https://lat.sputnikportal.rs/20220111/srpski-naucnici-dokazali-zapadnjacki-nacin-ishrane---obara-imunitet-1133232650.html
Srpski naučnici dokazali: Zapadnjački način ishrane okreće imunitet protiv čovekovog organizma
Srpski naučnici dokazali: Zapadnjački način ishrane okreće imunitet protiv čovekovog organizma
Sputnik Srbija
Sve više ljudi na zapadu boluje od autoimunih bolesti, porast je zabeležen u poslednjih 40 godina. Naučnici su sada primetili i porast broja obolelih od... 11.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-11T19:15+0100
2022-01-11T19:15+0100
2022-01-11T20:42+0100
srbija
imunitet
autoimune bolesti
multipla skleroza
brza hrana
srbija – društvo
nauka i tehnologija
sergej tomić
inep
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112004/40/1120044081_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_afa769682f60554434f57d7843970cb0.jpg
Do autoimunih bolesti dolazi kada naš imuni sistem napada naša tkiva i organe, oštećuje njihovu funkciju, umesto da nas brani samo od spoljašnjih patogena. Tako u slučaju autoimunske rakcije protiv centralnog nervnog sistema nastaje multipla skleroza, kod autoimunskog odgovora na crevne proteine, inflamatorna bolest creva, čest je i reumatoidni artritis, hronično zapaljensko oboljenje koje zahvata zglobove, ali i unutrašnje organe, nervni sistem i kožu.Na imunitet utiče zapadnjački način ishraneSamo u Velikoj Britaniji oko četiri miliona ljudi je razvilo neku do autoimunih bolesti. Broj oboljenja je u porastu i trenutno zahvata između tri i devet odsto svetskog stanovništva godišnje.Naučnike Džejms Li i Karola Vinueza, stručnjake za autoimune bolesti, koji su o rezultatima istraživanja govorili za magazin „Gardijan", najviše brine činjenica što broj obolelih raste u zemljama u kojima to nije bio slučaj, koje usvajaju "zapadnjačku" prehranu, ljudi konzumiraju više brze hrane."U brzoj hrani nema važnih sastojaka, poput vlakana, a dokazi sugerišu da ova promena utiče na sastav mikroorganizama koje imamo u crevima i koji igra ključnu ulogu u kontroli različitih telesnih funkcija. Ove promene pokreću autoimune bolesti, kojih je sada otkriveno više od 100 vrsta", kažu za ovaj časopis.Šta se desilo doseljenicima na ZapadDr Sergej Tomić iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) objašnjava da su se naučnici u svetu i kod nas i ranije bavili ovom temom, jer su videli da je na zapadu veći procenat oboljevanja. Pitali su se šta je sa ljudima koji se iz Azije ili Afrike dosele u Zapadnu Evropu, da li se kod njih ove bolesti češće ili manje razvijaju.„Pokazalo se da posle nekog vremena, doseljenici iz područja sa manjom incidencom autoimunih bolesti, oboljevaju u sličnom procentu od tih bolesti kao i stanovnici mesta u koje su došli. Drugim rečima, život u novoj sredini im povećava verovatnoću da razviju autoimune bolesti, tako da se sve više podataka vrti oko toga da je dominantni uticaj za nastanak autoimunih bolesti sredinski, a manjim delom genetski“, kaže Tomić i objašnjava da se sredinski uticaj najviše odnosi na hranu.Genetika plus hranaI on i stručnjaci iz Gardijanovog članka kažu da je za oboljevanje od autoimune bolesti neophodna genetska predispozicija, ali da je i interakcija sa sredinom presudna, a na nju možemo da utičemo.Sagovornik Sputnjika je doktor bioloških nauka koji godinama proučava mehanizme regulacije imunskog odogovra, razvoj anti-tumorske terapije na bazi imunogenih dendritskih ćelija, ali i razvoj terapijskih strategija za lečenje autoimunih oboljenja. Trenutno učestvuje u novom istraživanju koje već ima prve rezultate.Fond za nauku Republike Srbije u okviru programa „Promis“ od prošle godine finansira istraživanje (Nano-MDSC-Thera) koje se tiče mehanizama u nastajanju autoimunih bolesti, pre svega mulitpla skleroze, koja inače pogađa mlade osobe, i mnogo češće žene (oko 75%). To je bolest koja ima najteže posledice po kvalitet života i dovodi do trajnog invaliditeta.Imunski sistem u crevima„U saradnji sa sjajnim timom iz Instituta za molekularnu gentiku i genetsko inženjerstvo (IMGGI) istražujemo u kom stepenu nastanak i terapija multiple skleroze zavisi od sastava mikrobiote creva. Mikrobiota je ukupan bakterijski sadržaj u crevima kod svakog čoveka. Treba imati na umu da je zapravo 70 odsto našeg imunskog sistema smešteno upravo u našim crevima i on stalno interaguje sa tim bakterijama u crevima. Sada je već utvrđeno da brojne autoimune bolesti mogu da budu pokrenute upravo disbalansom u sastavu mikrobiote creva“, kaže dr Tomić.On objašnjava da se poremećenom ishranom, pre svega uvođenjem hrane koja nije bogata vlaknima, pravi disbalans koji uniformiše sastav mikrobiote, i tako nastaje bolja podloga da se pokrene nespecifičan zapaljenski imunski odgovor koji može da bude usmeren na različita tkiva i organe.Da li nam je hrana oborila imunitet?Upitan koliko su nam loše navike u ishrani oborile imunitet, on kaže da se ne radi samo o brzoj, već o hrani koja je bogata vlaknima ili siromašna, a bogata mesom. Napominje da brza hrana može biti i bogata vlaknima, ako ima dosta povrća i orašastih plodova.„U našem istraživanju objavljenom prošle godine u časopisu „Gat Mikrobs“ pokazali smo da se kod zdravih ljudi koji imaju veću raznovrsnost u sastavu mikrobiote creva i više bakterija koje produkuju kratkolančane masne kiseline, kao što su butirati, propionati, imunske ćelije slabije aktiviraju.Ti mali metaboliti koji produkuju bakterije, zapravo utišavaju imunski odgovor, i ne dozvoljavaju mu da se lako aktivira na nespecifičnu stimulaciju. Sa druge strane, kod ljudi koji imaju manju raznovirsnost mikrobiote i zastupljenost takvih bakterija, imunski sistem se jače i brže aktivira, što kod autoimunih bolesti nije poželjno. U brojnim istraživanjima je pokazano da upravo dijeta bogata vlaknima povećava broj bakterija koje produkuju ove kratkolančane masne kiseline“.Tomić objašnjava da srpski tim naučnika zapravo želi da vidi kakav je odnos imunskog odgovora, sastava mikrobiote creva i da li bi smo njenom modifikacojom, davanjem selektivnih probiotskih sojeva ili selektivnim uništavanjem određenih bakterija u crevima zapravo pospešili terapiju ili ublažili simptome autoimunih bolesti.Upitan šta da jedemo, kako bi smo se zaštitili od autoimunih bolesti kaže da se i pored novih saznanja, ne može jednostavno odgovoriti na ovo pitanje.Recept - razbovrsno i umerenoDodaje da je sada najvažnije da naučnici probaju da odgonetnu razne mehanizme. Vlaknasta ishrana povećava zastupljenost bakterija koje produkuju kratkolančane masne kiseline, to je dobro za prevenciju autoimunih bolesti, ali je pitanje da li bi primenom antibiotika u nekoj terapiji protiv tumora, zapravo pospešili imunski odgovor, a time i terapiju protiv malignih oboljenja.„Naravno, da je zdrava ishrana, fizička aktivnost i zdrav način života uopšte, ključan za održavanje zdravog imunskog sistema. Ali kako na osnovu ovih istraživanja možemo da kažemo šta ko treba da ima za ručak, to nije moguće?! Za sada imamo samo pojedinačne podatke, i u principu raznovrsna i umerena ishrana je vrlo važna za održavanje zdrave crevne flore, a time i zdravog imunskog sistema“, zaključuje Tomić.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
autoimune bolesti, multipla skleroza, brza hrana, imuni sistem, dr sergej tomić, inep, autoimune bolesti, multipla skleroza, brza hrana, imuni sistem, dr sergej tomic, inep,
autoimune bolesti, multipla skleroza, brza hrana, imuni sistem, dr sergej tomić, inep, autoimune bolesti, multipla skleroza, brza hrana, imuni sistem, dr sergej tomic, inep,
Srpski naučnici dokazali: Zapadnjački način ishrane okreće imunitet protiv čovekovog organizma
19:15 11.01.2022 (Osveženo: 20:42 11.01.2022) Sve više ljudi na zapadu boluje od autoimunih bolesti, porast je zabeležen u poslednjih 40 godina. Naučnici su sada primetili i porast broja obolelih od zapaljenskih bolesti creva u Aziji i Srednjem Istoku, što ranije nije bio slučaj. Kažu da uzrok treba tražiti u činjenici da su mnoge zemlje u svetu prihvatile zapadnjački način ishrane, brzu hranu.
Do autoimunih bolesti dolazi kada naš imuni sistem napada naša tkiva i organe, oštećuje njihovu funkciju, umesto da nas brani samo od spoljašnjih patogena. Tako u slučaju autoimunske rakcije protiv centralnog nervnog sistema nastaje multipla skleroza, kod autoimunskog odgovora na crevne proteine, inflamatorna bolest creva, čest je i reumatoidni artritis, hronično zapaljensko oboljenje koje zahvata zglobove, ali i unutrašnje organe, nervni sistem i kožu.
Na imunitet utiče zapadnjački način ishrane
Samo u Velikoj Britaniji oko četiri miliona ljudi je razvilo neku do autoimunih bolesti. Broj oboljenja je u porastu i trenutno zahvata između tri i devet odsto svetskog stanovništva godišnje.
Naučnike Džejms Li i Karola Vinueza, stručnjake za
autoimune bolesti, koji su o rezultatima istraživanja
govorili za magazin „Gardijan", najviše brine činjenica što broj obolelih raste u zemljama u kojima to nije bio slučaj, koje usvajaju "
zapadnjačku"
prehranu, ljudi konzumiraju više brze hrane.
"U brzoj hrani nema važnih sastojaka, poput vlakana, a dokazi sugerišu da ova promena utiče na sastav mikroorganizama koje imamo u crevima i koji igra ključnu ulogu u kontroli različitih telesnih funkcija. Ove promene pokreću autoimune bolesti, kojih je sada otkriveno više od 100 vrsta", kažu za ovaj časopis.
Šta se desilo doseljenicima na Zapad
Dr Sergej Tomić iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) objašnjava da su se naučnici u svetu i kod nas i ranije bavili ovom temom, jer su videli da je na zapadu veći procenat oboljevanja. Pitali su se šta je sa ljudima koji se iz Azije ili Afrike dosele u Zapadnu Evropu, da li se kod njih ove bolesti češće ili manje razvijaju.
„Pokazalo se da posle nekog vremena, doseljenici iz područja sa manjom incidencom autoimunih bolesti, oboljevaju u sličnom procentu od tih bolesti kao i stanovnici mesta u koje su došli. Drugim rečima, život u novoj sredini im povećava verovatnoću da razviju autoimune bolesti, tako da se sve više podataka vrti oko toga da je dominantni uticaj za nastanak autoimunih bolesti sredinski, a manjim delom genetski“, kaže Tomić i objašnjava da se sredinski uticaj najviše odnosi na hranu.
I on i stručnjaci iz Gardijanovog članka kažu da je za oboljevanje od autoimune bolesti neophodna genetska predispozicija, ali da je i interakcija sa sredinom presudna, a na nju možemo da utičemo.
Sagovornik Sputnjika je doktor bioloških nauka koji godinama proučava
mehanizme regulacije imunskog odogovra, razvoj anti-tumorske terapije na bazi imunogenih dendritskih ćelija, ali i razvoj terapijskih strategija za lečenje autoimunih oboljenja. Trenutno učestvuje u
novom istraživanju koje već ima prve rezultate.
Fond za nauku Republike Srbije u okviru programa
„Promis“ od prošle godine finansira istraživanje (Nano-MDSC-Thera) koje se tiče mehanizama u nastajanju autoimunih bolesti, pre svega mulitpla skleroze, koja inače
pogađa mlade osobe, i mnogo češće žene (oko 75%). To je bolest koja ima najteže posledice po kvalitet života i dovodi do trajnog invaliditeta.
„U saradnji sa sjajnim timom iz Instituta za molekularnu gentiku i genetsko inženjerstvo (IMGGI) istražujemo u kom stepenu nastanak i terapija multiple skleroze zavisi od sastava mikrobiote creva. Mikrobiota je ukupan bakterijski sadržaj u crevima kod svakog čoveka. Treba imati na umu da je zapravo 70 odsto našeg imunskog sistema smešteno upravo u našim crevima i on stalno interaguje sa tim bakterijama u crevima. Sada je već utvrđeno da brojne autoimune bolesti mogu da budu pokrenute upravo disbalansom u sastavu mikrobiote creva“, kaže dr Tomić.
On objašnjava da se poremećenom ishranom, pre svega uvođenjem hrane koja nije bogata vlaknima, pravi disbalans koji uniformiše sastav mikrobiote, i tako nastaje bolja podloga da se pokrene nespecifičan zapaljenski imunski odgovor koji može da bude usmeren na različita tkiva i organe.
Da li nam je hrana oborila imunitet?
Upitan koliko su nam loše navike u ishrani oborile imunitet, on kaže da se ne radi samo o brzoj, već o hrani koja je bogata vlaknima ili siromašna, a bogata mesom. Napominje da brza hrana može biti i bogata vlaknima, ako ima dosta povrća i orašastih plodova.
„U našem istraživanju objavljenom prošle godine u časopisu
„Gat Mikrobs“ pokazali smo da se kod zdravih ljudi koji imaju veću
raznovrsnost u sastavu mikrobiote creva i više bakterija koje produkuju kratkolančane masne kiseline, kao što su butirati, propionati,
imunske ćelije slabije aktiviraju.Ti mali metaboliti koji produkuju bakterije, zapravo utišavaju imunski odgovor, i ne dozvoljavaju mu da se lako aktivira na nespecifičnu stimulaciju. Sa druge strane, kod ljudi koji imaju manju raznovirsnost mikrobiote i zastupljenost takvih
bakterija, imunski sistem se jače i brže aktivira, što kod autoimunih bolesti nije poželjno. U brojnim istraživanjima je pokazano da upravo dijeta bogata vlaknima povećava broj bakterija koje produkuju ove kratkolančane masne kiseline“.
Tomić objašnjava da srpski tim naučnika zapravo želi da vidi kakav je odnos imunskog odgovora, sastava mikrobiote creva i da li bi smo njenom modifikacojom, davanjem selektivnih probiotskih sojeva ili selektivnim uništavanjem određenih bakterija u crevima zapravo pospešili terapiju ili ublažili simptome autoimunih bolesti.
Upitan šta da jedemo, kako bi smo se zaštitili od autoimunih bolesti kaže da se i pored novih saznanja, ne može jednostavno odgovoriti na ovo pitanje.
Recept - razbovrsno i umereno
Dodaje da je sada najvažnije da naučnici probaju da odgonetnu razne mehanizme. Vlaknasta ishrana povećava zastupljenost bakterija koje produkuju kratkolančane masne kiseline, to je dobro za prevenciju autoimunih bolesti, ali je pitanje da li bi primenom antibiotika u nekoj terapiji protiv tumora, zapravo pospešili imunski odgovor, a time i terapiju protiv malignih oboljenja.
„Naravno, da je zdrava ishrana, fizička aktivnost i zdrav način života uopšte, ključan za održavanje zdravog imunskog sistema. Ali kako na osnovu ovih istraživanja možemo da kažemo šta ko treba da ima za ručak, to nije moguće?! Za sada imamo samo pojedinačne podatke, i u principu raznovrsna i umerena ishrana je vrlo važna za održavanje zdrave crevne flore, a time i zdravog imunskog sistema“, zaključuje Tomić.
