https://lat.sputnikportal.rs/20220116/arkticka-misija-tupoljevi-na-zadatku-osiguranja-strateske-bezbednosti-rusije-1133307398.html
Arktička misija: „Tupoljevi“ na zadatku osiguranja strateške bezbednosti Rusije
Arktička misija: „Tupoljevi“ na zadatku osiguranja strateške bezbednosti Rusije
Sputnik Srbija
Posade protivbrodskih aviona dugog dometa Ty-142 će i ove godine nastaviti duge letove nad akvatorijom Arktika i Atlantika, poručili su iz Severne flote... 16.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-16T22:59+0100
2022-01-16T22:59+0100
2022-01-16T22:59+0100
vojska i naoružanje
rusija
tupoljev
rusija – vojska i naoružanje
vojska i naoružanje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111993/04/1119930408_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_181c8b7130b583728b0be07397da9ad2.jpg
Eksperti kažu da je Tu-142 jedno od najefikasnijih sredstava za protivpodmornička dejstva, a da je redovno patroliranje severnim pomorskim granicama Rusije posebno aktuelno imajući u vidu aktuelnu geopolitičku situaciju.„Ubice podmornica“ u akcijiIz Severne flote preciziraju da je u 2021. godini prosečna dužina letova u dalekoj pomorskoj zoni iznosila oko 10 sati, dok je prosečno rastojanje pređeno tokom jednog leta premašilo 7000 kilometara. Između ostalog, osim vazdušnog patroliranja i obavljanja drugih operacija, piloti su vršili izviđanje područja pod ledom i praćenje situacije na Arktiku.„Svi letovi su bili strogo u skladu sa međunarodnim pravilima i sporazumima o korišćenju vazdušnog prostora, bez narušavanja granica primorskih država“, naglašavaju u Severnoj floti.Sovjetski „Medved“Avion Ty-142 (prema NATO kodifikaciji „Bear-F“) razvio je Konstruktorski biro „Tupoljev“ u SSSR još 1960-ih godina. Potreba za ovim avionom nastala je zbog pojave novih američkih nuklearnih podmornica opremljenih balističkim projektilima.Uzimajući za osnovu konstrukciju aviona Tu-95RC, konstruktori su primenili niz novih tehničkih rešenja. Ovo je poboljšalo karakteristike poletanja i sletanja novog aviona i omogućilo mu da poleće i sleće i na improvizovane aerodrome.Tu-142 je imao osmatrački radar u nosu aviona u centralnom delu trupa za otkrivanje podmornica na površini i ispod periskopa. Iza toga su se nalazili odeljci sa protivbrodskim udarnim naoružanjem i radio-hidroakustičnim bovama. Takođe, avion su opremili topom i modernim sredstvima radio-elektronske borbe.Tu-142 je jedan od najvećih aviona na svetu sa rasponom krila od 50,4 metara i površinom krila od 289,9 kvadratnih metara. Dužina aviona iznosi 53,07 metara uz maksimalnu težinu od 185 tona i borbenim opterećenjem od 8845 kilograma. Brzina kretanja je 705 km/h uz praktični domet od oko 10.000 kilometara.Avioni ovog tipa su više puta modernizovani i modifikovani. Stručnjaci Ty-142 nazivaju jednim od najefikasnijih protivbrodskih sredstava u arsenalu ruske pomorske avijacije.Takve letelice se uglavnom koriste za patroliranje područjima u kojima se mogu nalaziti podmornice sa nuklearnim projektilima kao i višenamenske nuklearne podmornice.„Avioni mogu da prenesu informacije o lokaciji podmornica kako brodovima, tako i centru za donošenje odluka o uništenju podmornica, ili mogu da primene svoja sredstva za njihovu likvidaciju“, kaže sagovornik RT.Vojni ekspert Jurij Knutov ističe da uprkos činjenici da su Ty-142 razvijeni još u SSSR-u tokom Hladnog rata, ovi avioni se redovno modernizuju i mogu efikasno da se suprotstave čak i najsavremenijim podmornicama. Prema njegovim rečima, uzimajući u obzir pojavu novih podmornica u SAD i Japanu, u najbliže vreme ruska letelica će morati da prođe još jednu modernizaciju specijalne opreme za potragu i naoružanja.Element sistema upozoravanjaRuska strateška avijacija dugog dometa– avioni Ty-160 i Ty-95MC, kao i protivbrodski avioni Ty-142 i Il-38 redovno lete iznad neutralnih voda Artika i Severnog Atlantika. Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov je još u novembru 2017. godine isticao da je Rusija povećala intenzitet letova avijacije dugog dometa do nivoa sovjetske ere.„U proteklih pet godina, avioni avijacije dalekog dometa izveli su 178 vazdušnih patrolnih letova u akvatoriji Norveškog, Severnog, Crnog, Japanskog i Žutog mora, u zapadnom Pacifiku i severoistočnom Atlantskom okeanu, kao i u Arktičkoj zoni. Ako uporedimo postignute pokazatelje sa onima iz vremena SSSR-a, intenzitet letova avijacije dalekog dometa održava na istom nivou. Pritom broj letova posada strateških nosača raketa Ty-160 i Ty-95MS porastao je za 10 odsto godišnje“, precizirao je Gerasimov.Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu je 2018. otkrio da je protivbrodska avijacija prvi put od sovjetskih vremena letela preko Severnog pola do severnoameričkog kontinenta.Prema rečima Jurija Knutova, uzimajući u obzir aktuelnu vojno-političku situaciju, letovi protivbrodskih aviona dugog dometa na Arktiku i severnom Atlantiku postaju posebno aktuelni.„Uzimajući u obzir činjenicu da se blizu ruskih granica intenzivira aktivnost NATO flota, američkih brodova i pre svega nuklearnih podmornica, postoji realna opasnost po opštu bezbednost Rusije. Razrada ovakvih zadataka sada je posebno važna, pošto Zapad praktično otvoreno preti Rusiji kako sankcijama, tako i pojačanim vojnim pritiskom, stoga su takvi letovi neophodni“, smatra analitičar.Prema mišljenju eksperta, svaki takav let se može smatrati nekom vrstom mini vežbe u okviru koje se obučava posada, odrađujući koordinaciju akcija pomorske avijacije i protivpodmorničkih brodova Ratne mornarice Rusije. Osim toga, Knutov naglašava da je u smislu obezbeđivanja strateške bezbednosti Rusije, Arktik od posebnog značaja.Stoga je, prema njegovim rečima, glavni zadatak protivbrodskih letelica da blagovremeno otkriju podmornice koje su spodobne da probiju led i izađu na površinu.„Ovaj zadatak zahteva veoma visok nivo obuke posade. Ovo je važno upravo zato što se SAD i NATO u ostvarivanju svojih geopolitičkih ciljeva u velikoj meri oslanjaju na Arktik. Na kraju krajeva, ovuda je najbliže doleteti do Rusije, a u ovoj oblasti je teško otkriti podmornice. A u aktuelnoj vojno-političkoj situaciji, ovo je faktički jedan od elemenata sistema upozoravanja na raketni napad. Zato je na ovim avionima i njihovim posadama veoma velika odgovornost“, zaključio je Knutov.
https://lat.sputnikportal.rs/20220109/ruska-avijacija-ce-nastaviti-da-leti-iznad-arktika-i-atlantikom-1133159355.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211205/obuzdavanje-rastucih-vojnih-ambicija-zapada-kako-rusija-jaca-odbranu-na-arktiku-1132207727.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211114/arkticka-artiljerija-sta-sve-mogu-nove-samohotke-za-rusku-vojsku-1130997402.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, tupoljev, rusija – vojska i naoružanje, vojska i naoružanje
rusija, tupoljev, rusija – vojska i naoružanje, vojska i naoružanje
Arktička misija: „Tupoljevi“ na zadatku osiguranja strateške bezbednosti Rusije
Posade protivbrodskih aviona dugog dometa Ty-142 će i ove godine nastaviti duge letove nad akvatorijom Arktika i Atlantika, poručili su iz Severne flote Rusije, ističući da je taj zadatak jedan od prioritetnih za letelice tog tipa.
Eksperti kažu da je Tu-142 jedno od najefikasnijih sredstava za protivpodmornička dejstva, a da je redovno patroliranje severnim pomorskim granicama Rusije posebno aktuelno imajući u vidu aktuelnu geopolitičku situaciju.
„Ubice podmornica“ u akciji
Iz Severne flote preciziraju da je u 2021. godini prosečna dužina letova u dalekoj pomorskoj zoni iznosila oko 10 sati, dok je prosečno rastojanje pređeno tokom jednog leta premašilo 7000 kilometara. Između ostalog, osim vazdušnog patroliranja i obavljanja drugih operacija, piloti su vršili izviđanje područja pod ledom i praćenje situacije na Arktiku.
„Svi letovi su bili strogo u skladu sa međunarodnim pravilima i sporazumima o korišćenju vazdušnog prostora, bez narušavanja granica primorskih država“, naglašavaju u Severnoj floti.
Avion Ty-142 (prema NATO kodifikaciji „Bear-F“) razvio je Konstruktorski biro „Tupoljev“ u SSSR još 1960-ih godina. Potreba za ovim avionom nastala je zbog pojave novih američkih nuklearnih podmornica opremljenih balističkim projektilima.
Uzimajući za osnovu konstrukciju aviona Tu-95RC, konstruktori su primenili niz novih tehničkih rešenja. Ovo je poboljšalo karakteristike poletanja i sletanja novog aviona i omogućilo mu da poleće i sleće i na improvizovane aerodrome.
Tu-142 je imao osmatrački radar u nosu aviona u centralnom delu trupa za otkrivanje podmornica na površini i ispod periskopa. Iza toga su se nalazili odeljci sa protivbrodskim udarnim naoružanjem i radio-hidroakustičnim bovama. Takođe, avion su opremili topom i modernim sredstvima radio-elektronske borbe.
Tu-142 je jedan od najvećih aviona na svetu sa rasponom krila od 50,4 metara i površinom krila od 289,9 kvadratnih metara. Dužina aviona iznosi 53,07 metara uz maksimalnu težinu od 185 tona i borbenim opterećenjem od 8845 kilograma. Brzina kretanja je 705 km/h uz praktični domet od oko 10.000 kilometara.
Avioni ovog tipa su više puta modernizovani i modifikovani. Stručnjaci Ty-142 nazivaju jednim od najefikasnijih protivbrodskih sredstava u arsenalu ruske pomorske avijacije.
„Avioni Ty-142 mogu da prelete velika rastojanja čak bez dopune goriva u vazduhu, a sa punjenjem goriva vreme leta i rastojanje koje može da preleti postaje još duže. Osim toga, imaju veoma moćnu opremu koja im omogućava da iz vazduha otkriju podmornice potencijalnog protivnika na dubini do 100 metara“, objašnjava ruski vojni ekspert, pukovnik u penziji Viktor Litovkin.
Takve letelice se uglavnom koriste za patroliranje područjima u kojima se mogu nalaziti podmornice sa nuklearnim projektilima kao i višenamenske nuklearne podmornice.
„Avioni mogu da prenesu informacije o lokaciji podmornica kako brodovima, tako i centru za donošenje odluka o uništenju podmornica, ili mogu da primene svoja sredstva za njihovu likvidaciju“, kaže sagovornik RT.
Vojni ekspert Jurij Knutov ističe da uprkos činjenici da su Ty-142 razvijeni još u SSSR-u tokom Hladnog rata, ovi avioni se redovno modernizuju i mogu efikasno da se suprotstave čak i najsavremenijim podmornicama. Prema njegovim rečima, uzimajući u obzir pojavu novih podmornica u SAD i Japanu, u najbliže vreme ruska letelica će morati da prođe još jednu modernizaciju specijalne opreme za potragu i naoružanja.
Element sistema upozoravanja
Ruska strateška avijacija dugog dometa– avioni Ty-160 i Ty-95MC, kao i protivbrodski avioni Ty-142 i Il-38 redovno lete iznad neutralnih voda Artika i Severnog Atlantika. Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov je još u novembru 2017. godine isticao da je Rusija povećala intenzitet letova avijacije dugog dometa do nivoa sovjetske ere.
„U proteklih pet godina, avioni avijacije dalekog dometa izveli su 178 vazdušnih patrolnih letova u akvatoriji Norveškog, Severnog, Crnog, Japanskog i Žutog mora, u zapadnom Pacifiku i severoistočnom Atlantskom okeanu, kao i u Arktičkoj zoni. Ako uporedimo postignute pokazatelje sa onima iz vremena SSSR-a, intenzitet letova avijacije dalekog dometa održava na istom nivou. Pritom broj letova posada strateških nosača raketa Ty-160 i Ty-95MS porastao je za 10 odsto godišnje“, precizirao je Gerasimov.
Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu je 2018. otkrio da je protivbrodska avijacija prvi put od sovjetskih vremena letela preko Severnog pola do severnoameričkog kontinenta.
Prema rečima Jurija Knutova, uzimajući u obzir aktuelnu vojno-političku situaciju, letovi protivbrodskih aviona dugog dometa na Arktiku i severnom Atlantiku postaju posebno aktuelni.
„Uzimajući u obzir činjenicu da se blizu ruskih granica intenzivira aktivnost NATO flota, američkih brodova i pre svega nuklearnih podmornica, postoji realna opasnost po opštu bezbednost Rusije. Razrada ovakvih zadataka sada je posebno važna, pošto Zapad praktično otvoreno preti Rusiji kako sankcijama, tako i pojačanim vojnim pritiskom, stoga su takvi letovi neophodni“, smatra analitičar.
Prema mišljenju eksperta, svaki takav let se može smatrati nekom vrstom mini vežbe u okviru koje se obučava posada, odrađujući koordinaciju akcija pomorske avijacije i protivpodmorničkih brodova Ratne mornarice Rusije. Osim toga, Knutov naglašava da je u smislu obezbeđivanja strateške bezbednosti Rusije, Arktik od posebnog značaja.
„Arktik je prilično težak region u tom pogledu. Podmornice pod ledom je veoma teško uočiti. Sloj leda isključuje upotrebu sonarnih bova i komplikuje borbu protiv već otkrivenih podmornica“, objasnio je analitičar
Stoga je, prema njegovim rečima, glavni zadatak protivbrodskih letelica da blagovremeno otkriju podmornice koje su spodobne da probiju led i izađu na površinu.
„Ovaj zadatak zahteva veoma visok nivo obuke posade. Ovo je važno upravo zato što se SAD i NATO u ostvarivanju svojih geopolitičkih ciljeva u velikoj meri oslanjaju na Arktik. Na kraju krajeva, ovuda je najbliže doleteti do Rusije, a u ovoj oblasti je teško otkriti podmornice. A u aktuelnoj vojno-političkoj situaciji, ovo je faktički jedan od elemenata sistema upozoravanja na raketni napad. Zato je na ovim avionima i njihovim posadama veoma velika odgovornost“, zaključio je Knutov.
