Berlin zgazio slobodnu reč: Meta je Rusija, a žrtva – Nemci
© Sputnik / Natalья Seliverstova
/ Pratite nas
Predložena zabrana mesindžer servisa Telegram vid je represije nad opozicijom u Nemačkoj. Tokom nemira u Belorusiji, nemački vladini lideri su Telegram pozdravili kao medij tamošnje opozicije. Istim tim političarima, Telegram je odjednom postala đavolja stvar koju žele da zabrane.
To kaže za Sputnjik Petr Bistron, šef spoljnopolitičkog odbora AfD u nemačkom Bundestagu
Telegram je postao tema broj jedan u nemačkom javnom prostoru, a o ovoj platformi, kao „ progandnom aparatu Kremlja“, izjasnili su se i tamošnji ministar pravde Marko Bušan i ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer. Kao krajnja mera protiv „ruskog tajnog oružja“, pominje se njegovo blokiranje, uz niz obrazloženja, od neuverljivog da se njegovom upotrebom krše nemački zakoni, do onog verovatnijeg- da nemačke vlasti nemaju pristup sadržajima.
Rat protiv opozicije i slobode medija
Zvanična objava rata mesindžeru Telegram, kratko je prokomentarisla Marija Zaharova, a u razgovoru za Sputnjik Petr Bistron, šef spoljnopolitičkog odbora Alternative za Nemačku, ponudio je dodatno objašnjenje: „U vlastitoj zemlji, nemačka vlada ne drži mnogo do slobode izražavanja niti do opozicije, a pokazatelj je upravo odnos prema Telegramu i ruskoj televiziji na nemačkom RT.
Televizija RT DE na nemačkom kreće sa emitovanjem
© Sputnik / Vladimir Astapkovič
/ Podsetimo da je ranije nemački regulator za medije MABB primorao evropskog satelitskog operatera "Eutelsat 9B" da ukloni sa svoje platforme televzijski kanal na nemačkom jeziku RT DE.
Pandorina kutija je otvorena u SAD
Novinar Bojan Bilbija kaže da se na Zapadu uopšteno gledano pogoršava situacija sa medijskim slobodama, praćena uvođenjem opšte cenzure. On podseća da je i predsedniku Donaldu Trampu bilo zabranjeno da se obraća javnosti u trenucima kada to moćnim krugovima nije odgovaralo, a ovo sada što gledamo, čini se, samo je nastavak- jer ako je tako nešto dopustivo u Americi koju oni nazivaju kolevkom demokratije zašto, kaže, ne bi moglo i širom EU.
„Jednom kada se otvori Pandorina kutija teško je stvari vratiti na početak. Kada govorimo o Telegramu, moramo znati da je to nemački odnos prema medijima iz Rusije čiji rad blokiraju administrativnim zabranama. To je u suprotnosti sa onim što su oni decenijama zagovarali - da su mediji slobodni i da kao proizvod demokratske tekovine moraju uživati slobodu. Ta pravila se sada krše“.
Tviter profil predsednika Donalda Trampa
© AP Photo / J. David Ake
Zanimljivo da oni koji su nekada imali monopol i na istinu i na trgovinu, sada suočeni sa drugim medijima i robama kao što je gas pokušavaju administrativnim merama da blokiraju - i robu i protok informacija. Evropsko zakonodavstvo se, smatra Bilbija, sada šteluje po njihovoj meri.
Za proteste i atentate okrivili mesindžer
Nenad Radičević, dopisnik RTS iz Nemačke, mišljenja je da je Telegram doveden više u kontekst unutarnemačkih a manje odnosa sa samom Rusijom. U razgovoru za Sputnjik on napominje da su nemačke vlasti pokrenule istragu zbog sumnji da krajnje desničarske grupe, aktivne u antivaserskim protestima, koriste Telegram za planiranje protesta, ali i za, kako tvrde, organizovanje terorističkih akcija.
„Telegram je sredinom decembra doveden u vezu i sa pokušajem atentata na premijera nemačke pokrajine Saksonija gde su protesti protiv kovid mera bili najglasniji i najmnogoljudniji. U javnost su tada izašle nemačke obaveštajne službe sa tvrdnjom da se na Telegramu organizuju radikalne grupe, terorističke akcije i antiustavno delovanje koje može biti pretnja po bezbednost Nemačke ili delova Nemačke. Suština je da Telegram sa svoje strane štiti privatnost korisnika tako da nemačke vlasti ne mogu sudskim putem da traže i pronađu organizatore, i zbog toga je Telegram na udaru Nemačke“
Štiti privatnost korisnika-i u Rusiji i u Nemačkoj
Međutim pravo na privatnost i zaštitu podataka je politika kuće Telegrama ma o kojoj zemlji da je reč. Bilbija podseća da je pre nekoliko godina rukovodstvo Telegrama ušlo u oštar spor sa ruskom vladom jer nije želelo da određene bezbednosne kodove preda ruskoj službi bezbednosti.
„Oni nisu odstupili od svog principa i ruska služba i dalje nema uvid u sadržaje prepiski na Telegramu, za razliku od zapadnih službi, posebno američkih, koje poseduju kodove svih zapadnih društvenih mreža i mesindžer kanala što im omogućava da prate sadržaj, iako oni tvrde da to ne čine. U slučaju Telegrama to nije moguće. Takođe, Telegram je za razliku od ostalih platformi otvoren za sva mišljenja, i ona protiv Rusije i ona protiv Zapada, dok vas za takve stavove na Tviteru odmah označavaju kao saradnika neke vlade, i cenzurišu sadržaj“.
Zabrana Telegrama, smatra, pak, Radičević deo je šireg paketa, i rezultat zategnutih odnosa dve zemlje čiji je kulminativni trenutak bilo ubistvo Čečena sa gruzijskim pasošem u centru Berlina.
„ Za ubistvo je osuđen ruski državljanin u Nemačkoj za koga se sumnja da je član Federalne službe bezbednosti. Kada tvrdite da je ruska služba ubila čoveka u centru Berlina onda odnosi dve države postaju poremećeni i tada se prenaglašava nešto što i nije toliko strašno. Tvrdnje vezane za pokušaj atentata na sanksonskog premijera koji je navodno organizovan preko Telegrama jesu teške optužbe ali tu niko ne optužuje Rusiju, već sumnja pada na nemačke radikalne grupa koje su za međusobnu komunikaciju koristile Telegram kako bi bili zaštićeni od praćenja tajnih službi“.
Kao radio Luksemburg u komunističkom bloku
Činjenica je da građani sve manje imaju pravih informacija ili informacija iz više izvora. Oni, tvrdi Bilbija, ne žele da se informišu iz jednog centralizovanog izvora kao nekada u Istočnoj Evropi i zemljama komunističkog bloka, kada su krišom slušali radio Luksemburg kako bi došli do alternativnog izvora informacija.
„Paradoks je veći što u Srbiji, Rusiji i drugim zemljama danas svi mogu da prate sve medije, i nemačke i američke, dok oni uvode embargo na sadržaje koji im se ne dopadaju, a koji dolaze pre svega iz Rusije. To je opasno, posebno u trenucima oštre konfrontacije između Rusije i Zapada kada je jako važno da zapadno javno mnjenje stekne uvid u to šta se dešava i u Ukrajini i u celom svetu. U ovako važnom trenutku evropsko javno mnjenje je uskraćeno za drugu stranu, što ukazuje da neko namerno želi da zataška istinu“.
Kada je reč o pritiscima na nemački RT, Radičević kaže da se on vezuje za početak pandemije kada je ova televizija bila platforma za mnoge sadržaje po pitanju korone, njenog porekla, uticaja i vakcina, koji su ocenjeni kao sporni.
Sa diplomatije na teren medija
Pojedini nemački mediji su isticali te sporne tvrdnje,a sadržaji su, kaže, sporadično skidani sa Jutjuba, iako su imali izuzetnu gledanost.
„RT se u Nemačkoj percepira kao alat Kremlja koji pospešuje bes nezadovoljnih Nemaca. Jedan od vodećih novinara Bilta pokrenuo je kampanju optužujući RT za propagandnu delatnost, istražujući poreklo licence za rad ove medijske kuće".
Odnosi su u ovom trenutku, zaključuje Radičević, više nego zategnuti, a nizak intenzitet hladnog rata ili diplomatskih tenzija prebačen je i na teren medija.
