https://lat.sputnikportal.rs/20220117/balkanska-tradicija-u-novom-ruhu-kalem---snaga-izvucena-iz-sete-video-1133353864.html
Balkanska tradicija u novom ruhu: „Kalem“ - snaga izvučena iz sete /video/
Balkanska tradicija u novom ruhu: „Kalem“ - snaga izvučena iz sete /video/
Sputnik Srbija
Veliki narodi se diče svojim stvaralaštvom – kod nas je ta ideja mlada iako nismo tako mlad narod i važno je da se to promeni. Balkanski duh je jedinstven jer... 17.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-17T20:02+0100
2022-01-17T20:02+0100
2022-01-24T14:58+0100
muzika
balkan
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0f/1133353581_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_1ee0535724d4ef64e3433214b611d01c.jpg
„A što ti je, mila kćeri“, „Marijo, deli bela kumrijo“, Imam jednu želju“, „Lela Vranjanka“, samo su neke od dobro poznatih tradicionalnih pesama kojima su dvojac Stefan Ilić (vokal, violina) i Dušan Popović Lipovac (gitara) dali svoj pečat, uz autorske numere „Cigančica“ i „Meseče“ na nedavno objavljenom, prvom albumu, nazvanom upravo „Meseče“.Kalem je kada se ljudi sretnu i reči zapletuSvoje viđenje ovih, ali i drugih pesama, predstaviće na koncertu koji će biti održan na Kolarcu 22. januara, uz goste, glumca Nebojšu Milovanovića, Tamaru Jokić, pevačicu koja karijeru gradi u Njujorku, i poznatog multiinstrumentalistu na duvačkim instrumentima Marka Kojadinovića.„Kada hodamo putevima, mi srećemo. Srećemo istoriju pod nama, srećemo ljude. Kad sretnemo ljude, mi delimo. Delimo reči o danas i sutra koje će doći. Kada delimo, mi pevamo. Pevamo o ljubavi, tuzi i svemu što čoveka čini. Srećemo, delimo i pevamo... A kada se ljudi sretnu i reči zapletu, to je Kalem“, navode za sebe članovi ovog sastava.Stefan i Dušan kažu da je „Kalem“ nastao 2017. godine, kao dogovor dva poznanika sa različitim motivacijama u tom trenutku.„Stefan, kao neko ko je dugo svirao i slušao narodnu muziku, želeo je da da svoj doprinos revitalizaciji tradicionalne i komponovane muzike za koje je smatrao da zaslužuju više pažnje. Dušan je, sa druge strane, bio još uvek na početku istraživanja neiscrpnog bogatstva koje ovi prostori imaju. Različite motivacije, ali isti cilj – ostavljanje sopstvenog pečata na muziku ove regije“, kažu za Sputnjik članovi „Kalema“.Tradicija mora da bude brža od zaboravljanjaBogatstvo etno-muzike Balkana bilo je inspiracija za ova dva veoma talentovana i obrazovana muzičara. Objašnjavaju i zašto:Na „Kalemovom“ albumu i repertoaru su neke od najpoznatijih tradicionalnih pesama Balkana. Stefan i Dušan pričaju da ih biraju zbog emocija koje bude, melodije ili teksta.„Pesma, u celini, može da bude takva da u obojici izazove snažne emocije. Kod nekih drugih je sama melodija ta koja privlači pažnju, ili, pak, samo tekst. Ponekada nam se čini da pesma ima prelep tekst, ali da aranžmani koji su za nju rađeni mogu da budu još upečatljiviji – takva situacija nam je uvek izazov. Autorske numere su deo naše filozofije: tradicija mora da se dopunjava jednakom brzinom, ili brže, od zaboravljanja. Ko zna koliko običaja, pesama, igara je već zaboravljeno, to je normalno. Ali baš zbog toga taj veliki bazen stalno treba dopunjavati“, kažu Stefan i Dušan.I Stefan i Dušan završili su muzičku akademiju i, pored sviranja, bave se i komponovanjem. Dušan Popović Lipovac, pored toga, bio je i jedan od 50 stipendista za festival Pravoslavne horske muzike u Sankt Peterburgu u Rusiji, a master studije završio je u Španiji. Zato ga pitamo po čemu su balkanska muzika i balkanski duh jedinstveni.„Balkanski duh je jedinstven po tome što izvlačimo veliku snagu iz sete. Kod Španaca se više akcenat stavlja na strast, a kod Rusa na dostojanstvo – takav je moj utisak bio za vreme koje sam proveo među njima. Ipak, ono što nas spaja jeste ogromna energija koju gajimo prema onome u šta verujemo i spremnost da to branimo svime što imamo. Kada se to pretoči u muziku, mi kaskamo za drugima, jer još uvek većinom nismo sigurni šta je to „naša“ muzika, ali i to se menja – već u ovom trenutku. Za nekoga ko je u procesu otkrivanja ove vrste muzike, prava prilika može da bude upravo 22. januar i naš koncert na Kolarcu“, kaže Dušan.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
muzika, balkan, kultura, kultura – intervjui i analitika
muzika, balkan, kultura, kultura – intervjui i analitika
Balkanska tradicija u novom ruhu: „Kalem“ - snaga izvučena iz sete /video/
20:02 17.01.2022 (Osveženo: 14:58 24.01.2022) Veliki narodi se diče svojim stvaralaštvom – kod nas je ta ideja mlada iako nismo tako mlad narod i važno je da se to promeni. Balkanski duh je jedinstven jer izvlačimo veliku snagu iz sete. Želimo da tradiciju dopunimo brže od zaboravljanja, kažu za Sputnjik članovi benda „Kalem“, koji su inspiraciju našli u muzici Balkana i odenuli je u novo ruho.
„A što ti je, mila kćeri“, „Marijo, deli bela kumrijo“, Imam jednu želju“, „Lela Vranjanka“, samo su neke od dobro poznatih tradicionalnih pesama kojima su dvojac Stefan Ilić (vokal, violina) i Dušan Popović Lipovac (gitara) dali svoj pečat, uz autorske numere „Cigančica“ i „Meseče“ na nedavno objavljenom, prvom albumu, nazvanom upravo „Meseče“.
Kalem je kada se ljudi sretnu i reči zapletu
Svoje viđenje ovih, ali i drugih pesama, predstaviće na koncertu koji će biti održan na Kolarcu 22. januara, uz goste, glumca Nebojšu Milovanovića, Tamaru Jokić, pevačicu koja karijeru gradi u Njujorku, i poznatog multiinstrumentalistu na duvačkim instrumentima Marka Kojadinovića.
„Kada hodamo putevima, mi srećemo. Srećemo istoriju pod nama, srećemo ljude. Kad sretnemo ljude, mi delimo. Delimo reči o danas i sutra koje će doći. Kada delimo, mi pevamo. Pevamo o ljubavi, tuzi i svemu što čoveka čini. Srećemo, delimo i pevamo... A kada se ljudi sretnu i reči zapletu, to je Kalem“, navode za sebe članovi ovog sastava.
Stefan i Dušan kažu da je „Kalem“ nastao 2017. godine, kao dogovor dva poznanika sa različitim motivacijama u tom trenutku.
„Stefan, kao neko ko je dugo svirao i slušao narodnu muziku, želeo je da da svoj doprinos revitalizaciji tradicionalne i komponovane muzike za koje je smatrao da zaslužuju više pažnje. Dušan je, sa druge strane, bio još uvek na početku istraživanja neiscrpnog bogatstva koje ovi prostori imaju. Različite motivacije, ali isti cilj – ostavljanje sopstvenog pečata na muziku ove regije“, kažu za Sputnjik članovi „Kalema“.
Tradicija mora da bude brža od zaboravljanja
Bogatstvo etno-muzike Balkana bilo je inspiracija za ova dva veoma talentovana i obrazovana muzičara. Objašnjavaju i zašto:
„Lep je osećaj pripadati nekom narodu. S obzirom na veliku brzinu protoka informacija, lako je izgubiti se u ogromnoj ponudi u svim oblastima, pa tako i na polju umetnosti. Veliki narodi se diče svojim stvaralaštvom – kod nas je ta ideja još uvek mlada iako nismo tako mlad narod. Važno je raditi na tome da se to promeni sada, jer je pravo vreme za tako nešto“, ističu članovi „Kalema“.
Na „Kalemovom“ albumu i repertoaru su neke od najpoznatijih tradicionalnih pesama Balkana. Stefan i Dušan pričaju da ih biraju zbog emocija koje bude, melodije ili teksta.
„Pesma, u celini, može da bude takva da u obojici izazove snažne emocije. Kod nekih drugih je sama melodija ta koja privlači pažnju, ili, pak, samo tekst. Ponekada nam se čini da pesma ima prelep tekst, ali da aranžmani koji su za nju rađeni mogu da budu još upečatljiviji – takva situacija nam je uvek izazov. Autorske numere su deo naše filozofije: tradicija mora da se dopunjava jednakom brzinom, ili brže, od zaboravljanja. Ko zna koliko običaja, pesama, igara je već zaboravljeno, to je normalno. Ali baš zbog toga taj veliki bazen stalno treba dopunjavati“, kažu Stefan i Dušan.
I Stefan i Dušan završili su muzičku akademiju i, pored sviranja, bave se i komponovanjem. Dušan Popović Lipovac, pored toga, bio je i jedan od 50 stipendista za festival Pravoslavne horske muzike u Sankt Peterburgu u Rusiji, a master studije završio je u Španiji. Zato ga pitamo po čemu su balkanska muzika i balkanski duh jedinstveni.
„Balkanski duh je jedinstven po tome što izvlačimo veliku snagu iz sete. Kod Španaca se više akcenat stavlja na strast, a kod Rusa na dostojanstvo – takav je moj utisak bio za vreme koje sam proveo među njima. Ipak, ono što nas spaja jeste ogromna energija koju gajimo prema onome u šta verujemo i spremnost da to branimo svime što imamo. Kada se to pretoči u muziku, mi kaskamo za drugima, jer još uvek većinom nismo sigurni šta je to „naša“ muzika, ali i to se menja – već u ovom trenutku. Za nekoga ko je u procesu otkrivanja ove vrste muzike, prava prilika može da bude upravo 22. januar i naš koncert na Kolarcu“, kaže Dušan.
