https://lat.sputnikportal.rs/20220121/kako-se-prepoznaju-pravi-razani-kukuruzni-i-heljdin-hleb-1133524945.html
Kako se prepoznaju pravi ražani, kukuruzni i heljdin hleb
Kako se prepoznaju pravi ražani, kukuruzni i heljdin hleb
Sputnik Srbija
Načelnik poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović objasnio je kako je pravilnikom za pekarsku industriju koji hleb se može nazvati ražanim, kukuruznim, heljdinim... 21.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-21T17:46+0100
2022-01-21T17:46+0100
2022-01-21T17:46+0100
ekonomija
ekonomija
srbija
hleb
srbija – društvo
srbija – ekonomija
društvo
peciva
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/15/1133524611_0:96:1921:1176_1920x0_80_0_0_81ad920c0a6996e460effc24f277a034.jpg
Prema pravilniku, kod ražanog hleba procenat ražanog brašna je 70 odsto, kukuruznog 60 odsto, a kod heljdinog 30 odsto. To je minimalni procenat da bi se hleb nazvao tako, međutim, jedna reč može da promeni suštinu. Ražani hleb je onaj koji ima do 70 odsto ražanog brašna, dok mešani ražani hleb može da se napravi i sa 30 odsto ražanog brašna, kaže Vujović.Kvalitet hleba i peciva i uloga aditivaOn objašnjava da Pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenine definiše određene zahteve za proizvođače koje inspekcija kontroliše.Zahtevi se odnose na kvalitet samog proizvoda, u odnosu na sve one elemente koji čine kvalitet tog proizvoda – oblik, miris, da li je dobro pečen, definiše nazive tog proizvoda, svrstava ih u određenu grupu u zavisnosti od sirovina, propisuje šta može da se koristi u određenom proizvodu.Načelnik poljoprivredne inspekcije objašnjava da inspekcija kontroliše i upotrebu aditiva i raznih pojačivača ukusa i svežine.Dodaje da pravila koja se odnose na hleb važe i za peciva. To su isto proizvodi od testa sa nižom gramažom i postoje definisani zahtevi za te proizvode.Prema rečima Vujovića, inspektori su svakodnevno na terenu. Posebno se obilaze pekare ovih dana i nalog je malo širi nego standardni.„Proveravamo uslove proizvodnje, sam proizvod i par uredbi koje su vezane za proizvodnju hleba. Na terenu kontrolišemo, proveravamo i trudimo se da sve bude kako treba i da potrošači budu zadovoljni“, naglašava načelnik poljoprivredne inspekcije.Prema njegovim rečima, kontrole se zasnivaju na proceni rizika, sve su planske i na osnovu toga procenjujemo gde će ih biti više, a gde manje.„Naše analize pokazuju da smo više u manjim pekarskim pogonima. Veliki sistemi imaju svoje tehnologe i interne inspekcije koje rade provere“, kaže Vujović.Ima li bojenja hlebaDodaje da se prethodnih godina mnogo pričalo i o bojenju hleba nekim poslastičarskim bojama, ali da sada to više nije tema niti imaju prijave potrošača koji su jako osetljivi na te stvari.Kada je reč o ceni hleba, nju određuje tržište, osim onog dela gde država interveniše, kao što je zahtev da se proizvodi 30 odsto belog hleba.Vujović smatra da zemlje Evropske unije imaju samo raznovrsnije vrste hleba i da njihovi potrošači imaju posebne zahteve, više specijalnih vrsta hleba sa žitaricama, raznim dodacima, dok je kod nas beli hleb najčešće na trpezi.„Male pekare su u obavezi da budu u centralnom registru, inspekcija to proverava, vrlo smo rigorozni po pitanju higijene u objektu. Objekat koji ne ispunjava uslove mi zatvaramo i prošle godine smo zatvorili šest objekata“, kaže Vujović za RTS.
https://lat.sputnikportal.rs/20220117/recept-za-cudesni-hleb-koji-je-spasavao-srpske-vojnike-1133390222.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210611/zasto-bi-trebalo-jesti-vise-hleba-1125581051.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210529/najskuplji-hleb-na-svetu-kosta-10000-evra--od-cega-se-pravi-i-ko-ga-kupuje-foto-1125477676.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ekonomija, srbija, hleb, srbija – društvo, srbija – ekonomija, društvo, peciva
ekonomija, srbija, hleb, srbija – društvo, srbija – ekonomija, društvo, peciva
Kako se prepoznaju pravi ražani, kukuruzni i heljdin hleb
Načelnik poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović objasnio je kako je pravilnikom za pekarsku industriju koji hleb se može nazvati ražanim, kukuruznim, heljdinim ili speltinim.
Prema pravilniku, kod ražanog hleba procenat ražanog brašna je 70 odsto, kukuruznog 60 odsto, a kod heljdinog 30 odsto. To je minimalni procenat da bi se hleb nazvao tako, međutim, jedna reč može da promeni suštinu. Ražani hleb je onaj koji ima do 70 odsto ražanog brašna, dok mešani ražani hleb može da se napravi i sa 30 odsto ražanog brašna, kaže Vujović.
Kvalitet hleba i peciva i uloga aditiva
On objašnjava da Pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenine definiše određene zahteve za proizvođače koje inspekcija kontroliše.
Zahtevi se odnose na kvalitet samog proizvoda, u odnosu na sve one elemente koji čine kvalitet tog proizvoda – oblik, miris, da li je dobro pečen, definiše nazive tog proizvoda, svrstava ih u određenu grupu u zavisnosti od sirovina, propisuje šta može da se koristi u određenom proizvodu.
Načelnik poljoprivredne inspekcije objašnjava da inspekcija kontroliše i upotrebu aditiva i raznih pojačivača ukusa i svežine.
„Posebnu pažnju obraćamo na aditive, jer je javnost jako zainteresovana za to. Aditivi i poboljšivači su sredstva koja se dodaju u proizvodnji da bi popravili kvalitet i nisu uvek tako štetni kako u javnosti možemo da čujemo. Ako se pažljivo doziraju i ako su na spisku proverenih – nema problema. U analizama koje proveravamo u laboratorijama takođe ne nalazimo nepravilnosti“, ističe Vujović.
Dodaje da pravila koja se odnose na hleb važe i za peciva. To su isto proizvodi od testa sa nižom gramažom i postoje definisani zahtevi za te proizvode.
Prema rečima Vujovića, inspektori su svakodnevno na terenu. Posebno se obilaze pekare ovih dana i nalog je malo širi nego standardni.
„Proveravamo uslove proizvodnje, sam proizvod i par uredbi koje su vezane za proizvodnju hleba. Na terenu kontrolišemo, proveravamo i trudimo se da sve bude kako treba i da potrošači budu zadovoljni“, naglašava načelnik poljoprivredne inspekcije.
Prema njegovim rečima, kontrole se zasnivaju na proceni rizika, sve su planske i na osnovu toga procenjujemo gde će ih biti više, a gde manje.
„Naše analize pokazuju da smo više u manjim pekarskim pogonima. Veliki sistemi imaju svoje tehnologe i interne inspekcije koje rade provere“, kaže Vujović.
Dodaje da se prethodnih godina mnogo pričalo i o bojenju hleba nekim poslastičarskim bojama, ali da sada to više nije tema niti imaju prijave potrošača koji su jako osetljivi na te stvari.
Kada je reč o ceni hleba, nju određuje tržište, osim onog dela gde država interveniše, kao što je zahtev da se proizvodi 30 odsto belog hleba.
Vujović smatra da zemlje Evropske unije imaju samo raznovrsnije vrste hleba i da njihovi potrošači imaju posebne zahteve, više specijalnih vrsta hleba sa žitaricama, raznim dodacima, dok je kod nas beli hleb najčešće na trpezi.
„Male pekare su u obavezi da budu u centralnom registru, inspekcija to proverava, vrlo smo rigorozni po pitanju
higijene u objektu. Objekat koji ne ispunjava uslove mi zatvaramo i prošle godine smo zatvorili šest objekata“,
kaže Vujović za RTS.
