https://lat.sputnikportal.rs/20220116/rekordno-poskupljenje-sirovina-u-evropi---gde-je-tu-srbija-1133303469.html
Rekordno poskupljenje sirovina u Evropi - gde je tu Srbija
Rekordno poskupljenje sirovina u Evropi - gde je tu Srbija
Sputnik Srbija
Očekivanja o rastu cena sirovina u Evropi u 2022. godini, pogotovo onih bitnih za građevinsku industrijsku, već su se odrazila na srpsko tržište, kaže za... 16.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-16T12:15+0100
2022-01-16T12:15+0100
2022-08-26T13:10+0200
ekonomija
ekonomija
poskupljenje
građevinarski materijali
srbija – ekonomija
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0b/1133238937_0:0:1280:721_1920x0_80_0_0_84ed8105a53012c11679f70fcf15906a.jpg
Istraživanje očekivanja poslovnih ljudi na 12 evropskih tržišta, koje je sprovela međunarodna konsultantska kuć „Horvat", pokazalo je da se tokom prvih meseci ove godine u Evropi može očekivati rekordno povećanje cena sirovina i materijala poput drveta, čelika i plastike. Razlog su, kako su naveli, ispražnjena skladišta, ograničena ponuda i kontinuirano visoka tražnja, što će srednjoročno uticati na tržište.Rekordno poskupljenje sirovinaEvropski privrednici tako očekuju da narednih meseci najviše poskupi drvo, čak 33 procenta, očekuje se i poskupljenje čelika iako je u 2021. već poskupeo 60 odsto.Nema sumnje da ni Srbija, kao deo globalnog tržišta, neće biti toga pošteđena, o čemu svedoče već vidljiva poskupljenja, kaže Stanić za Sputnjik. On napominje da su inflatorni pritisci globalni fenomen, da je inflacija u evrozoni u decembru bila pet odsto, što je od kako se meri najviši porast cena. U SAD-u je, kako ističe, u isto vreme na međugodišnjem nivou bila sedam procenata i to je najviši nivo od 1982. godine, a u Srbiji 7,9 procenata.Očekuje se da inflatorni pritisak bude nastavljen tokom celog prvog kvartala, a da smanjivanjem krene od drugog tromesečja. Glavni diprinos rastu inflacije je i dalje rast cena hrane i energenata, ali ne samo to, kaže naš sagovornik.Oblice već poskupele za trećinuOn smatra da rast cena nije samo posledica pokidanih lanaca snabdevanja i postojanja tražnje, već i dugotrajne ekspanzivne monetarne politike koje su vodile vodeće centralne banke, američki Fed i Evropska centralna banka. Kroz održavanje niskih kamatnih stopa oni će, po mišljenju našeg sagovornika, pokušati da na srednji rok doprinesu održivom oporavku privrede pogođene pandemijom kovida.Inflacija na raskršću„Taj prelaz između prvog i drugog kvartala biće značajan da bi se mogle doneti odluke šta dalje. Ako posle prvog kvartalla dođe do očekivanog pada inflacije na nivo od 2,5-3,0 odsto, to bi značilo da ne bi došlo do zanačajnijeg podizanja kamatnih stopa. Međutim, ako inflatorni pritisak nastavi da ubrzava i u drugom kvartalu, onda se može očekivati i da se primene restriktivnije mere monetarne politike“, smatra analitičar u PKS.Na pitanje šta kaže dosadašnja praksa, da li kod jednom podignute cene ima povratka na staro stanje, ili one ostaju na tom nivou, uprkos promenjenim okolnostima, on kaže da se cene neće vratiti na nivo pre kriznog perioda kada su krenule da rastu.Nećemo odustati od gradnjeOn, međutim, smatra da uprkos visokim cenama, posebno građevinskog materijala, to neće dovesti do odlaganja infratsrukturnih projekata. „Na osnovu onoga što smo videli, načina na koji država vodi ekonomsku politiku, treba očekivati nastavak realizacije ovog investicvionig ciklusa, izgradnje novih infrastrukturnih kompleksa - mreže auto-puteva, železničkih pruga i obnove postojećih. Mislim da to ne dolazi u pitanje i da će svi projekti biti nastavljeni tokom 2022. godine“, ocena je Stanića.Bitno je, kaže, i to što će investicioni ciklus trajati još pet godina, što je to vrlo značajna komponenta BDP-a koja daje mogućnost da se dosta naših privrednika u to uključi. Zato naš sagovornik smatra da uprkos rastu cena sirovina poput drveta, čelika, plastike, pa onda i repromaterijala, ti projekti neće biti ugroženi.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
rast cena sirovina u evropi, poskupljuju drvo, čelik, plastika, građevinski materijal, srbija deo globalnog tržišta, poskupljenja sirovina i u srbiji, drvene oblice već skuplje 30 odsto, očekuje se da proizvodi prerade drveta poskupe 100 odsto, inflatorni pritisci bi trebalo da oslabe od drugog kvartala, cene građevinskog materijala neće biti vraćene na stare, visoke cene građevinskog materijala neće ugroziti infrastrukturne projekte,
rast cena sirovina u evropi, poskupljuju drvo, čelik, plastika, građevinski materijal, srbija deo globalnog tržišta, poskupljenja sirovina i u srbiji, drvene oblice već skuplje 30 odsto, očekuje se da proizvodi prerade drveta poskupe 100 odsto, inflatorni pritisci bi trebalo da oslabe od drugog kvartala, cene građevinskog materijala neće biti vraćene na stare, visoke cene građevinskog materijala neće ugroziti infrastrukturne projekte,
Rekordno poskupljenje sirovina u Evropi - gde je tu Srbija
12:15 16.01.2022 (Osveženo: 13:10 26.08.2022) Očekivanja o rastu cena sirovina u Evropi u 2022. godini, pogotovo onih bitnih za građevinsku industrijsku, već su se odrazila na srpsko tržište, kaže za Sputnjik pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, Bojan Stanić. On ipak ne smatra da će to uticati na sudbinu velikih infrastrukturnih projekata.
Istraživanje očekivanja poslovnih ljudi na 12 evropskih tržišta, koje je sprovela međunarodna konsultantska kuć „Horvat", pokazalo je da se tokom prvih meseci ove godine
u Evropi može očekivati rekordno
povećanje cena sirovina i materijala poput drveta, čelika i plastike. Razlog su, kako su naveli, ispražnjena skladišta, ograničena ponuda i kontinuirano visoka tražnja, što će srednjoročno uticati na tržište.
Rekordno poskupljenje sirovina
Evropski privrednici tako očekuju da narednih meseci najviše poskupi drvo, čak 33 procenta, očekuje se i poskupljenje čelika iako je u 2021. već poskupeo 60 odsto.
Nema sumnje da ni Srbija, kao deo globalnog tržišta, neće biti toga pošteđena, o čemu svedoče već vidljiva poskupljenja, kaže Stanić za Sputnjik.
On napominje da su inflatorni pritisci globalni fenomen, da je
inflacija u evrozoni u decembru bila pet odsto, što je od kako se meri najviši porast cena. U SAD-u je, kako ističe, u isto vreme na međugodišnjem nivou bila sedam procenata i to je najviši nivo od 1982. godine, a u Srbiji 7,9 procenata.
Očekuje se da inflatorni pritisak bude nastavljen tokom celog prvog kvartala, a da smanjivanjem krene od drugog tromesečja. Glavni diprinos rastu inflacije je i dalje rast cena hrane i energenata, ali ne samo to, kaže naš sagovornik.
Oblice već poskupele za trećinu
Sa druge strane, postoji i velika tražnja u građevinskoj industriji, što se odrazilo ne samo na cenu građevinskog materijala, nego i drvne građe. To je sada vidljivo i u Srbiji. Imamo informacije da je kod kompanija koje trguju građom cena trupaca koji se izvlače iz šume, na tržištu porasla 30 procenata. Cena prerađenog drveta, daske, iverice, je značajno porasla, a očekivanja su da cena tog materijala poraste i 100 procenata“, kaže Stanić.
On smatra da rast cena nije samo posledica pokidanih lanaca snabdevanja i postojanja tražnje, već i dugotrajne ekspanzivne monetarne politike koje su vodile vodeće centralne banke, američki Fed i Evropska centralna banka. Kroz održavanje niskih kamatnih stopa oni će, po mišljenju našeg sagovornika, pokušati da na srednji rok doprinesu održivom oporavku privrede pogođene pandemijom kovida.
„Taj prelaz između prvog i drugog kvartala biće značajan da bi se mogle doneti odluke šta dalje. Ako posle prvog kvartalla dođe do očekivanog pada inflacije na nivo od 2,5-3,0 odsto, to bi značilo da ne bi došlo do zanačajnijeg podizanja kamatnih stopa. Međutim, ako inflatorni pritisak nastavi da ubrzava i u drugom kvartalu, onda se može očekivati i da se primene restriktivnije mere monetarne politike“, smatra analitičar u PKS.
Na pitanje šta kaže dosadašnja praksa, da li kod jednom podignute cene ima povratka na staro stanje, ili one ostaju na tom nivou, uprkos promenjenim okolnostima, on kaže da se cene neće vratiti na nivo pre kriznog perioda kada su krenule da rastu.
Nećemo odustati od gradnje
On, međutim, smatra da uprkos visokim cenama, posebno
građevinskog materijala, to neće dovesti do odlaganja infratsrukturnih projekata.
„Na osnovu onoga što smo videli, načina na koji država vodi ekonomsku politiku, treba očekivati nastavak realizacije ovog investicvionig ciklusa, izgradnje novih infrastrukturnih kompleksa - mreže auto-puteva, železničkih pruga i obnove postojećih. Mislim da to ne dolazi u pitanje i da će svi projekti biti nastavljeni tokom 2022. godine“, ocena je Stanića.
Bitno je, kaže, i to što će investicioni ciklus trajati još pet godina, što je to vrlo značajna komponenta BDP-a koja daje mogućnost da se dosta naših privrednika u to uključi. Zato naš sagovornik smatra da uprkos rastu cena sirovina poput drveta, čelika, plastike, pa onda i repromaterijala, ti projekti neće biti ugroženi.
