https://lat.sputnikportal.rs/20220118/jakov-vulic-futsal-reprezentacija-srbija-stariji-komandir-specijalna-bolnica-sport-ostali-sportovi-1133172585.html

Jakov brani Srbiju u dve uniforme – i za Sputnjik otkriva kako je to moguće: „Mnogi su iznenađeni“

Jakov brani Srbiju u dve uniforme – i za Sputnjik otkriva kako je to moguće: „Mnogi su iznenađeni“

Sputnik Srbija

Jakov Vulić, golman reprezentacije Srbije u futsalu, ispričao je za Sputnjik svoju neobičnu priču pred početak Evropskog prvenstva koje će biti odigrano u... 18.01.2022, Sputnik Srbija

2022-01-18T22:34+0100

2022-01-18T22:34+0100

2022-01-18T22:34+0100

sport

sport

futsal

ostali sportovi

fudbal

evropsko prvenstvo u futsalu 2022

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/09/1133174316_0:289:2048:1441_1920x0_80_0_0_2c9f81d50ff52a4db339cec7a21d7f57.jpg

Momak odrastao na Fontani u Bloku 1, paralelno stiže da čuva mrežu nacionalnog tima i da nadgleda osuđenike u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, gde radi kao stariji komandir. Krajnje nesvakidašnja priča! Treba stići i postići sve to, „razbistriti“ glavu i biti maksimalno koncentrisan na „oba fronta“ za dve dijametralno suprotne stvari.A Jakov Vulić sve to obavlja bez pogovora i sa osmehom na licu. Na sve to stiže da se posveti i verenici Milici sa kojom uskoro planira da stane na „ludi kamen“.Ipak, mnogo pre nego što je upoznao njegovu Milicu, Jakov se zaljubio. U loptu! Onako iskreno, dečački, kako to obično i biva – od malih nogu! Ali, ne u ove moderne lopte četvorke sa tegom koje su neminovne u futsalu, već u onu veliku, onu pravu – „bubamaru“.Talenat ne može da promakne nikome ko je bar jednom šutnuo bilo kakvu loptu ili je gledao i voli fudbal. Tako je Jakov bio redovan među stavima od jutra do mraka na čuvenom betonskom terenu na Fontani, na kojem je bezbrižno odrastao. Put ga je, kao i mnoge momke iz tog kraja, odveo do obližnjeg Radničkog iz Novog Beograda. U to vreme Radnički Jugopetrol. Počeo si kao golman velikog fudbala, Radnički Jugopetrol bio je prva stanica zbog čega si se „prebacio“ sa velikog na mali fudbal?– Prošao sam kompletnu omladinsku školu Radničkog iz Novog Beograda, zaigrao za prvi tim, zatim sam imao kratku epizodu u Srpskoj ligi Vojvodine (treća liga), a posle toga je usledio povratak u matični klub Radnički. S obzirom da sam nižeg rasta 175 centimetara, mišljenja sam da je moj krajnji domet bio srpskoligaški fudbal. Ipak, nisam sa time zadovoljavao! Moji snovi bili su državni grb i himna, Zvezda i Marakana. Koliko je bilo teško prevaliti taj put od klupskog do reprezentativnog futsal golmana i kroz šta si sve morao da prođeš?– Rešio sam da okačim rukavice o klin sa 20 godina, posle toga je usledila šestomesečna pauza bez sporta, a onda sam dobio poziv Aleksandra Milenovića tadašnjeg trenera futsal kluba Mungosi koji se takmičio u drugoj futsal ligi Srbije. Dakle, sa 20 godina sam zakoračio u taj magični svet futsala. U startu je delovalo lako, posle prvih nekoliko meseci branjenja u Mungosima zaradio sam poziv tadašnjeg selektora reprezentacije Ace Kovacevića za prijateljske utakmice protiv Azerbejdžana, tada jedne od najboljih reprezentacija Evrope. Ali tada su bili pozvani najbolji ili najtalentovaniji mladi igrači iz domaćeg prvenstva, našao sam se među njima. Posle toga nisam više dobijao pozive neko vreme. Menjao sam prvoligaške klubove, a onda sam stasao u Novoj Pazovi, i eto poslednje četiri godine sam standardni reprezentativac. Ne mislim da je put do reprezentacije bio izuzetno trnovit, jednostavno su se kockice poklopile, a ja nisam odustajao. Mnogi ne znaju da ti nisi „običan“ golman koji je isključivo fokusiran na futsal, već radiš i u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. Kako je zapravo došlo do toga? Složićeš se da nije svakidašnje zanimanje, pogotovo ne za sportistu? – Tačno je da radim u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu u zvanju starijeg komandira. Mnogi su iznenađeni kada na prvu loptu čuju kojim poslom se bavim osim futsala. Uglavnom saigrači zbijaju dosta šala na moj račun zbog toga, ali ne smeta mi. Kada sam prestao da igram veliki fudbal odlučio sam da je momenat da se zaposlim i konkurisao sam. U periodu dok sam čekao taj posao počeo sam da treniram futsal. Kada sam dobio posao i moje igranje futsala je krenulo uzlaznom putanjom. Svakako nije svakidašnje da se profesionalni sportista bavi bilo kojim poslom. Smatram sebe čovekom sa dve profesije. Koliko je teško zadržati balans i mirnu glavu zbog silnih obaveza?– Nije teško zadržati mirnu glavu, zaista se trudim od svog prvog radnog dana da sam na poslu maksimalno fokusiran na posao, a kada se moje radno vreme tog dana završi i posao odlazi istog momenta u zaborav. To je moj recept za uspeh! Kako na poslu, tako i u futsalu. Koliko godina radiš u zatvorskoj bolnici i da li je do sada bilo nekih neprijatnih situacija, imaš li uošte kontakt sa zatvorenicima, znaju li oni da si reprezentativac?– Zaposlen sam osam godina u SZB-u. U samom zatvoru gde ljudi izvršavaju svoje kazne atmosfera nije uvek baš sjajna i moj posao nosi nekada, nažalost, i neprijatne situacije. Apsolutno imam kontakt sa zatvorenicima, to je moj posao, ulazak u sobe, prebrojavanje, podela hrane i druge aktivnosti, trudim se i da učestvujem u njihovoj resocijalizaciji. Poznato mi je da određeni broj njih zna da sam reprezentativac jer su u svojim sobama ili TV salama imali priliku da me vide kraj malog ekrana ili u novinama, a i u zatvoru se sve brzo pročuje. Da li ti nadređeni izlaze u susret zbog toga što ipak braniš gol Srbije? Da li imaju razumevanja, dobijaš li opravdana odsustva?– Moji upravnici, načelnici i nadzornici mi i te kako izlaze u susret. Imam i podršku mojih komandira, svima njima se zahvaljujem ovom prilikom! Imaju razumevanja i dobijam opravdana odsustva ukoliko to zakon nalaže, odnosno koristim plaćena odsustva propisana zakonom u svojstvu člana reprezentacije Srbije. I godišnje odmore takođe koristim. Imam samo reči hvale za nadređene.Kako izgleda jedan tvoj običan dan, a kako izgleda dan kada se „sudare“ dva posla?– Moj dan počinje odlaskom na posao koji završavam u popodnevnim satima. Tri puta nedeljno sam u teretani direktno sa posla, imam vremena za malo kasniji ručak, a onda klupski trening svakodnevno i u večernjim satima vreme je posvećeno verenici ili majci i posle toga spavanje. Tako iz dana u dan. Vikendi su što se tiče posla slobodni i obično mi je subota ili nedelja rezervisana za utakmicu. Tako da nema često sudaranja. Da li je bilo momenata kada si poželeo da digneš ruke od svega? Ili bar od jedne od dve stvari kojima se baviš?– Bilo je momenata kada sam hteo da dignem ruke od jednog ili drugog, ali to je sve nekada u afektu kada sam preopterećen oko usklađivanja obaveza. Može li od futsala da se živi ili je on u Srbiji ipak daleko od zemalja poput Rusije, Španije, Porgtugalije?– U Srbiji može da se živi i da se zarađuje prosečna ili plata iznad proseka, ali nije to novac kao sa velikog fudbala gde možeš obezbediti svoju egzistenciju. U Španiji, Rusiji ili Portugaliji može se zaraditi više novca i može se lakše obezbediti životna egzistencija, ali i to je zapravo vrlo teško. Koliko te je fudbal u kraju predodredio da se i profesionalno okušaš u futsalu i da shvatiš da je to poziv kojim želiš da se baviš?– Fudbal u kraju mi je oduvek davao želju za branjenjem istog. Odrastao sam na Fontani u Bloku 1 na Novom Beogradu, tu se nekada održavao najbolje organizovani turnir u Beogradu (Fontana Kup), kao klinac sam ga osvajao. Želim da napomenem da sam u kraju imao i uzora, u pitanju je legenda Predrag Peca Brzaković, mislim da je to jedini golman i čovek koji je obukao dres reprezentacije i u velikom i u malom fudbalu, jedan od najboljih ikada! Voleo bih da pokrenem ponovo taj turnir u kraju, ali ovog puta u njegovo ime. Srbija se u 2021. godini pokazala kao izuzetno hrabra na Svetskom prvenstvu. Ispala je u nokaut fazi od Portugalije, ali je bila ravnopravan rival sa Rikardinjom i ostalim zvezdama. Ispostaviće se da da nam je Portugal sudbina. Sa njima na Svetskom prvenstvu, a sada u grupi na EP u Holandiji koje startuje 19. januara?– Ispali smo od moćnog Portugala, svetski i evropski prvaci, neverovatni rezultati predvođeni najboljim svih vremena Rikardinjom. On se oporostio i idemo na Portugaliju bez Rikardinja, videćemo kakvi su bez njega. Za mene su i dalje moćni, ali sportski je nadati se. Teška grupa u kojoj ćemo za rivale imati Holandiju, Portugaliju i Ukrajinu... Koliko možemo u takvoj konkurenciji, imamo talentovanu generaciju koja igra brz i moderan fudbal?– Teška grupa, mislim da je najbitnije ići meč po meč i izađi iz grupe. A posle i medalje zašto da ne? Ponavaljam fokus bi trebao biti izlazak iz teške grupe. Nadam se da će se ovo Evropsko prvensto odigrati pred publikom i pred punim tribinama, pretpostavljam protiv Holandije, za to se živi! Naša reprezentacija je u ovom momentu spoj iskustva i mladosti i to se uvek pokazivalo kao dobro, zaključio je Jakov Vulić, kojem je uzor u velikom fudbalu bio Vladimir Stojković, zbog njega je čak puštao i kosicu, pravio lokne

https://lat.sputnikportal.rs/20220108/marko-nikolic-trener-rusija-cska-krasondar-sport-fudbal-1133055075.html

https://lat.sputnikportal.rs/20220107/miljanov-korner-gost-jelena-cankovic-fudbalerka-zlatna-lopta-miljan-milicevic-1133054681.html

https://lat.sputnikportal.rs/20220105/daniel-staridz-pas-lucci-30000-dolara-sud-sport-fudbal-1132833398.html

2022

Vesti

sr_RS

jakov vulić, jakov za sputnjik, jakov vulić za sputnjik, jakov čuvar u zatvoru, jakov vulic, jakov vulic za sputnjik, jakov vulic za sputnjik, jakov cuvar u zatvoru, jakov vulic golman, jakov vulic futsal, futsal srbija, reprezentacija srbije futsal, futsal reprezentacija, evropsko prvenstvo futsal