Novosadska racija opomena za celo čovečanstvo
Pratite nas
Povodom obeležavanja 80. godina od Novosadske racije u kojoj su okupacione snage u Novom Sadu i drugim mestima u Vojvodini ubile nekoliko hiljada ljudi, na spomenik "Porodica" položeni su venci.
Pomen stradalima u Novosadskoj raciji održao je vrhovni rabin Srbije Isak Asiel, a pomen Srpske pravoslavne crkve služili su vikarni episkop toplički Jerotej i vikarni episkop mohački Damaskin.
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević poručio je da je Novosadska racija opomena za celokupno čovečanstvo da se fašističko zlo više nikada i nigde ne ponovi.
"Zato ne smemo prestati da se sećamo, iako to sećanje boli. Zato moramo o tome da učimo našu decu iako nije lako pričati o smrti i stradanjima onima koji su na početku životnog puta" rekao je Vučević u obraćanju građanima na Keju žrtava racije, preneo je RTS.
Naglasio je i da fašizmu nema mesta u Srbiji.
Pozivajući da se nedela nad nevinim žrtvama nikada ne zaborave, gradonačelnik je najavio i pokretanje dve inicjative - da ovaj zločin kao lekcija uđe u udžbenike i da se izgradi memorijalni centar posvećen sećanju na Novosadsku raciju.
Reči podrške uputio je i patrijarh srpski Porfirije koji je zbog zdravstenog stanja bio sprečen da prisustvuje pomenu, te je u pismu poručio da "Srbi nikada neće mađarski narod prepoznavati u licima zločinaca, nego ga prepoznavati kroz likove junaka kao što su Pal Teleki, Endre Bajči Žilinski i drugih koji su spasili živote suseda u Budisavi, Bačkom Gradištu i drugim mestima".
"Mi, znači, pamtimo, ne zaboravljamo, ali praštamo", istakao je patrijarh Porfirije.
Vence na spomenik "Porodica" položili su predstavnici Grada Novog Sada, Jevrejske opštine, Matice romske, ambasada Mađarske, Nemačke, Izraela, SAD, Bugarske i Crne Gore, Vojske Republike Srbije, kao i potomci žrtava.
Osam decenija od Novosadske racije, postavljena je spomen- ploča na mestu nekadašnjeg doma porodice Jovandić i zasađeno pet jablanova i jela, u znak sećanja na petoricu braće, koji su među prvima stradali.
Patrola mađarskih fašista zakucala je na njihova vrata tog 23. januara 1942. godine.
"Pitali su koje su vere, najstariji sin je odgovorio, mi smo pravoslavni, oni su mu odgovorili smrdljivi raci, i onda je počeo taj masakr, gde su majku držali, zatvorenu u kući, koja je čula vriske i usklike svojih sinova, koji su govorili majko, ne dajte nas, međutim, ona nije mogla da izađe, jer su je zadržali okupatorski vojnici, i sva petorica su ubijeni metkom u potiljak do komšijske bašte", kaže Petar Đurđev, direktor Istorijskog arhiva grada Novog Sada.
Mađarski perjari su te noći iz kuće izvukli i sve Miliće, koje su zatekli na Telepu i odveli ih u Futošku ulicu.
"Tu su ih mučki naravno prvo tukli, prebijali do krvi, dok nisu iznemogli, i onda su pucali u njih, i da bi se obezbedili, bacali su bombe, da ne bi slučajno, bože moj, bili samo ranjeni, da bi potvrdili svoja zloglasna dela. Kako su radili u Futoškoj ulici, tako su radili u Novom Sadu, tako su radili i na svim ostalim mestima", kaže Đorđe Milić, predstavnik Potomaka žrtava Novosadske racije.
