https://lat.sputnikportal.rs/20220111/koliko-je-odrzivo-gotovo-duplo-povecanje-minimalca-ukoliko--nije-zaradjen-1133214770.html
Koliko je održivo gotovo duplo povećanje minimalca, ukoliko – nije zarađen
Koliko je održivo gotovo duplo povećanje minimalca, ukoliko – nije zarađen
Sputnik Srbija
Privredni razvoj ne može da se gradi na niksim zaradama, ali mera podizanja zarada mora da bude kompleksno planirana u ovkiru više segmenata ekonomske politike... 11.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-11T13:33+0100
2022-01-11T13:33+0100
2022-01-11T13:33+0100
ekonomija
ekonomija
crna gora
minimalac
region – ekonomija
region
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111259/96/1112599665_0:180:1920:1260_1920x0_80_0_0_9840871108b16ac9d24aae4ae74ab0f6.jpg
Zaposleni koji su na minimalcu imali su 1. januara razloga za radost. Po odluci parlamenta minimalne mesečne zarade su povećane sa 250 na 450 evra. Da li će, međutim, ta radost biti kratkog daha, kako su to već neki procenili, smatrajući da tako koncipiran program, nazvan „Evropa sad“, može da bude isplaćivan svega nekoliko meseci.Rizičan potezNa kritike da novca nema za takav plan, ministar finansija Milojko Spajić je odgovorio da računa na oko 400 miliona evra državnih depozita.Iako su predviđene pogodnosti i za poslodavce jer su ukinuti neki porezi i doprinosi poput onoga za zdravstvo i prvi put u poslednjih deset godina je uveden neoporezivi deo zarade i to one koja je do 700 evra, novine nisu naišle na njihovo razumevanje. Ne samo zbog mnogih nepoznanica zbog čega ne znaju kakve će sve imati izdatke, nego i zato što je ceo posao završio parlament iako se odluka o povećanju minimalca, kako ističu, donosi isključivo na nivou vlade, poslodavaca i dva reprezentativna sindikata.Profesor Beogradske bankarske akademije, dr Drašković za Sputnjik objašnjava zašto povećanje inimalne zarade sa 250 na 450 evra vidi kao „vrlo zanimljiv i moglo bi se reći čak rizičan potez“.Ko je u problemuSigurno je planirano da to povećanje minimalca ide kroz preraspodelu onoga što je poslodavac uplaćivao za poreze i doprinose. Deo toga će da se preraspodeli u neto zaradu, napominje on, ali i primećuje da će time dobiti zaposleni, ali će se smanjiti priliv u budžet. Tu se onda postavlja pitanje sredstava za plaćanje zdravstva, odnosno finanansiranje zdravstva, obrazovanja, kulture, onih standardnih budžetskih troškova.Samo će, kako smatra, vreme pokazati da li je napravljen dobar balans. U toj slagalici naš sagovornik upućuje na još jedan momemant - kada vi povećate zaradu nekome za 200 evra onda će to povećati njegovu potrošnju.„Kada dođe tih dodatnih 200 evra i javi se na strani one finalne tražnje koja je svakodnevna, tu država vrati nazad oko 21 posto, uz pretpostavku da je idelan poreski sistem i da je 21 odsto uglavnom dominantna stopa poreza na dodatu vrednost (PDV). Onda vi zapravo od tih 200 evra dodatne potrošnje nešto oko 40 evra vratite kroz poreze, pa neto efekat pritiska na budžet neće biti 200 evra, nego nekih 160 evra“ , objasnio je Drašković.Biće i zatvaranja firmiTu država ostvaruje neto efekat povećanja poreskih prihoda kroz potrošnju, ali se, dodaje on, i dalje postavlja ključno pitanje kako će to podneti mala i srednja privreda, koja ne može da isplati te zarade.Ko to nije u stanju, moraće da zatvori firmu, doći će do gašenja malih i srednjih preduzeća i povećanja broja nezaposlenih. Zato je, kako smatra, reč o vrlo složenom pitanju.Pored toga tu, kako kaže, ostaje i otvoreno pitanje socijalnih davanja, kakve su i penzije, jer se uglavnom sa vrlo malim procentom finansiraju iz penzionog fonda, a većinom je to iz budžeta. On napominje da, koliko je obavešten, prilagođavanje penzija, odnosno njihov rast treba očekivati tek od septembra 2022. godine, što znači da će u međuvremenu biti velikog raspona izmenju njih i zarada.Odluka u nevremeOn odluku parlamenta smatra prehrabrom, donetom u vreme koje možda i nije bilo pravo za to imajući u vidu posledice koje su nastale zbog šokova koje je pretrpeo turizam zbog pandemije, pogotovo u 2020. godini. U prošloj prihod je bio veći, ali nije dosegao nivo iz 2019. pre pandemije. Ne zna se kakva će biti 2022. u turizmu, to je teško prognozirati, a turizam je glavna privredna grana u Crnoj Gori, na njemu se bazira dobar deo ekonomije, ističe naš sagovornik.Na konstatciju da su se već pojavile priče da će oni kojima će znatno veći minimalac predstavljati opasnost po opstanak biznisa isplaćivati tih 450 evra zaposlenima, ali da će od njih tražiti da im vrate deo povećanja ako žele da zadrže posao, naš sagovornik kaže da će toga biti. To su, smatra on, nus pojave koje su pitanje internih aranžmana. Ako je u pitanju posao neko će se verovatno odreći dela zarade, odnosno vratiće je poslodavcu, što će, smatra on, pojačati sivu ekonomiju.Sagovornik Sputnjika napominje da su mala i srednja preduzeća u Crnoj Gori u dobrom delu vezana za turizam i uglavnom su sezonskog karaktera, što je dodatni problem.Drašković koji se upravo nalazi na crnogorskom primorju kaže da mu je apotekarka u apoteci rekla da je njen današnji prepodnevni pazar bio 20 evra. Iako je po sredi porodični biznis, pitanje je kako će obezbediti isplatu minimalca od 450 evra. U letnjim mesecima je, kako ona kaže, veća tražnja i poslovanje normalno, ali u zimskim danima je to veliki problem.
crna gora
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
gotovo duplo veći minimalac u crnoj gori, smanjeni porezi i doprinosi, kako finansirati budžetske troškove, rizična odluka parlamenta, odakle novac za nezarađeni minimalac, u problemu mala i srednja preduzeća, gasiće se firme i ljudi ostajati bez posla, biće internih dogovora o vraćanju dela zarade poslodavcima, porast sive ekonomije, turizam glavni za ekonomiju, prognoze o prihodu turizma i dalje nezahvalne zbog pandemije,
gotovo duplo veći minimalac u crnoj gori, smanjeni porezi i doprinosi, kako finansirati budžetske troškove, rizična odluka parlamenta, odakle novac za nezarađeni minimalac, u problemu mala i srednja preduzeća, gasiće se firme i ljudi ostajati bez posla, biće internih dogovora o vraćanju dela zarade poslodavcima, porast sive ekonomije, turizam glavni za ekonomiju, prognoze o prihodu turizma i dalje nezahvalne zbog pandemije,
Koliko je održivo gotovo duplo povećanje minimalca, ukoliko – nije zarađen
Privredni razvoj ne može da se gradi na niksim zaradama, ali mera podizanja zarada mora da bude kompleksno planirana u ovkiru više segmenata ekonomske politike i mora ići korak po korak. Zato bi odluka o gotovo duplom povećanju minimalne zarade u Crnoj Gori mogla da bude rizičan potez, smatra ekonomista Božo Drašković.
Zaposleni koji su na minimalcu imali su 1. januara razloga za radost. Po odluci parlamenta
minimalne mesečne zarade su povećane
sa 250 na 450 evra. Da li će, međutim, ta radost biti kratkog daha, kako su to već neki procenili, smatrajući da tako koncipiran program, nazvan „Evropa sad“, može da bude isplaćivan svega nekoliko meseci.
Na kritike da novca nema za takav plan, ministar finansija Milojko Spajić je odgovorio da računa na oko 400 miliona evra državnih depozita.
Iako su predviđene pogodnosti i za
poslodavce jer su
ukinuti neki porezi i doprinosi poput onoga za zdravstvo i prvi put u poslednjih deset godina je uveden neoporezivi deo zarade i to one koja je do 700 evra, novine nisu naišle na njihovo razumevanje. Ne samo zbog mnogih nepoznanica zbog čega ne znaju kakve će sve imati izdatke, nego i zato što je ceo posao završio parlament iako se
odluka o povećanju minimalca, kako ističu, donosi isključivo na nivou vlade, poslodavaca i dva reprezentativna sindikata.
Profesor Beogradske bankarske akademije, dr Drašković za Sputnjik objašnjava zašto povećanje inimalne zarade sa 250 na 450 evra vidi kao „vrlo zanimljiv i moglo bi se reći čak rizičan potez“.
„Suština je koliko će to opteretiti same poslodavce. Ima onih koji to mogu da izdrže i koji bi na uštrb većeg profita mogli da obezbede povećanje zarada zaposlenih na tih 450 evra, a da istovrmeneo ne optereti biznis kompanije. Međutim, kada je reč o malim i srednjim preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima, onda je to vrlo, vrlo rizičan potez“, kaže on.
Sigurno je planirano da to povećanje minimalca ide kroz preraspodelu onoga što je poslodavac uplaćivao za poreze i doprinose. Deo toga će da se preraspodeli u neto zaradu, napominje on, ali i primećuje da će time dobiti zaposleni, ali će se smanjiti
priliv u budžet. Tu se onda postavlja pitanje sredstava za plaćanje zdravstva, odnosno finanansiranje zdravstva, obrazovanja, kulture, onih standardnih budžetskih troškova.
Samo će, kako smatra, vreme pokazati da li je napravljen dobar balans. U toj slagalici naš sagovornik upućuje na još jedan momemant - kada vi povećate zaradu nekome za 200 evra onda će to povećati njegovu potrošnju.
„Kada dođe tih dodatnih 200 evra i javi se na strani one finalne tražnje koja je svakodnevna, tu država vrati nazad oko 21 posto, uz pretpostavku da je idelan poreski sistem i da je 21 odsto uglavnom dominantna stopa poreza na dodatu vrednost (PDV). Onda vi zapravo od tih 200 evra dodatne potrošnje nešto oko 40 evra vratite kroz poreze, pa neto efekat pritiska na budžet neće biti 200 evra, nego nekih 160 evra“ , objasnio je Drašković.
Tu država ostvaruje neto efekat povećanja poreskih prihoda kroz potrošnju, ali se, dodaje on, i dalje postavlja ključno pitanje kako će to podneti mala i srednja privreda, koja ne može da isplati te zarade.
Ko to nije u stanju, moraće da zatvori firmu, doći će do gašenja malih i srednjih preduzeća i povećanja broja nezaposlenih. Zato je, kako smatra, reč o vrlo složenom pitanju.
„Možda bi bilo mudrije da se išlo korak po korak, da se na primer sa 250 išlo na 300 evra, da se empirijski vidi kako će taj model da funkcioniše i da se onda u nekom vremenskom periodu od par godina pogura nivo najnižih zarada na gore“, ocena je Draškovića.
Pored toga tu, kako kaže, ostaje i otvoreno pitanje socijalnih davanja, kakve su i penzije, jer se uglavnom sa vrlo malim procentom finansiraju iz penzionog fonda, a većinom je to iz budžeta. On napominje da, koliko je obavešten, prilagođavanje penzija, odnosno njihov rast treba očekivati tek od septembra 2022. godine, što znači da će u međuvremenu biti velikog raspona izmenju njih i zarada.
On odluku parlamenta smatra prehrabrom, donetom u vreme koje možda i nije bilo pravo za to imajući u vidu posledice koje su nastale zbog šokova koje je pretrpeo turizam zbog pandemije, pogotovo u 2020. godini. U prošloj prihod je bio veći, ali nije dosegao nivo iz 2019. pre pandemije. Ne zna se kakva će biti 2022. u turizmu, to je teško prognozirati, a turizam je glavna privredna grana u Crnoj Gori, na njemu se bazira dobar deo ekonomije, ističe naš sagovornik.
Na konstatciju da su se već pojavile priče da će oni kojima će znatno veći minimalac predstavljati opasnost po opstanak biznisa isplaćivati tih 450 evra zaposlenima, ali da će od njih tražiti da im vrate deo povećanja ako žele da zadrže posao, naš sagovornik kaže da će toga biti. To su, smatra on, nus pojave koje su pitanje internih aranžmana. Ako je u pitanju posao neko će se verovatno odreći dela zarade, odnosno vratiće je poslodavcu, što će, smatra on, pojačati sivu ekonomiju.
Sagovornik Sputnjika napominje da su mala i srednja preduzeća u Crnoj Gori u dobrom delu vezana za turizam i uglavnom su sezonskog karaktera, što je dodatni problem.
Drašković koji se upravo nalazi na crnogorskom primorju kaže da mu je apotekarka u apoteci rekla da je njen današnji prepodnevni pazar bio 20 evra. Iako je po sredi porodični biznis, pitanje je kako će obezbediti isplatu minimalca od 450 evra. U letnjim mesecima je, kako ona kaže, veća tražnja i poslovanje normalno, ali u zimskim danima je to veliki problem.
