https://lat.sputnikportal.rs/20220113/zapadni-mediji-o-pregovorima-saveta-rusija-nato-ne-vidimo-pozitivne-signale-1133287682.html
Zapadni mediji o pregovorima Saveta Rusija-NATO: Ne vidimo pozitivne signale
Zapadni mediji o pregovorima Saveta Rusija-NATO: Ne vidimo pozitivne signale
Sputnik Srbija
Pregovori Saveta Rusija-NATO, održani prvi put nakon 2019. godine, postali su jedna od glavnih tema u zapadnim medijima koji navode da sastanak nije dao povoda... 13.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-13T21:16+0100
2022-01-13T21:16+0100
2022-01-13T21:16+0100
svet
svet
rusija
nato
sad
savet rusija-nato
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111291/03/1112910388_0:0:2048:1153_1920x0_80_0_0_65eb366b24051e80ed5bd18072160b99.jpg
Mediji navode da će NATO morati da formuliše svoju „realnu politiku“ prema Ukrajini, koju niko nije pozivao u Alijansu, umesto da nastavlja da se svađa sa Moskvom „zbog apstraktnih principa“.Pregovori Saveta Rusija-NATO su održani 12. januara u Briselu. Sastanak je održan kao nastavak pregovora o bezbednosnim garancijama između Rusije i SAD koji su održani 9-10. januara u Ženevi.Rusija je krajem 2021. godine objavila nacrt sporazuma sa SAD i NATO o bezbednosnim garancijama. Moskva, između ostalog, traži od zapadnih partnera pravne garancije o odustajanju od daljeg širenja NATO-a na istok, da Ukrajina neće postati članica Alijanse i da se neće formirati vojne baze na teritoriji bivših sovjetskih republika.Bez optimizmaAmerički mediji nisu izrazili veliki optimizam na kraju sastanka Saveta Rusija-NATO.Prema oceni lista „Politiko“, pregovori koji su trajali skoro četiri sata nisu ništa doneli.„Volstrit džurnal“ smatra da Rusija i članice Alijanse nisu mogli da reše nesuglasice na temu Ukrajine. Pregovori su se, po mišljenju ovog lista, odvijali u pesimističkoj atmosferi na temu brzog rešavanja situacije.Američki list „Njujork tajms“ piše da su razgovori bili otvoreni, ali strane nisu slušale jedna drugu. Prema oceni analitičara Sema Grina sa Kraljevskog koledža u Londonu, pregovori neće biti brzi i laki, ali se moraju održavati. On je pretpostavio i da se pozicija pregovarača može promeniti u budućnosti.„Zamrzavanje“ ili „otopljavanje“Španski list „Vangardija“ takođe ne vidi pozitivne signale pregovora. Kako se navodi u članku, gusta i uporna magla koja je u sredu obavila sedište NATO-a na periferiji Brisela, iz starih romana i špijunskih filmova, pojačala je utisak da svet sve dublje ide u novi Hladni rat.Međutim, „Mundo“ pregovore Rusije, NATO i SAD naziva „otopljavanjem“ u odnosima. Prema mišljenju ovog lista, strane su zadovoljne briselskim sastankom.Pozitivan signalKako piše francuski „Mondo“, Rusija i NATO su na sastanku Saveta u Briselu „izrazili svoje nesuglasice, ali nisu isključili nastavak dijaloga“. Bez obzira na to što su saveznici NATO-a odbili zahteve Kremlja da se Alijansa ne širi, uspeli su da osiguraju da se diskusija ne završi neuspešno.Prema oceni lista „Mondo“ pozitivan signal o kome je govorio generalni sekretar Jens Stoltenberg bio je to da se razgovor održao, s obzirom da se Savet Rusija-NATO prvi put održao nakon 2019. godine. U ostalom se među pozicijama pregovarača mogao uočiti jaz.Sve u svemu, list navodi da je stav pregovarača nakon sastanaka u Briselu i Ženevi bio jasno izložen ─ Zapad je spreman da pregovara samo o ograničenjima „budućeg raspoređivanja svojih snaga“, a Kremlj, prema oceni lista, „kao da nije spreman da zalupi vrata“. List ističe da obe strane imaju još vremena kako za pritiske, tako i za razgovore.Ukrainsko pitanjeBritanski „Tajms“ i „Gardijan“ smatraju da je osnovna tema razgovora bila situacija u Ukrajini u kojoj je moguća eskalacija situacije.„Fajnenšel tajms“ je mišljenja da su pregovori o ukrajinskoj situaciji malo toga rešili, ali su pomogli da se identifikuju osnovna neslaganja koja su uticala na rast napetosti u Evropi. Reč je pre svega o težnjama Ukrajine da postane članica NATO-a.List navodi da je za NATO zahtev Rusije da Ukrajina ne postane članica NATO-a ─ neprihvatljiv. Međutim, Alijansa nije pozivala Ukrajinu da joj se pridruži i ne planira to da učini. NATO će morati da formuliše svoju „realnu politiku“ prema Ukrajini, umesto da nastavlja da se svađa sa Moskvom „zbog apstraktnih principa“, zaključuje se u članku.
https://lat.sputnikportal.rs/20220112/nato-uperio-oruzje-ka-istoku--nece-spustanje-tenzija-u-evropi-1133272416.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, rusija, nato, sad, savet rusija-nato, svet – politika
svet, rusija, nato, sad, savet rusija-nato, svet – politika
Zapadni mediji o pregovorima Saveta Rusija-NATO: Ne vidimo pozitivne signale
Pregovori Saveta Rusija-NATO, održani prvi put nakon 2019. godine, postali su jedna od glavnih tema u zapadnim medijima koji navode da sastanak nije dao povoda za optimizam. U pozicijama pregovarača se mogao uočiti jaz, a još uvek nema ni konkretnih pomaka, obećanja i dogovora.
Mediji navode da će NATO morati da formuliše svoju „realnu politiku“ prema Ukrajini, koju niko nije pozivao u Alijansu, umesto da nastavlja da se svađa sa Moskvom „zbog apstraktnih principa“.
Pregovori Saveta Rusija-NATO su održani 12. januara u Briselu. Sastanak je održan kao nastavak
pregovora o bezbednosnim garancijama između Rusije i SAD koji su održani 9-10. januara u Ženevi.
Rusija je krajem 2021. godine objavila nacrt sporazuma sa SAD i NATO o bezbednosnim garancijama. Moskva, između ostalog, traži od zapadnih partnera pravne garancije o odustajanju od daljeg širenja NATO-a na istok, da Ukrajina neće postati članica Alijanse i da se neće formirati vojne baze na teritoriji bivših sovjetskih republika.
Američki mediji nisu izrazili veliki optimizam na kraju sastanka Saveta Rusija-NATO.
Prema oceni lista „Politiko“, pregovori koji su trajali skoro četiri sata nisu ništa doneli.
„Volstrit džurnal“ smatra da Rusija i članice Alijanse nisu mogli da reše nesuglasice na temu Ukrajine. Pregovori su se, po mišljenju ovog lista, odvijali u pesimističkoj atmosferi na temu brzog rešavanja situacije.
Američki list „Njujork tajms“ piše da su razgovori bili otvoreni, ali strane nisu slušale jedna drugu. Prema oceni analitičara Sema Grina sa Kraljevskog koledža u Londonu, pregovori neće biti brzi i laki, ali se moraju održavati. On je pretpostavio i da se pozicija pregovarača može promeniti u budućnosti.
„Zamrzavanje“ ili „otopljavanje“
Španski list „Vangardija“ takođe ne vidi pozitivne signale pregovora. Kako se navodi u članku, gusta i uporna magla koja je u sredu obavila sedište NATO-a na periferiji Brisela, iz starih romana i špijunskih filmova, pojačala je utisak da svet sve dublje ide u novi Hladni rat.
Međutim, „Mundo“ pregovore Rusije, NATO i SAD naziva „otopljavanjem“ u odnosima. Prema mišljenju ovog lista, strane su zadovoljne briselskim sastankom.
„Nešto se promenilo, ali ostaje da se odredi rezultat. Nema konkretnih pomaka, nema obećanja i dogovora“, piše „Mundo“.
Kako piše francuski „Mondo“, Rusija i NATO su na sastanku Saveta u Briselu „izrazili svoje nesuglasice, ali nisu isključili nastavak dijaloga“. Bez obzira na to što su saveznici NATO-a odbili zahteve Kremlja da se Alijansa ne širi, uspeli su da osiguraju da se diskusija ne završi neuspešno.
Prema oceni lista „Mondo“ pozitivan signal o kome je govorio generalni sekretar Jens Stoltenberg bio je to da se razgovor održao, s obzirom da se Savet Rusija-NATO prvi put održao nakon 2019. godine. U ostalom se među pozicijama pregovarača mogao uočiti jaz.
Sve u svemu, list navodi da je stav pregovarača nakon sastanaka u Briselu i Ženevi bio jasno izložen ─ Zapad je spreman da pregovara samo o ograničenjima „budućeg raspoređivanja svojih snaga“, a Kremlj, prema oceni lista, „kao da nije spreman da zalupi vrata“. List ističe da obe strane imaju još vremena kako za pritiske, tako i za razgovore.
Britanski „Tajms“ i „Gardijan“ smatraju da je osnovna tema razgovora bila situacija u Ukrajini u kojoj je moguća eskalacija situacije.
„Fajnenšel tajms“ je mišljenja da su pregovori o ukrajinskoj situaciji malo toga rešili, ali su pomogli da se identifikuju osnovna neslaganja koja su uticala na rast napetosti u Evropi. Reč je pre svega o težnjama Ukrajine da postane članica NATO-a.
List navodi da je za NATO zahtev Rusije da Ukrajina ne postane članica NATO-a ─ neprihvatljiv. Međutim, Alijansa nije pozivala Ukrajinu da joj se pridruži i ne planira to da učini. NATO će morati da formuliše svoju „realnu politiku“ prema Ukrajini, umesto da nastavlja da se svađa sa Moskvom „zbog apstraktnih principa“, zaključuje se u članku.
