https://lat.sputnikportal.rs/20220113/kako-su-stari-srbi-slavili-novu-godinu-1133285014.html
Kako su stari Srbi slavili Novu godinu
Kako su stari Srbi slavili Novu godinu
Sputnik Srbija
Pravoslavna nova godina u narodu se obično zove Mali Božić ili Mladi Božić, ponekad i Vasiljevdan. A mnogi novogodišnji običaji nastali pre promene kalendara u... 13.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-13T12:37+0100
2022-01-13T12:37+0100
2022-01-13T12:37+0100
srbija
srbija
srbija – društvo
čas istorije
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0d/1133284981_0:789:2048:1941_1920x0_80_0_0_41e2371b802b8c98489ec49763cf24f0.jpg
U Boki Kotorskoj na Badnji dan su pripremali badnjake, pa polovinu nalože uoči Božića, a polovinu na veče Vasiljevdana.Uopšte, kod zapadnih Srba ostatke božićnih badnjaka nalažu uoči Nove godine, ali tragova ovog običaja ima i u drugim krajevima. Na Kosovu su na Novu godinu ponovo palili kraj od badnjaka koji bi preostao od Badnje večeri. U Temniću su ostavljali komad božićnog badnjaka, od kojeg su na Novu godinu pravili krstiće i stavljali ih na kućnu strehu, u vinograd, u posejanu pšenicu i u košaru. Za Novu godinu se obavezno ostavlja glava, negde i plećka od pečenice, zatim pola česnice ili božićnog hleba, božićna sveća i božićna slama.U zapadnoj Bosni, Baniji i Kordunu božićnu su slamu iznosili na gumno, gde se na Novu godinu obavljao običaj mađijskog vršenja. U tu svrhu spremao se još na Božić kolač — kovrtanj ili kovrtač, u sredini šupalj i prema obodu išaran „urezima“, i to od istog testa od kojeg i česnica, i sa istom pažnjom kao i česnica. Pored uloge koju je imao u mađijskom vršenju, kovrtanj su stavljali volu dešnjaku na rog, pa se gatalo kakva će biti letina prema tome na koju stranu kolač padne. Kovrtanj je morao da okusi svaki ukućanin, a pre svanuća kovrtanj se morao dati i svoj stoci. Ostataka i tragova mađijskog vršenja bilo je i u drugim krajevima.U okolini Maglaja na Mali Božić, pre sunca, iznosili su slamu na gumno, pa bi decu proterali po slami. Na Kosovu se verovalo da se na dan Svetog Vasilija kote mečke i „zbog toga im svaka kuća pravi kolomboćne barenice za povojnicu“. Barenice meću deci po parče u čanak, „a ona sa tom barenicom trče na guvno kod stožera, te je tu pojedu, što znači da će se žito lako gruvati pri vršidbi“. Barenica, u stvari, odgovara česnici, jer u nju meću „male šljivove grančice i po jednu paru, namenjenu na svaku vrstu stoke, pčela i na zdravlje ljudi, pa gledaju šta će ko od kućne čeljadi naći“.U nekim se krajevima kolač sreće mesio i za Novu godinu. U Levču i Temniću „najglavniji običaj o ovom prazniku jeste pravljenje česnice ili gruvanice“, pored običaja koji su vezani za božićnu česnicu. U Vojvodini „ne mese svuda česnicu za Božić, gdikoji to na Mali Božić čine“.Kod Srba graničara na Božić su, pored česnice, spremali vasilicu, koju su jeli na Novu godinu. U užičkom kraju za Novu godinu mesili su vasiljicu od projinog brašna. U Homolju se toga dana prže mali pšenični kolači — vasilice — i dele deci iz kuće za pokoj mrtvih. Negde se novogodišnji kolač zove maslenica, u Resavi mečki povojnica, a u Leskovačkoj Moravi poparenica. U Gruži na Mali Božić polaznici dobijaju od domaćica koje su polazili o Božiću bušnu pogaču. O ručku se obavezno pojede glava božićne pečenice, a posle ručka ispraća se polaznik, prenosi Nacionalna geografija istraživanje objavljeno u časopisu „Etnolog“ 1970.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
srbija, srbija – društvo, čas istorije, društvo
srbija, srbija – društvo, čas istorije, društvo
Kako su stari Srbi slavili Novu godinu
Pravoslavna nova godina u narodu se obično zove Mali Božić ili Mladi Božić, ponekad i Vasiljevdan. A mnogi novogodišnji običaji nastali pre promene kalendara u stvari predstavljaju produžetak ili ponavljanje nekih božićnih običaja. Tako u nekim krajevima uoči Malog Božića „unose badnjake onako isto kao i uoči Velikog Božića”.
U Boki Kotorskoj na Badnji dan su pripremali badnjake, pa polovinu nalože uoči Božića, a polovinu na veče Vasiljevdana.
Uopšte, kod zapadnih Srba ostatke božićnih badnjaka nalažu uoči Nove godine, ali tragova ovog običaja ima i u drugim krajevima. Na Kosovu su na Novu godinu ponovo palili kraj od badnjaka koji bi preostao od Badnje večeri. U Temniću su ostavljali komad božićnog badnjaka, od kojeg su na Novu godinu pravili krstiće i stavljali ih na kućnu strehu, u vinograd, u posejanu pšenicu i u košaru. Za Novu godinu se obavezno ostavlja glava, negde i plećka od pečenice, zatim pola česnice ili božićnog hleba, božićna sveća i božićna slama.
U zapadnoj Bosni, Baniji i Kordunu božićnu su slamu iznosili na gumno, gde se na Novu godinu obavljao običaj mađijskog vršenja. U tu svrhu spremao se još na Božić kolač — kovrtanj ili kovrtač, u sredini šupalj i prema obodu išaran „urezima“, i to od istog testa od kojeg i česnica, i sa istom pažnjom kao i česnica. Pored uloge koju je imao u mađijskom vršenju, kovrtanj su stavljali volu dešnjaku na rog, pa se gatalo kakva će biti letina prema tome na koju stranu kolač padne. Kovrtanj je morao da okusi svaki ukućanin, a pre svanuća kovrtanj se morao dati i svoj stoci. Ostataka i tragova mađijskog vršenja bilo je i u drugim krajevima.
U okolini Maglaja na Mali Božić, pre sunca, iznosili su slamu na gumno, pa bi decu proterali po slami. Na Kosovu se verovalo da se na dan Svetog Vasilija kote mečke i „zbog toga im svaka kuća pravi kolomboćne barenice za povojnicu“. Barenice meću deci po parče u čanak, „a ona sa tom barenicom trče na guvno kod stožera, te je tu pojedu, što znači da će se žito lako gruvati pri vršidbi“. Barenica, u stvari, odgovara česnici, jer u nju meću „male šljivove grančice i po jednu paru, namenjenu na svaku vrstu stoke, pčela i na zdravlje ljudi, pa gledaju šta će ko od kućne čeljadi naći“.
U nekim se krajevima kolač sreće mesio i za Novu godinu. U Levču i Temniću „najglavniji običaj o ovom prazniku jeste pravljenje česnice ili gruvanice“, pored običaja koji su vezani za božićnu česnicu. U Vojvodini „ne mese svuda česnicu za Božić, gdikoji to na Mali Božić čine“.
Kod Srba graničara na Božić su, pored česnice, spremali vasilicu, koju su jeli na Novu godinu. U užičkom kraju za Novu godinu mesili su vasiljicu od projinog brašna. U Homolju se toga dana prže mali pšenični kolači — vasilice — i dele deci iz kuće za pokoj mrtvih. Negde se novogodišnji kolač zove maslenica, u Resavi mečki povojnica, a u Leskovačkoj Moravi poparenica. U Gruži na Mali Božić polaznici dobijaju od domaćica koje su polazili o Božiću bušnu pogaču. O ručku se obavezno pojede glava božićne pečenice, a posle ručka ispraća se polaznik,
prenosi Nacionalna geografija istraživanje objavljeno u časopisu „Etnolog“ 1970.
