https://lat.sputnikportal.rs/20220113/blinken-izazov-za-evropsku-bezbednost-ne-dolazi-od-nato-a-vec-od-rusije-1133296611.html
Blinken: Izazov za evropsku bezbednost ne dolazi od NATO-a, već od Rusije
Blinken: Izazov za evropsku bezbednost ne dolazi od NATO-a, već od Rusije
Sputnik Srbija
Reči ruskog rukovodstva u suprotnosti su sa dejstvima, smatra američki državni sekretar Entoni Blinken. 13.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-13T16:37+0100
2022-01-13T16:37+0100
2022-01-13T16:37+0100
svet
svet
rusija
nato
sankcije
entoni blinken
rusija – politika
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0d/1133296125_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_6bd1a5eddbdd5f21ee9a23d624098763.jpg
Blinken je u intervjuu za „Em-Es-En-Bi-Si“ rekao da ono što rade vlasti Rusije navodno „ide u suprotnom smeru od onoga gde bi Moskva, kako tvrdi, želela da ide“.On je ponovio da NATO neće odustati od politike otvorenih vrata, a ako zemlje ispune uslove za pristupanje organizaciji, a njene članice podrže takvu odluku, onda će Alijansa prihvatiti nove članice.„Vrata NATO-a su otvorena, to je fundamentalni princip od kojeg Rusija pokušava da nas natera da odustanemo. Nećemo to učiniti“, odgovorio je on na pitanje kako će SAD reagovati ako Finska zatraži da se pridruži Alijansi.Zatim je Blinken upitan o situaciji sa ulaskom Ukrajine u NATO.Blinken je dodao da američka administracija očekuje da će Rusija, u kontekstu situacije oko Ukrajine, „izabrati put dijaloga“, međutim Vašington je spreman na drugačiji razvoj događaja.Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države protekla dva meseca pokušavaju da „udruže napore zemalja“ kako bi „jasno stavile do znanja da će biti kolosalnih posledica po Rusiju“ ako, kako tvrdi, preduzme agresivna dejstva protiv Ukrajine.„Veoma se nadam da će Rusija izabrati put diplomatskog dijaloga. Spremni smo za to. Težimo tome. Ali spremni smo i na to da će oni odlučiti drugačije“, rekao je Blinken.On je dodao da se SAD spremaju da uvedu sankcije i povećaju vojnu podršku Ukrajini u slučaju eskalacije tenzija.„Zemlje G7, vodeće demokratske ekonomije sveta, najavile su ozbiljne posledice, Evropska unija i NATO se drže istog stava. Zajedno ćemo uvesti veoma značajne finansijske i ekonomske sankcije i preduzeti mere koje ranije nisu preduzete“, odgovorio je Blinken na pitanje koje mere će SAD preduzeti protiv Rusije u slučaju zaoštravanja situacije oko Ukrajine.Rusija je u više navrata negirala optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva”, navodeći da nikome ne preti i nema nameru nikoga napada, a izjave o „ruskoj agresiji” koriste se kao izgovor da se što više vojne tehnike NATO-a rasporedi u blizini ruske granice. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ranije je napomenulo da su izjave Zapada o „ruskoj agresiji“ i mogućnosti da se Kijevu pomogne da se odbrani od nje i smešne i opasne.Istovremeno, Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog povećanja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po sopstvenom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikome ne preti i ne treba nikoga da brine.Rusija je 17. decembra objavila nacrte sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om koji, između ostalog, uključuju odredbe o uzajamnim garancijama bezbednosti u Evropi, o nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u uzajamnom dometu i o odbijanju daljeg širenja NATO-a na istok, uključujući i za račun bivših republika SSSR-a.Dokumenti su već predati Vašingtonu i njegovim saveznicima. Moskva poziva Alijansu da odustane od bilo kakve vojne aktivnosti van svojih granica – u Ukrajini i drugim teritorijama Istočne Evrope, Zakavkazja i Srednje Azije. Od Alijanse je zatraženo da ne raspoređuje dodatno naoružanje i nove vojne kontingente van zemalja u kojima su bili stacionirani prema stanju od maja 1997. godine (pre uključivanja istočnoevropskih zemalja u NATO). Kako je ranije izjavio zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, ako NATO i SAD ne reaguju na zahteve Rusije za bezbednosnim garancijama, to bi moglo dovesti do nove runde konfrontacije.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, rusija, nato, sankcije, entoni blinken, rusija – politika, svet – politika
svet, rusija, nato, sankcije, entoni blinken, rusija – politika, svet – politika
Blinken: Izazov za evropsku bezbednost ne dolazi od NATO-a, već od Rusije
Reči ruskog rukovodstva u suprotnosti su sa dejstvima, smatra američki državni sekretar Entoni Blinken.
Blinken je u intervjuu za „Em-Es-En-Bi-Si“ rekao da ono što rade vlasti Rusije navodno „ide u suprotnom smeru od onoga gde bi Moskva, kako tvrdi, želela da ide“.
„Ako i postoji neki izazov za evropsku bezbednost, on ne dolazi od NATO-a, već od Rusije. Postoje načini da se ovaj problem reši: diplomatski, kroz dijalog... Videćemo da li je Rusija spremna da sarađuje u tom pravcu. Ako je spremna, možemo to da rešimo mirno, bez sukoba. Očigledno, ovo je poželjna opcija za sve“, naglasio je američki političar.
On je ponovio da NATO neće odustati od politike otvorenih vrata, a ako zemlje ispune uslove za pristupanje organizaciji, a njene članice podrže takvu odluku, onda će Alijansa prihvatiti nove članice.
„Vrata NATO-a su otvorena, to je fundamentalni princip od kojeg Rusija pokušava da nas natera da odustanemo. Nećemo to učiniti“, odgovorio je on na pitanje kako će SAD reagovati ako Finska zatraži da se pridruži Alijansi.
Zatim je Blinken upitan o situaciji sa ulaskom Ukrajine u NATO.
„Nećemo pristati (da obećamo da Ukrajina neće biti primljena u Alijansu). Tačka! Vrata NATO-a su otvorena, ostaće otvorena... To jednostavno ne leži na pregovaračkom stolu“, naglasio je američki diplomata.
Blinken je dodao da američka administracija očekuje da će Rusija, u kontekstu situacije oko Ukrajine, „izabrati put dijaloga“, međutim Vašington je spreman na drugačiji razvoj događaja.
Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države protekla dva meseca pokušavaju da „udruže napore zemalja“ kako bi „jasno stavile do znanja da će biti kolosalnih posledica po Rusiju“ ako, kako tvrdi, preduzme agresivna dejstva protiv Ukrajine.
„Veoma se nadam da će Rusija izabrati put diplomatskog dijaloga. Spremni smo za to. Težimo tome. Ali spremni smo i na to da će oni odlučiti drugačije“, rekao je Blinken.
On je dodao da se SAD spremaju da uvedu sankcije i povećaju vojnu podršku Ukrajini u slučaju eskalacije tenzija.
„Zemlje G7, vodeće demokratske ekonomije sveta, najavile su ozbiljne posledice, Evropska unija i NATO se drže istog stava. Zajedno ćemo uvesti veoma značajne finansijske i ekonomske sankcije i preduzeti mere koje ranije nisu preduzete“, odgovorio je Blinken na pitanje koje mere će SAD preduzeti protiv Rusije u slučaju zaoštravanja situacije oko Ukrajine.
„Istovremeno, očekujemo, ako bude potrebno, dalje jačanje odbrambenih sposobnosti Ukrajine, kao i NATO-a“, zaključio je američki državni sekretar.
Rusija je u više navrata negirala optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva”, navodeći da nikome ne preti i nema nameru nikoga napada, a izjave o „ruskoj agresiji” koriste se kao izgovor da se što više vojne tehnike NATO-a rasporedi u blizini ruske granice. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ranije je napomenulo da su izjave Zapada o „ruskoj agresiji“ i mogućnosti da se Kijevu pomogne da se odbrani od nje i smešne i opasne.
Istovremeno, Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog povećanja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po sopstvenom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikome ne preti i ne treba nikoga da brine.
Rusija je 17. decembra objavila
nacrte sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om koji, između ostalog, uključuju odredbe o
uzajamnim garancijama bezbednosti u Evropi, o nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u uzajamnom dometu i o odbijanju daljeg širenja NATO-a na istok, uključujući i za račun bivših republika SSSR-a.
Dokumenti su već predati Vašingtonu i njegovim saveznicima. Moskva poziva Alijansu da odustane od bilo kakve vojne aktivnosti van svojih granica – u Ukrajini i drugim teritorijama Istočne Evrope, Zakavkazja i Srednje Azije. Od Alijanse je zatraženo da ne raspoređuje dodatno naoružanje i nove vojne kontingente van zemalja u kojima su bili stacionirani prema stanju od maja 1997. godine (pre uključivanja istočnoevropskih zemalja u NATO). Kako je ranije izjavio zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, ako NATO i SAD ne reaguju na zahteve Rusije za bezbednosnim garancijama, to bi moglo dovesti do nove runde konfrontacije.
