https://lat.sputnikportal.rs/20220113/kako-je-nastao-trenutni-kalendar-i-gde-su-nestali-dani-1133292068.html
Kako je nastao trenutni kalendar i gde su nestali dani
Kako je nastao trenutni kalendar i gde su nestali dani
Sputnik Srbija
Najduža godina u istoriji trajala je 445 dana. To je bilo 46. godine pre nove ere. Tada je rimski imperator Julije Cezar pozvao iz Aleksandrije astronoma... 13.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-13T15:46+0100
2022-01-13T15:46+0100
2022-01-13T15:45+0100
nauka i tehnologija
čas istorije
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112092/82/1120928200_0:304:2559:1743_1920x0_80_0_0_8c2a9596281532b511ba5f78280d123c.jpg
Zbog viška se bilo nakupilo 67 dana razlike, koje je Sosigenije dodao u 46. godinu, a potom uveo da se svake četvrte godine na februar dodaje još jedan dan, kako ne bi nastajala razlika.Posle ove julijanske reforme (nazvane tako po Juliju Cezaru), datumi prolećne ravnodnevice su bili usklađeni sa Sunčevim kretanjem. Posle ove bilo je još nekoliko ispravki rimskog kalendara, a od cara Konstantina se koristi i podela na dane u nedelji.Kako se astronomija dalje razvijala, izračunato je da Sunčeva godina ne traje 365 dana i 6 sati, nego 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi (to jest, 11 minuta i 14 sekundi kraće). Zato se od vremena Julija Cezara, do 1582. godine, bilo nakupilo deset dana razlike.Pošto je precizan dan prolećne ravnodnevice presudan za određivanje datuma hrišćanskog Uskrsa (koji se određuje kao prva nedelja posle punog Meseca koji pada na ili posle prolećne ravnodnevice), papa Gregorije 13 je odlučio da izmeni dotadašnji julijanski kalendar.Reformu je izvršio jezuitski matematičar Kristofer Klavijus, koji je 1582. godinu skratio za deset dana, a umesto da svaka četvrta godina bude prestupna, uveo je da se godine početka stoleća (1700, 1800, 1900) preskaču kao prestupne tri puta, a da svaka četiristota godina i dalje bude prestupna, piše portal Nauka kroz priče.Zbog toga se sa vekovima razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara povećala na 13 dana. No, deset dana koji su papskom odlukom izbačeni iz 1582. godine ostali su jedini datumi koji se nikad nisu dogodili.Ovu reformu nisu prihvatile samo neke pravoslavne crkve, poput Srpske pravoslavne crkve. Zbog protivljenja papskoj reformi i tradiciji, srpska crkva i dalje koristi julijanski kalendar, ali on sada već kasni 13 dana, tako da srpska Nova godina dolazi 13 dana kasnije. Naš poznati naučnik Milutin Milanković je na saboru pravoslavnih crkava ponudio rešenje kalendara koje je tačnije od gregorijanskog, ali ni ono nije prihvaćeno u praksi.
https://lat.sputnikportal.rs/20191117/milutin-milankovic-srbin-ciju-teoriju-amerikanci-nisu-uspeli-da-sruse--1121182208.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220107/i-u-rusiji-se-slavi-duplo-stari-kalendar-za-pravoslavne-vernike-stvar-principa-1133109026.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
čas istorije, nauka i tehnologija
čas istorije, nauka i tehnologija
Kako je nastao trenutni kalendar i gde su nestali dani
Najduža godina u istoriji trajala je 445 dana. To je bilo 46. godine pre nove ere. Tada je rimski imperator Julije Cezar pozvao iz Aleksandrije astronoma Sosigenija da unese ispravke u rimski kalendar. Rimljani su znali da godina traje 6 sati duže od 365 dana, ali su do tada koristili kalendar bez prestupnih godina.
Zbog viška se bilo nakupilo 67 dana razlike, koje je Sosigenije dodao u 46. godinu, a potom uveo da se svake četvrte godine na februar dodaje još jedan dan, kako ne bi nastajala razlika.
Posle ove julijanske reforme (nazvane tako po Juliju Cezaru), datumi prolećne ravnodnevice su bili usklađeni sa Sunčevim kretanjem. Posle ove bilo je još nekoliko ispravki rimskog kalendara, a od cara Konstantina se koristi i podela na dane u nedelji.
Kako se astronomija dalje razvijala, izračunato je da Sunčeva godina ne traje 365 dana i 6 sati, nego 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi (to jest, 11 minuta i 14 sekundi kraće). Zato se od vremena Julija Cezara, do 1582. godine, bilo nakupilo deset dana razlike.
Pošto je precizan dan prolećne ravnodnevice presudan za određivanje datuma hrišćanskog Uskrsa (koji se određuje kao prva nedelja posle punog Meseca koji pada na ili posle prolećne ravnodnevice), papa Gregorije 13 je odlučio da izmeni dotadašnji julijanski kalendar.
Reformu je izvršio jezuitski matematičar Kristofer Klavijus, koji je 1582. godinu skratio za deset dana, a umesto da svaka četvrta godina bude prestupna, uveo je da se godine početka stoleća (1700, 1800, 1900) preskaču kao prestupne tri puta, a da svaka četiristota godina i dalje bude prestupna,
piše portal Nauka kroz priče.
Zbog toga se sa vekovima razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara povećala na 13 dana. No, deset dana koji su papskom odlukom izbačeni iz 1582. godine ostali su jedini datumi koji se nikad nisu dogodili.
Ovu reformu nisu prihvatile samo neke pravoslavne crkve, poput Srpske pravoslavne crkve. Zbog protivljenja papskoj reformi i tradiciji, srpska crkva i dalje koristi julijanski kalendar, ali on sada već kasni 13 dana, tako da srpska Nova godina dolazi 13 dana kasnije.
Naš poznati naučnik Milutin Milanković je na saboru pravoslavnih crkava ponudio rešenje kalendara koje je tačnije od gregorijanskog, ali ni ono nije prihvaćeno u praksi.
