https://lat.sputnikportal.rs/20220115/potresna-prica-iz-srbije-koja-je-osvojila-kan-napusteni-hoteli-kao-cernobilj-posle-katastrofe-1133341036.html
Potresna priča iz Srbije koja je osvojila Kan: Napušteni hoteli kao Černobilj posle katastrofe
Potresna priča iz Srbije koja je osvojila Kan: Napušteni hoteli kao Černobilj posle katastrofe
Sputnik Srbija
„Da li se sećate grada Pripjat i dečjih igrališta zaraslih u travu. U nekima od napuštenih hotela u Srbiji vidite isti prizor – dečja igrališta koja su zarasla... 15.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-15T18:01+0100
2022-01-15T18:01+0100
2022-01-24T15:02+0100
kultura
dokumentarni film
beldoks
hoteli
kultura
film i serije
kultura – intervjui i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0f/1133340653_0:74:2245:1336_1920x0_80_0_0_73127348928edae23d2003ee8295f95d.jpg
Kroz film „Znaci života“ koji traga za sudbinom odavno napuštenih hotela u Srbiji, vrlo nas emotivno vode bivši zaposleni. „U Srbiji ima mnogo napuštenih objekata, privrednih i stambenih, da ne govorim o seoskim domaćinstvima. Hoteli su mi, međutim, bili posebno zanimljivi jer sam kao mali veoma često boravio u njima“, kaže za Sputnjik reditelj Marko Nikolić. U istraživanje za ovaj film krenuo je pre nekoliko godina. Odlazio je u napuštene hotele u kojima je boravio ka dete, zamišljao kako su nekada izgledali i otkrio da se, u nekada punim hodnicima i salama hotela širom Srbije, još kriju snažni znaci života. Njihova sudbina je metafora stanja u kojem se naše društvo, već decenijama, nalazi. „Prazna sala za ručavanje sa itisonom koji još postoji i impozantnim lusterom; sala za ples sa disko kuglom; hotelska soba u kojoj se nalazi samo krevet i pogled na terasi koji je fantastičan – to me je inspirisalo da istražujem dalje. Tako sam u jednom od hotela pronašao stari nemački sef. Pronalazio sam i priznanice za dovoz hrane, pića, pločice za evidenciju nameštaja. Moja ekipa i ja naišli smo na knjigu gostiju koja je vodila redovnu evidenciju sve do 1998. godine, vremena kada u nju počinju da se upisuju ljudi koji dolaze da vide napušteni hotel“, otkriva Nikolić. Ruine koje čuvaju život prošlosti Od hotela „Tara“, prvobitno projektovanog da bude sanatorijum u koji su se gosti prevozili volovskim kolima, do hotela „Staro zdanje“ u Aranđelovcu u kojem su se održavala svetska prvenstva u šahu s čuvenim velemajstorima, „Znaci života“ prikazuju zidine na kojima se temeljio kulturni i socijalni život našeg društva. „Hotel ’Staro zdanje’ u Aranđelovcu sagrađen je još u 19. veku i tu se održavala ’Letnja skupština Srbije’. On je radio dosta dugo, a poznat je i po tome što je u njemu napisan Zakon o udruženom radu. Taj je hotel među prvima u Srbiji imao striptiz-bar. U njemu su održavani mnogi šahovski turniri, a na jednom od njih učestvovao je čuveni Anatoli Karpov. U hotelu ’Podrinje’ su održavane guslarske večeri koje su bile toliko popularne da svi prisutni nisu mogli da se smeste u salu hotela. Mnogi od ovih turističkih objekata imali su umetničke slike od nacionalne vrednosti koje su najverovatnije pokradene“, navodi reditelj. Napuštena bonica na Fruškoj gori „Nailazili smo na napuštene objekte za koje nismo znali da postoje, kao što je napuštena bolnica na Fruškoj gori. Iako su medicinski instrumenti sklonjeni, kreveti su ostali. Reč je o bolnici za plućne bolesti“, naglašava Nikolić koji je, između ostalog, istraživao i razloge zbog kojih su ova zdanja prestala sa radom. „Kada bi neko danas želeo da neki od tih objekata stavi u rad, shvatio bi da su sobe premale. Međutim, tada su hotelske sobe služile da gost prespava, a da većinu vremena provede u šumi pored, na stazama, u termalnim bazenima. Danas turisti zahtevaju mnogo više sadržaja – žele više prostora za sebe u sobi, televizor, internet...“, ističe reditelj. „Znaci života“ gledaju u budućnost „Znaci života“ ne oplakuju prošlost, ne govore o nostalgiji, već gledaju u budućnost iz perspektive prošlosti. Publika će, otuda, biti u prilici da vidi i dobru i lošu stranu prošlosti i rada u srpskim turističkim objektima. „Zaposleni s kojima sam imao prilike da razgovaram, veoma su se trudili oko tih hotela i emotivno reaguju dok govore o njima, što se vidi u filmu. Mnogi te hotele smatraju za svoju drugu kuću. Za neke od njih je hotel životno delo, za druge igralište; neki su svoj radni vek proveli tamo. Direktor jednog od hotela je plakao pred kamerama“, svedoči Nikolić. Lična i društvena propast „Zatvaranjem vrata mnogih hotela u Srbiji nisu samo izgubili zaposleni, kraj u kojima su se ti objekti nalazili, izgubilo je celo društvo. Recimo hotel ’Mineral’ koji je izgrađen na izvoru vode koja pomaže u lečenju nervnih oboljenja. Sad ljudi idu kod psihoterapeuta, pod stresom su umesto da sedam dana provedu u banji i kupaju se u tom izvoru, uživaju u prirodi“, smatra reditelj. Film se završava utihnućem nabujalih znaka života i pokušajima disanja, uz neizrečeno pitanje – šta dalje? Ovaj film prikazuje lepšu prošlost u nadi da će budućnost biti bolja prema nama nego sadašnjica. Ekipu filma čine: Marko Nikolić, reditelj i montažer, Obrad Kokotović, direktor fotografije, Janja Lončar, kompozitorka, Miloš Drobnjaković, dizajner zvuka, Nebojša Miljković, producent. Film, koji traje 34 minuta, nastao je pod okriljem kuće „Ludovico films“. Premijera u Srbiji se očekuje na nekom od narednih festivala u zemlji, a ekipa se nada domaćoj premijeri na festivalu Beldoks.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, dokumentarni film, beldoks, hoteli, film i serije, kultura – intervjui i analitika
kultura, dokumentarni film, beldoks, hoteli, film i serije, kultura – intervjui i analitika
Potresna priča iz Srbije koja je osvojila Kan: Napušteni hoteli kao Černobilj posle katastrofe
18:01 15.01.2022 (Osveženo: 15:02 24.01.2022) „Da li se sećate grada Pripjat i dečjih igrališta zaraslih u travu. U nekima od napuštenih hotela u Srbiji vidite isti prizor – dečja igrališta koja su zarasla u travu. Tužno, a u isto vreme prelepo“, kaže za Sputnjik Marko Nikolić čiji je kratki dokumentarni film „Znaci života“ proglašen za najbolji na festivalu „Cannes Shorts“ u Kanu.
Kroz film „Znaci života“ koji traga za sudbinom odavno napuštenih hotela u Srbiji, vrlo nas emotivno vode bivši zaposleni.
„U Srbiji ima mnogo napuštenih objekata, privrednih i stambenih, da ne govorim o seoskim domaćinstvima. Hoteli su mi, međutim, bili posebno zanimljivi jer sam kao mali veoma često boravio u njima“, kaže za Sputnjik reditelj Marko Nikolić.
U istraživanje za ovaj film krenuo je pre nekoliko godina. Odlazio je u napuštene hotele u kojima je boravio ka dete, zamišljao kako su nekada izgledali i otkrio da se, u nekada punim hodnicima i salama hotela širom Srbije, još kriju snažni znaci života. Njihova sudbina je metafora stanja u kojem se naše društvo, već decenijama, nalazi.
„Prazna sala za ručavanje sa itisonom koji još postoji i impozantnim lusterom; sala za ples sa disko kuglom; hotelska soba u kojoj se nalazi samo krevet i pogled na terasi koji je fantastičan – to me je inspirisalo da istražujem dalje. Tako sam u jednom od hotela pronašao stari nemački sef. Pronalazio sam i priznanice za dovoz hrane, pića, pločice za evidenciju nameštaja. Moja ekipa i ja naišli smo na knjigu gostiju koja je vodila redovnu evidenciju sve do 1998. godine, vremena kada u nju počinju da se upisuju ljudi koji dolaze da vide napušteni hotel“, otkriva Nikolić.
Ruine koje čuvaju život prošlosti
Od hotela „Tara“, prvobitno projektovanog da bude sanatorijum u koji su se gosti prevozili volovskim kolima, do hotela „Staro zdanje“ u Aranđelovcu u kojem su se održavala svetska prvenstva u šahu s čuvenim velemajstorima, „Znaci života“ prikazuju zidine na kojima se temeljio kulturni i socijalni život našeg društva.
„Hotel ’Staro zdanje’ u Aranđelovcu sagrađen je još u 19. veku i tu se održavala ’Letnja skupština Srbije’. On je radio dosta dugo, a poznat je i po tome što je u njemu napisan Zakon o udruženom radu. Taj je hotel među prvima u Srbiji imao striptiz-bar. U njemu su održavani mnogi šahovski turniri, a na jednom od njih učestvovao je čuveni Anatoli Karpov. U hotelu ’Podrinje’ su održavane guslarske večeri koje su bile toliko popularne da svi prisutni nisu mogli da se smeste u salu hotela. Mnogi od ovih turističkih objekata imali su umetničke slike od nacionalne vrednosti koje su najverovatnije pokradene“, navodi reditelj.
Napuštena bonica na Fruškoj gori
„Nailazili smo na napuštene objekte za koje nismo znali da postoje, kao što je napuštena bolnica na Fruškoj gori. Iako su medicinski instrumenti sklonjeni, kreveti su ostali. Reč je o bolnici za plućne bolesti“, naglašava Nikolić koji je, između ostalog, istraživao i razloge zbog kojih su ova zdanja prestala sa radom.
„Kada bi neko danas želeo da neki od tih objekata stavi u rad, shvatio bi da su sobe premale. Međutim, tada su hotelske sobe služile da gost prespava, a da većinu vremena provede u šumi pored, na stazama, u termalnim bazenima. Danas turisti zahtevaju mnogo više sadržaja – žele više prostora za sebe u sobi, televizor, internet...“, ističe reditelj.
„Znaci života“ gledaju u budućnost
„Znaci života“ ne oplakuju prošlost, ne govore o nostalgiji, već gledaju u budućnost iz perspektive prošlosti. Publika će, otuda, biti u prilici da vidi i dobru i lošu stranu prošlosti i rada u srpskim turističkim objektima.
„Zaposleni s kojima sam imao prilike da razgovaram, veoma su se trudili oko tih hotela i emotivno reaguju dok govore o njima, što se vidi u filmu. Mnogi te hotele smatraju za svoju drugu kuću. Za neke od njih je hotel životno delo, za druge igralište; neki su svoj radni vek proveli tamo. Direktor jednog od hotela je plakao pred kamerama“, svedoči Nikolić.
Lična i društvena propast
„Zatvaranjem vrata mnogih hotela u Srbiji nisu samo izgubili zaposleni, kraj u kojima su se ti objekti nalazili, izgubilo je celo društvo. Recimo hotel ’Mineral’ koji je izgrađen na izvoru vode koja pomaže u lečenju nervnih oboljenja. Sad ljudi idu kod psihoterapeuta, pod stresom su umesto da sedam dana provedu u banji i kupaju se u tom izvoru, uživaju u prirodi“, smatra reditelj.
Film se završava utihnućem nabujalih znaka života i pokušajima disanja, uz neizrečeno pitanje – šta dalje? Ovaj film prikazuje lepšu prošlost u nadi da će budućnost biti bolja prema nama nego sadašnjica.
Ekipu filma čine: Marko Nikolić, reditelj i montažer, Obrad Kokotović, direktor fotografije, Janja Lončar, kompozitorka, Miloš Drobnjaković, dizajner zvuka, Nebojša Miljković, producent. Film, koji traje 34 minuta, nastao je pod okriljem kuće „Ludovico films“.
Premijera u Srbiji se očekuje na nekom od narednih festivala u zemlji, a ekipa se nada domaćoj premijeri na festivalu Beldoks.
