https://lat.sputnikportal.rs/20220115/rekordna-dobit-najvecih-banaka--neizbezni-veliki-ekonomski-potresi-u-svetu-1133273616.html
Rekordna dobit najvećih banaka – neizbežni veliki ekonomski potresi u svetu
Rekordna dobit najvećih banaka – neizbežni veliki ekonomski potresi u svetu
Sputnik Srbija
Vest da su najveće banke na Volstritu u 2021. godini, usred pandemije, ostvarile rekordnu dobit nije teško razumeti jer je samo za njih novac besplatan, za... 15.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-15T12:00+0100
2022-01-15T12:00+0100
2022-01-15T12:00+0100
ekonomija
svet
ekonomija
banke
sad
svet – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/02/1124260200_0:74:1920:1154_1920x0_80_0_0_fbd8d20d1f76f8c5c152fb2dbfcff4b3.jpg
Posle podataka o znatno uvećanom bogatstvu vlasnika najvećih američkih korporacija u vreme pandemije, koji se sada mere trocifrenim brojem milijardi dolara, najnovija vest da su akcije pet najvećih američkih banaka porasle 35 odsto u prošloj godini, teško da je nekoga iznenadila.Rekordna dobit najvećih banakaSitigrup, Džej-Pi Morgan Čejs, Goldman Saks, Morgan Stenli i Benk of Amerika će zahvaljujući visokim prinosima u području investicionog bankarstva i manjim od očekivanih gubicima na kreditima tokom pandemije, prijaviti rast dobiti od 20 do gotovo 50 odsto.Poznavalac američkog finansijskog tržišta, Pavlović za Sputnjik kaže da su plasirajući besplatan novac u hartije od vrednosti naduvavali njihovu vrednost zbog čega u svojim bilansima iskazuju ogromne pluseve.„Nije nikakva korist za društvo to što su se oni enormno obogatili. Isto to će biti kod korporacija koje imaju monopolski položaj i koristeći inflaciju ostvaruju enormno veće profite. Trebalo bi, ako je inflacija, da povećaju cenu samo za troškove i da im profit bude približno isti. Oni, međutim, pod plaštom inflacije dodatno uvećavaju cene da bi povećali profit. Oko 60 odsto inflacije u Americi je nastalo zbog monopolskog dizanja cena. Tako i banke“, kaže on.To je, kako ističe, jedan zatvoreni krug najmoćnijih korporacija i bankarskog sistema koji ima neograničene količine besplatnog novca i u tim uslovima oni su veoma uspešni.Korekcije pod pritiskom spoljaUz podsećanje da su te banke dobit uglavnom koristile za ulaganje u novu tehnologiju, isplatu bonusa i otkup sopstvenih deonica, Pavlović ukazuje na dodatno produbljivanje jaza između sve siromašnijih i sve bogatijeg malog sloja društva.„Sistem je tako napravljen da on nema svoj unutrašnji korektivni mehanizam. On će do beskraja favorizovati privilegovane i do beskraja obespravljivati neprivilegovane. On nema mogućnost unutrašnje korekcije, ona može doći samo spoljnim pritiskom“, smatra naš sagovornik.Na pitanje da li bi taj spoljni pritisak mogao da usledi sa uvođenjem restriktivnije monetarne politike, odnosno povećanjem kamata, jer u pandemiji nema nezaduženih država, on ukazuje na problem zemalja koje u toj situaciji ne mogu da očekuju podršku svojih centralnih banaka.Nagomilani dugovi bankamaZadužene su i razvijene zemlje, ali one koje su u evrozoni imaće podršku Evrospke centralne banke, a Amerikanci Feda, svoje centralne banke.On je mišljenja da dolaze turbulentna vremena. Države koje su se zaduživale, a nemaju valutu dolar ili evro, ili nisu značajne u evrozoni, imaće, kako upozorava, vrlo velikih problema u 2023. godini.Kada je pucanjem balona nekretnina izazvanog olakim zaduživanjem, 2008. godine bankrotirala četvrta po veličini banka u SAD, Liman braders, koja je u tom trnutku imala 639 milijardi dolara sredstava i 619 milijardi dolara duga, njen slom je izazvao seriju kreditnih šokova, gubitke na berzama, gubitak posla.Kao Liman bradersNa pitanje da li bi u sadašnjoj situaciji zbog nemogućnosti vraćanja duga bankama koje sada beleže rekordnu dobit, moglo da dođe do pucanja balona, on je uveren da će do toga doći.On objašnjava da tu postoji vrlo velika osetljivost. Mogu, na primer, da nam kažu da kršimo ljudska prava zato što nećemo da zaoštrimo politiku prema Rusiji i da nam onda blokiraju sredstva.Po oceni Pavlovića tu restriktivniju monetarnu politiku i podizanje referenrne kamate ne bi trebalo očekivati do kraja ove godine, pa ni od strane Feda, iako je to najavljivano. Za to, kako kaže, postoji objašnjenje – izbori za oba doma američkog Kongresa su u novembru.Iskoristiti zatišjeDrugim rečima, štampanja novca će biti do izbora, bez promene kamate, što će, smatra on, biti ustupak demokratama koji se bore da ne izgube Predstavnički dom i trećinu Senata, a time i Senat. Onda će u jednom trenutku, ipak, morati da usledi zaoštravanje monetarne politike i ona će nužno dovesti do kraha na berzama, siguran je Pavlović.O tome, kako ističe, i mi treba da razmišljamo kako da predupredimo ono što svet čeka i da narednih šest ili osam meseci relativnog zatišja ikoristimo u tom pravcu.
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
rekordna dobit najvećih američkih banaka, zatvoren krug sa najvećim korporacijama, velika zaduženost svih država, bogatstvo banaka nije na korist društva, svet čekaju veliki potresi, povećan jaz siromašnih i bogatih, sistem favorizuje privilegovane, izvesan rast kamata je i rast dugova, pucanje balona,
rekordna dobit najvećih američkih banaka, zatvoren krug sa najvećim korporacijama, velika zaduženost svih država, bogatstvo banaka nije na korist društva, svet čekaju veliki potresi, povećan jaz siromašnih i bogatih, sistem favorizuje privilegovane, izvesan rast kamata je i rast dugova, pucanje balona,
Rekordna dobit najvećih banaka – neizbežni veliki ekonomski potresi u svetu
Vest da su najveće banke na Volstritu u 2021. godini, usred pandemije, ostvarile rekordnu dobit nije teško razumeti jer je samo za njih novac besplatan, za razliku od drugih i na toj razlici prave profite, kaže konsultant Branko Pavlović, koji je uveren da svet tek čekaju veliki ekonomski potresi.
Posle podataka o znatno uvećanom
bogatstvu vlasnika najvećih američkih korporacija u vreme pandemije, koji se sada mere trocifrenim brojem milijardi dolara, najnovija vest da su
akcije pet najvećih američkih banaka porasle 35 odsto u prošloj godini, teško da je nekoga iznenadila.
Rekordna dobit najvećih banaka
Sitigrup, Džej-Pi Morgan Čejs, Goldman Saks, Morgan Stenli i Benk of Amerika će zahvaljujući visokim prinosima u području investicionog bankarstva i manjim od očekivanih gubicima na kreditima tokom pandemije, prijaviti rast dobiti od 20 do gotovo 50 odsto.
Poznavalac američkog finansijskog tržišta, Pavlović za Sputnjik kaže da su plasirajući besplatan novac u hartije od vrednosti naduvavali njihovu vrednost zbog čega u svojim bilansima iskazuju ogromne pluseve.
„Nije nikakva korist za društvo to što su se oni enormno obogatili. Isto to će biti kod korporacija koje imaju monopolski položaj i koristeći inflaciju ostvaruju enormno veće profite. Trebalo bi, ako je inflacija, da povećaju cenu samo za troškove i da im profit bude približno isti. Oni, međutim, pod plaštom inflacije dodatno uvećavaju cene da bi povećali profit. Oko 60 odsto inflacije u Americi je nastalo zbog monopolskog dizanja cena. Tako i banke“, kaže on.
To je, kako ističe, jedan zatvoreni krug najmoćnijih korporacija i bankarskog sistema koji ima neograničene količine besplatnog novca i u tim uslovima oni su veoma uspešni.
Korekcije pod pritiskom spolja
Uz podsećanje da su te banke dobit uglavnom koristile za ulaganje u novu tehnologiju, isplatu bonusa i otkup sopstvenih deonica, Pavlović ukazuje na dodatno produbljivanje jaza između sve siromašnijih i sve bogatijeg malog sloja društva.
„Sistem je tako napravljen da on nema svoj unutrašnji korektivni mehanizam. On će do beskraja favorizovati privilegovane i do beskraja obespravljivati neprivilegovane. On nema mogućnost unutrašnje korekcije, ona može doći samo spoljnim pritiskom“, smatra naš sagovornik.
Na pitanje da li bi taj spoljni pritisak mogao da usledi sa uvođenjem restriktivnije monetarne politike, odnosno povećanjem kamata, jer u pandemiji nema nezaduženih država, on ukazuje na problem zemalja koje u toj situaciji ne mogu da očekuju podršku svojih centralnih banaka.
Nagomilani dugovi bankama
Zadužene su i razvijene zemlje, ali one koje su u evrozoni imaće podršku Evrospke centralne banke, a Amerikanci Feda, svoje centralne banke.
On je mišljenja da dolaze
turbulentna vremena.
Države koje su se zaduživale, a nemaju valutu dolar ili evro, ili nisu značajne u evrozoni, imaće, kako upozorava, vrlo velikih problema
u 2023. godini.„Onog trenutka kada dođe do povećanja kamatnih stopa, što će sigurno da usledi, onda će svi nagomilani dugovi postati izuzetno veliko opterećenje za sve privrede i za sva društva gde se danas to ne vidi zbog malih kamata koje omogućavaju refinansiranje zaostalih obaveza“,kaže Pavlović.
Kada je pucanjem balona nekretnina izazvanog olakim zaduživanjem, 2008. godine bankrotirala četvrta po veličini banka u SAD, Liman braders, koja je u tom trnutku imala 639 milijardi dolara sredstava i 619 milijardi dolara duga, njen slom je izazvao seriju kreditnih šokova, gubitke na berzama, gubitak posla.
Na pitanje da li bi u sadašnjoj situaciji zbog nemogućnosti vraćanja duga bankama koje sada beleže rekordnu dobit, moglo da dođe do
pucanja balona, on je uveren da će do toga doći.
„Čim dođe do pada berzanskih cena onda će svim komapnijama koje u svom portfelju imovinu prikazuju u vrednosti akcija, odjednom, u roku od 10 dana, vrednost imovine pasti za 30 odsto i svi će biti zaduženi više nego što im je vrednost ukupne imovine. Tako da će tu biti vrlo velikih potresa. Ono što bi za Srbiju bilo pametno je da, pored zlatnih rezervi koje smo prebacili kod nas, što je na nivou 1,7 milijardi dolara, mi i ostale rezerve u značajnoj meri prebacimo iz zapadnih banaka“, mišljenja je ovaj konsultant.
On objašnjava da tu postoji vrlo velika osetljivost. Mogu, na primer, da nam kažu da kršimo ljudska prava zato što nećemo da zaoštrimo politiku prema Rusiji i da nam onda blokiraju sredstva.
Po oceni Pavlovića tu restriktivniju monetarnu politiku i podizanje referenrne kamate ne bi trebalo očekivati do kraja ove godine, pa ni od strane Feda, iako je to najavljivano. Za to, kako kaže, postoji objašnjenje – izbori za oba doma američkog Kongresa su u novembru.
Drugim rečima, štampanja novca će biti do izbora, bez promene kamate, što će, smatra on, biti ustupak demokratama koji se bore da ne izgube Predstavnički dom i trećinu Senata, a time i Senat. Onda će u jednom trenutku, ipak, morati da usledi zaoštravanje monetarne politike i ona će nužno dovesti do kraha na berzama, siguran je Pavlović.
O tome, kako ističe, i mi treba da razmišljamo kako da predupredimo ono što svet čeka i da narednih šest ili osam meseci relativnog zatišja ikoristimo u tom pravcu.
