G20 u Rimu
Predsednik SAD Džo Bajden na samitu G20 u Rimu - Sputnik Srbija, 1920, 25.01.2022
Pratite nas
Glavna vest u svetskim medijima je da je američki predsednik opsovao novinara Foks njuza nakon pitanja o uticaju rasta inflacije na ovogodišnje izbore za Kongres. Pitanje je, međutim, da li je gruba reakcija Džozefa Bajdena trebalo da skrene pažnju sa suštine – problema inflacije pod kojom grca i Amerika i ostatak sveta i toga ko je za nju kriv.
Naime, izlazeći sa sastanka Bajdenovog Konkurencijskog saveta, Foksov dopisnik iz Bele kuće Piter Dusi doviknuo je može li postaviti pitanje u vezi sa inflacijom i da li je to politička odgovornost.
„To je velika prednost, više inflacije“, sarkastično je odgovorio Bajden i dodao „koji glupi kučkin sin“, verovatno nesvestan da mu je mikrofon još uvek uključen.
Dušan Proroković sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost veruje da se Bajdenu psovka omakla jer, kako kaže, sumnja da je američki predsednik sposoban da kontroliše svoje izjave u toj meri da bi mogao da usmerava ili relativizuje pitanja novinara kroz psovke.

Inflacija potresa američku i svetske ekonomije

„Što se tiče inflacije ja nisam siguran da je Bajdenov odgovor zaista bio sarkastičan. Naime, u njegovoj administraciji ima svakojakih likova, pa čak i onih koji su na stanovištu da inflacija može biti dobra. Inflacija jeste katastrofalna za građane, ona se najpre manifestuje padom kupovne moći, ali ona ne mora biti tako loša za multinacionalne korporacije koje će verovatno uspeti da dobiju neke nove količine novca, a građani će svoju štednju usmeravati ka deonicama i novim investicijama. Verovatno će se nastaviti i ovaj ciklus štampanja novca, tako da će multinacionalne korporacije puniti svoje budžete iz primarnih izvora“ , objašnjava Proroković.
Na pitanje koliko potezi poput nekontrolisanog štampanja novca štete globalnoj ekonomiji, naš sagovornik kaže da je to pitanje za milion dolara.
„Inflacija nije nepoznata ni nama u Srbiji i njome su se bavili najpre ekonomisti, ali i sociolozi i politikolozi. Inflacija ima nekoliko dimenzija i odražava se na različite aspekte našeg društveno-političkog sistema. Takođe, inflacija je bila prisutna u svim evropskim zemljama u različitim vremenskim periodima, a bila je prisutna i u Sjedinjenim Američkim Državama početkom osamdesetih godina, ali nikada nismo imali ovo što danas imamo – da je tolika inflacija u najvećoj svetskoj ekonomiji“, ukazuje Proroković.

Nema pokrića za štampanje dolara

Za dolar su, dodaje, vezane mnoge valute širom sveta, a mnoge ekonomije zavise od američke.
„Ako se inflacija u Americi nastavi ovim tempom koji je viđen u novembru i decembru prošle godine to može ostaviti ogromne posledice po globalnu ekonomiju. Možda je to u interesu nekih multinacionalnih korporacija, ali taj njihov profit će biti mali u odnosu na sve ono što možemo gledati u globalnim razmerama“, izričit je Proroković.
Prema njegovim rečima, Bajdenova administracija je planirala da „upumpa“ 4700 milijardi dolara u američki sistem. Deo toga bi, navodi naš sagovornik, išao za javne radove, investicije, tehnološki razvoj i zelenu agendu, a deo bi išao na socijalna davanja.

„Sasvim je jasno da tolikog novca nema. To je veće od BDP-a Nemačke. Dakle, nikakvog pokrića za štampanje tog novca nema i vrlo je teško pretpostaviti kako će se to dalje odražavati i prelivati najpre na Evropsku uniju, potom na Japan, ali i Kinu koja ima razgranate trgovinske odnose sa SAD. To je pitanje za ekonomiste, ali što se ove politikološke strane tiče istorija nas uči da kada god je dolazilo do ovako velikih turbulencija, dolazilo je i do ratova, jer oni koji su pokretali te inflatorne spirale nisu mogli drugačije da se vade iz situacije u koju su dolazili do proizvodnji drugih kriza koje su, naposletku, rezultirale vojnim sukobljavanjem“, zaključuje Dušan Proroković.

Cene u Sjedinjenim Državama su u decembru 2021. povećane za sedam procenata u poređenju sa godinom ranije – što predstavlja najveću stopu inflacije u poslednjih 40 godina, objavio je Sekretarijat za finansije. Veće cene obeležile su američku ekonomiju tokom cele prethodne godine, a njihov rast najveći je još od 1982, navodi „Glas Amerike“.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala