https://lat.sputnikportal.rs/20220111/lukavi-amerikanci-spremni-da-trguju-sa-rusijom--samo-da-bi-izbegli-dve-kljucne-tacke--1133232149.html
Lukavi Amerikanci spremni da trguju sa Rusijom – samo da bi izbegli dve ključne tačke
Lukavi Amerikanci spremni da trguju sa Rusijom – samo da bi izbegli dve ključne tačke
Sputnik Srbija
Prva runda pregovora Rusije i SAD nije donela pomake, ali Amerikanci su došli na pregovore sa određenom dozom lukavstva: nisu spremni da razgovaraju o dve... 11.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-11T22:10+0100
2022-01-11T22:10+0100
2022-01-11T22:10+0100
rusija
analize i mišljenja
rusija
politika
nato
rusija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0b/1133232123_0:0:2743:1543_1920x0_80_0_0_909abc17276fa4782bea8eda5c7b7bf9.jpg
Jedan od najpozitivnijih signala sastanka u Ženevi je da diplomatski kanal nije mrtav i da vlade obe zemlje žele da nastave pregovore, ocenjuju eksperti.„S obzirom na to da ničeg sličnog nije bilo 30 godina, ovo nisu beznadežni pregovori. Za skoro osam sati pravog, mukotrpnog rada diplomata mnogo toga je razjašnjeno, ali je još rano da se sumiraju konačni rezultati…“, smatra ruski ekspert Andrej Koškin.On je napomenuo da američka delegacija nije spremna da razgovara o dva od tri ključna ruska predloga – o odustajanju od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o povlačenju američkih snaga i naoružanja iz istočne Evrope. Istovremeno, SAD su, po svemu sudeći, spremne na kompromis oko trećeg ruskog zahteva – da odustanu od raspoređivanja udarnog naoružanja u Evropi, koje može da ugrozi Rusiju.SAD uništile sistem kolektivne bezbednostiTokom rusko-američkih pregovora o bezbednosnim garancijama u Ženevi ruska strana je ponovila da Moskva nema planove, niti namere da „napada“ Ukrajinu, a da se sve mere za borbenu obuku snaga sprovode na ruskoj teritoriji, te nema razloga za strah od bilo kakvog scenarija eskalacije u tom pogledu.Međutim, obe strane su ostale pri svom stavu kada je reč o (ne)širenju NATO-a. Moskva je jasno dala do znanja da će ukoliko ne bude bilo napretka na temu neširenja NATO-a i nerazmeštanja raketa u blizini Rusije, rad sa SAD na drugim aspektima bezbednosnih garancija biti upitan. Rusija traži čvrste garancije da Ukrajina i Gruzija nikada neće postati članice NATO-a. Međutim, Vašington se drži pozicije da „SAD neće nikome dozvoliti da zatvori vrata NATO-a za bilo kojoj zemlji“, ali su spremne da razgovaraju sa Rusijom o razmeštanju raketnog naoružanja i ograničenju vojnih vežbi.Posle sastanka u Ženevi, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov otvoreno je rekao da bi Rusija mogla da pruži vojni odgovor u slučaju da NATO razmesti strateško naoružanje srednjeg i kratkog dometa u Evropi.Generalni direktor Centra za političke informacije Aleksej Muhin konstatuje da su SAD poslednjih godina u velikoj meri uništile sistem kolektivne bezbednosti, a da Rusija, pokušavajući sada da ga obnovi, ide linijom primoravanja američke strane da taj sistem ponovo oživi.„Naravno, taj ‘bekraund’ koju su akumulirali američki političari ne dozvoljava im da manevrišu i stvore balansiran sistem bezbednosti bez gubitaka reputacije. Ruska strana je toga svesna. Neophodno je pomno pratiti u kojim konkretnim pravcima ruska i američka strana imaju šansu da se dogovore. Zapravo, mi smo tek na samom početku puta velikih pregovora i biće krajnje loše ako, krivicom američke strane, ovi pregovori budu prekinuti. To će značiti da slabost američke realne politike ne dozvoljava našim partnerima da čak i izgledaju kao jaka strana“, ocenio je Muhin.Ima li razloga za optimizam?Takođe, pojedini ruski eksperti napominju i da je reakcija Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) tokom događaja u Kazahstanu bila adut Rusije u pregovorima sa SAD i NATO-om, pošto je time Vladimir Putin jasno stavio do znanja Zapadu da se pokušaji „obojenih revolucija“ na postsovjetskom prostoru smatraju prelaskom „crvenih linija“, a da će odgovor ODKB-a, ako se one pređu, biti brz i oštar.Ipak, većina ruskih eksperata i političara je saglasna da se o rezultatima pregovora konkretnije moći da se govori tek nakon sastanka Saveta Rusija–NATO, 12. januara, u Briselu i sastanka OEBS-a u Beču, zakazanog dan kasnije.Zamenik šefa ruske diplomatije Aleksandar Gruško je izjavio da očekivanja od sastanka u Briselu nisu velika, ali se Moskva nada konstruktivnom dijalogu. Prema njegovim rečima, ruska delegacija ide tamo sa apsolutno realnim očekivanjima i nadom da će to, ipak biti ozbiljan, sadržajan razgovor o ključnim, fundamentalnim problemima evropske bezbednosti. Kako je rekao, NATO je dugo godina prećutkivao poteškoće, a na stav Moskve gledao kao na „pojavu nepoverenja prema miroljubivom karakteru NATO-a“.On je istakao da sada dolazi „trenutak istine“ u odnosima Rusije i Alijanse.Iako je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio da Kremlj za sada ne gaji optimizam da će se dogovoriti sa Amerikom, ruski ekspert Vladimir Šapovalov smatra da će pre ili kasnije biti postignuti bezbednosni dogovori.„Mi zahtevamo od NATO-a da zaustavi svoju ekspanziju. Postoji li šansa da nam NATO zemlje izađu u susret po tom pitanju? Mislim da su šanse male. Međutim, sama činjenica da se pregovori održavaju ukazuje na to da Zapad već počinje da preispituje tu ulogu i te akcije – agresivne, ekspanzionističke – koje su se dešavale u proteklih 30 godina. Siguran sam da će pre ili kasnije ipak biti postignuti dogovori, pošto se uzdam u zdrav razum zapadnih lidera. Kao primer naveo bih period Hladnog rata, kada je posle nekontrolisanog i ničim ograničenog perioda eskalacije napetosti, koji je zabeležen pedesetih i u prvoj polovini šezdesetih godina prošlog veka, ipak nastupio period relaksacije odnosa“, zaključio je Šapovalov.Moskva je spremna za dalji rad sa Amerikom o bezbednosnim pitanjima i smatra da, uprkos svemu, postoji osnova za sporazume sa SAD i NATO-om o bezbednosnim garancijama, tim pre što predstoje pregovori o bezbednosnim garancijama na sastanku Saveta Rusija–NATO u Briselu i na Stalnom savetu OEBS-a u BečuPodsetimo, rusku delegaciju na pregovorima u Ženevi predvodili su zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin, dok je na čelu Amerikanca bila zamenica državnog sekretara Vendi Šerman.
https://lat.sputnikportal.rs/20220111/da-bi-se-izbegle-nedoumice-na-sastanku-u-zenevi-rusija-sazvakala-svoje-predloge-americi-1133227469.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220110/rjabkov-nakon-sastanka-sa-americkom-delegacijom-u-zenevi-ne-nameravamo-da-napadamo-ukrajinu-1133211873.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
analize i mišljenja, rusija, politika, nato, rusija – politika
analize i mišljenja, rusija, politika, nato, rusija – politika
Lukavi Amerikanci spremni da trguju sa Rusijom – samo da bi izbegli dve ključne tačke
Prva runda pregovora Rusije i SAD nije donela pomake, ali Amerikanci su došli na pregovore sa određenom dozom lukavstva: nisu spremni da razgovaraju o dve ključne tačke, ali su spremni da trguju – da ne postavljaju udarne sisteme u Evropi protiv Rusije, smatraju ruski analitičari..
Jedan od najpozitivnijih signala sastanka u Ženevi je da diplomatski kanal nije mrtav i da vlade obe zemlje žele da nastave pregovore, ocenjuju eksperti.
„S obzirom na to da ničeg sličnog nije bilo 30 godina,
ovo nisu beznadežni pregovori. Za skoro osam sati pravog, mukotrpnog rada diplomata mnogo toga je razjašnjeno, ali je još rano da se sumiraju konačni rezultati…“, smatra ruski ekspert Andrej Koškin.
On je napomenuo da američka delegacija nije spremna da razgovara o dva od tri ključna ruska predloga – o odustajanju od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o povlačenju američkih snaga i naoružanja iz istočne Evrope. Istovremeno, SAD su, po svemu sudeći, spremne na kompromis oko trećeg ruskog zahteva – da odustanu od raspoređivanja udarnog naoružanja u Evropi, koje može da ugrozi Rusiju.
„Amerikanci su, naravno, zabrinuti za sopstvenu bezbednost, strateško obuzdavanje. Sada je važno pokazati da imamo principijelne pozicije, koje se sastoje u pravnom učvršćivanju statusa koji je bio pre 1997. godine, dok američke snage i oružje nisu počeli da se ‘puzajući’ šire po državama istočne Evrope, balkanskog regiona ka našim granicama. Treba se vratiti tom pitanju i dobiti pravne garancije“, smatra Koškin.
SAD uništile sistem kolektivne bezbednosti
Tokom rusko-američkih pregovora o bezbednosnim garancijama u Ženevi ruska strana je ponovila da Moskva nema planove, niti namere da „napada“ Ukrajinu, a da se sve mere za borbenu obuku snaga sprovode na ruskoj teritoriji, te nema razloga za strah od bilo kakvog scenarija eskalacije u tom pogledu.
Međutim, obe strane su ostale pri svom stavu kada je reč o (ne)širenju NATO-a. Moskva je jasno dala do znanja da će ukoliko ne bude bilo napretka na temu neširenja NATO-a i nerazmeštanja raketa u blizini Rusije, rad sa SAD na drugim aspektima bezbednosnih garancija biti upitan. Rusija traži čvrste garancije da Ukrajina i Gruzija nikada neće postati članice NATO-a. Međutim, Vašington se drži pozicije da „SAD neće nikome dozvoliti da zatvori vrata NATO-a za bilo kojoj zemlji“, ali su spremne da razgovaraju sa Rusijom o razmeštanju raketnog naoružanja i ograničenju vojnih vežbi.
Posle sastanka u Ženevi, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov otvoreno je rekao da bi
Rusija mogla da pruži vojni odgovor u slučaju da NATO razmesti strateško naoružanje srednjeg i kratkog dometa u Evropi.
Generalni direktor Centra za političke informacije Aleksej Muhin konstatuje da su SAD poslednjih godina u velikoj meri uništile sistem kolektivne bezbednosti, a da Rusija, pokušavajući sada da ga obnovi, ide linijom primoravanja američke strane da taj sistem ponovo oživi.
„Naravno, taj ‘bekraund’ koju su akumulirali američki političari ne dozvoljava im da manevrišu i stvore balansiran sistem bezbednosti bez gubitaka reputacije. Ruska strana je toga svesna. Neophodno je pomno pratiti u kojim konkretnim pravcima ruska i američka strana imaju šansu da se dogovore. Zapravo, mi smo tek na samom početku puta velikih pregovora i biće krajnje loše ako, krivicom američke strane, ovi pregovori budu prekinuti. To će značiti da slabost američke realne politike ne dozvoljava našim partnerima da čak i izgledaju kao jaka strana“, ocenio je Muhin.
Ima li razloga za optimizam?
Takođe, pojedini ruski eksperti napominju i da je reakcija Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) tokom događaja u Kazahstanu bila
adut Rusije u pregovorima sa SAD i NATO-om, pošto je time Vladimir Putin jasno stavio do znanja Zapadu da se pokušaji „obojenih revolucija“ na postsovjetskom prostoru smatraju prelaskom „crvenih linija“, a da će odgovor ODKB-a, ako se one pređu, biti brz i oštar.
Ipak, većina ruskih eksperata i političara je saglasna da se o rezultatima pregovora konkretnije moći da se govori tek nakon sastanka Saveta Rusija–NATO, 12. januara, u Briselu i sastanka OEBS-a u Beču, zakazanog dan kasnije.
Zamenik šefa ruske diplomatije Aleksandar Gruško je izjavio da očekivanja od sastanka u Briselu nisu velika, ali se
Moskva nada konstruktivnom dijalogu. Prema njegovim rečima, ruska delegacija ide tamo sa apsolutno realnim očekivanjima i nadom da će to, ipak biti ozbiljan, sadržajan razgovor o ključnim, fundamentalnim problemima evropske bezbednosti. Kako je rekao, NATO je dugo godina prećutkivao poteškoće, a na stav Moskve gledao kao na „pojavu nepoverenja prema miroljubivom karakteru NATO-a“.
On je istakao da sada dolazi „trenutak istine“ u odnosima Rusije i Alijanse.
Iako je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio da Kremlj za sada ne gaji optimizam da će se dogovoriti sa Amerikom, ruski ekspert Vladimir Šapovalov smatra da će pre ili kasnije biti postignuti bezbednosni dogovori.
„Mi zahtevamo od NATO-a da zaustavi svoju ekspanziju. Postoji li šansa da nam NATO zemlje izađu u susret po tom pitanju? Mislim da su šanse male. Međutim, sama činjenica da se pregovori održavaju ukazuje na to da Zapad već počinje da preispituje tu ulogu i te akcije – agresivne, ekspanzionističke – koje su se dešavale u proteklih 30 godina. Siguran sam da će pre ili kasnije ipak biti postignuti dogovori, pošto se uzdam u zdrav razum zapadnih lidera. Kao primer naveo bih period Hladnog rata, kada je posle nekontrolisanog i ničim ograničenog perioda eskalacije napetosti, koji je zabeležen pedesetih i u prvoj polovini šezdesetih godina prošlog veka, ipak nastupio period relaksacije odnosa“, zaključio je Šapovalov.
Moskva je spremna za dalji rad sa Amerikom o bezbednosnim pitanjima i smatra da, uprkos svemu, postoji osnova za sporazume sa SAD i NATO-om o bezbednosnim garancijama, tim pre što predstoje pregovori o bezbednosnim garancijama na sastanku Saveta Rusija–NATO u Briselu i na Stalnom savetu OEBS-a u Beču
Podsetimo, rusku delegaciju na pregovorima u Ženevi predvodili su zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin, dok je na čelu Amerikanca bila zamenica državnog sekretara Vendi Šerman.
