https://lat.sputnikportal.rs/20220116/gradjani-srbije-na-referendumu-odlucuju-o-promeni-ustava-1133352619.html
Građani Srbije na referendumu odlučuju o promeni Ustava
Građani Srbije na referendumu odlučuju o promeni Ustava
Sputnik Srbija
Građani Srbije odlučuju danas na Republičkom referendumu o promeni Ustava u oblasti pravosuđa. Glasačka mesta su otvorena od 7.00 do 20.00 časova. 16.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-16T07:00+0100
2022-01-16T07:00+0100
2022-01-16T07:15+0100
srbija
srbija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111344/15/1113441510_0:10:2028:1151_1920x0_80_0_0_b515b5ba141cea393cab8d9c4c6c441c.jpg
Referendumsko pitanje glasi "Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?", a građani se izjašnjavaju zaokruživanjem odgovora "da" ili "ne".Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije u cilju obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava.Amandmani predviđeni Aktom o promeni Ustava odnose se samo na pravosuđe i njima se ne menjaju drugi delovi Ustava.Menjaju se zapravo ustavne odredbe o uređenju sudova i javnih tužilaštava, a imajući u vidu da postoji međuzavisnost između ovih odredbi i drugih odredbi Ustava, izmenjeni su i članovi koji se tiču načela podele vlasti, nadležnosti Narodne skupštine, način odlučivanja u Narodnoj skupštini i sastav Ustavnog suda, kao i izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda, piše Tanjug.Sudstvo i predviđene promenePrema predloženim amandmanima, sudije, predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova biraće Visoki savet sudstva (VSS), a ne više Narodna skupština, a predviđene su i promene u organizaciji javnog tužilaštva koje treba da obezbede samostalnost i odgovornost javnih tužilaca.Proklamovano je i da je sudija nezavisan, kao i da je zabranjen svaki neprimereni uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.Ukida se prvi izbor sudija na mandat od tri godine i garantuje stalnost sudijske funkcije, koja traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek. Predviđeni su i razlozi iz kojih sudiji može pre vremena da prestane funkcija, što znači da se zakonom ne mogu propisati drugi razlozi.Odluku o prestanku funkcije može da donese samo organ koji sudije i bira - VSS.Amandmani predviđaju i promenu naziva najvišeg suda u Republici, pa će umesto Vrhovni kasacioni sud taj sud nositi naziv Vrhovni sud, koji je prema objašnjenju Republičke izborne komisije u skladu sa pravnom tradicijom Srbije, kao i sa nadležnostima koje tradicionalno ima najviši sud u državi.Predloženim rešenjima se ukida izbor sudija u Narodnoj skupštini i predviđa se izbor isključivo od strane VSS. Taj organ činiće 11 članova od kojih su šest sudije koje biraju njihove kolege sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda.Za članove VSS iz reda istaknutih pravnika mogu biti izabrana lica sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, koji ne mogu biti članovi političke stranke i moraju biti dostojni ove funkcije.Njih će birati Narodna skupština posle sprovedenog javnog konkursa, a detaljni uslovi za konkurs biće propisani zakonom.Tužilaštvo i predviđene promeneNajveće promene tiču se organizacije javnog tužilaštva i predviđaju da funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, glavni tužioci i javni tužioci.Glavni tužioci vršiće funkciju sadašnjih javnih tužilaca, a sadašnji zamenici javnih tužilaca postaće javni tužioci i vršiće funkciju javnog tužilaštva zajedno sa glavnim javnim tužiocima.Predviđenom promenom obezbeđuje se veća samostalnost i odgovornost nosilaca javnotužilačke funkcije, jer će postupajući javni tužilac imenom i prezimenom odgovarati za svoj predmet, jer je on u kontaktu sa strankama (okrivljenim i oštećenim) a ne javni tužilac koji sada stoji iza svake odluke tužilaštva, iako nema neposredan kontakt sa strankama i ne postupa u predmetima.U skladu sa nazivom najvišeg suda promenjen je i naziv najvišeg javnog tužilaštva koje se više neće zvati Republičko javno tužilaštvo već Vrhovno javno tužilaštvo, a kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac.Amandmani predviđaju i da glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaca, a ne više Narodna skupština na predlog Vlade.Međutim, samo će Vrhovnog javnog tužioca i dalje birati Narodna skupština na predlog Visokog saveta tužilaca, posle sprovedenog javnog konkursa.
https://lat.sputnikportal.rs/20220109/rik-doneo-uputstvo-o-glasanju-na-referendumu-u-epidemiji-1133155067.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220115/nadjeno-resenje-za-glasanje-gradjana-sa-kosova-i-metohije-na-referendumu-1133351433.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220114/na-referendumu-i-posmatraci-iz-rusije-1133317337.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija – politika
Građani Srbije na referendumu odlučuju o promeni Ustava
07:00 16.01.2022 (Osveženo: 07:15 16.01.2022) Građani Srbije odlučuju danas na Republičkom referendumu o promeni Ustava u oblasti pravosuđa. Glasačka mesta su otvorena od 7.00 do 20.00 časova.
Referendumsko pitanje glasi "Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?", a građani se izjašnjavaju zaokruživanjem odgovora "da" ili "ne".
Promenu Ustava predložila je Vlada Srbije u cilju obezbeđivanja veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava.
Amandmani predviđeni Aktom o promeni Ustava odnose se samo na pravosuđe i njima se ne menjaju drugi delovi Ustava.
Menjaju se zapravo ustavne odredbe o uređenju sudova i javnih tužilaštava, a imajući u vidu da postoji međuzavisnost između ovih odredbi i drugih odredbi Ustava, izmenjeni su i članovi koji se tiču načela podele vlasti, nadležnosti Narodne skupštine, način odlučivanja u Narodnoj skupštini i sastav Ustavnog suda, kao i izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda, piše Tanjug.
Sudstvo i predviđene promene
Prema predloženim amandmanima, sudije, predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova biraće Visoki savet sudstva (VSS), a ne više Narodna skupština, a predviđene su i promene u organizaciji javnog tužilaštva koje treba da obezbede samostalnost i odgovornost javnih tužilaca.
Proklamovano je i da je sudija nezavisan, kao i da je zabranjen svaki neprimereni uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.
Ukida se prvi izbor sudija na mandat od tri godine i garantuje stalnost sudijske funkcije, koja traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek. Predviđeni su i razlozi iz kojih sudiji može pre vremena da prestane funkcija, što znači da se zakonom ne mogu propisati drugi razlozi.
Odluku o prestanku funkcije može da donese samo organ koji sudije i bira - VSS.
Amandmani predviđaju i promenu naziva najvišeg suda u Republici, pa će umesto Vrhovni kasacioni sud taj sud nositi naziv Vrhovni sud, koji je prema objašnjenju Republičke izborne komisije u skladu sa pravnom tradicijom Srbije, kao i sa nadležnostima koje tradicionalno ima najviši sud u državi.
Predloženim rešenjima se ukida izbor sudija u Narodnoj skupštini i predviđa se izbor isključivo od strane VSS. Taj organ činiće 11 članova od kojih su šest sudije koje biraju njihove kolege sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda.
Za članove VSS iz reda istaknutih pravnika mogu biti izabrana lica sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, koji ne mogu biti članovi političke stranke i moraju biti dostojni ove funkcije.
Njih će birati Narodna skupština posle sprovedenog javnog konkursa, a detaljni uslovi za konkurs biće propisani zakonom.
Tužilaštvo i predviđene promene
Najveće promene tiču se organizacije javnog tužilaštva i predviđaju da funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, glavni tužioci i javni tužioci.
Glavni tužioci vršiće funkciju sadašnjih javnih tužilaca, a sadašnji zamenici javnih tužilaca postaće javni tužioci i vršiće funkciju javnog tužilaštva zajedno sa glavnim javnim tužiocima.
Predviđenom promenom obezbeđuje se veća samostalnost i odgovornost nosilaca javnotužilačke funkcije, jer će postupajući javni tužilac imenom i prezimenom odgovarati za svoj predmet, jer je on u kontaktu sa strankama (okrivljenim i oštećenim) a ne javni tužilac koji sada stoji iza svake odluke tužilaštva, iako nema neposredan kontakt sa strankama i ne postupa u predmetima.
U skladu sa nazivom najvišeg suda promenjen je i naziv najvišeg javnog tužilaštva koje se više neće zvati Republičko javno tužilaštvo već Vrhovno javno tužilaštvo, a kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac.
Amandmani predviđaju i da glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaca, a ne više Narodna skupština na predlog Vlade.
Međutim, samo će Vrhovnog javnog tužioca i dalje birati Narodna skupština na predlog Visokog saveta tužilaca, posle sprovedenog javnog konkursa.
