Anglosaksonska humanost: Slučaj „Đoković“ razotkrio teške muke migranata u Australiji
© AP Photo / Hamish Blair
Pratite nas
Smeštanjem Novaka Đokovića u takozvani hotel, a zapravo prihvatni centar za izbeglice i tražioce azila, australijske vlasti su pokušale da ponize našeg tenisera, Srbiju i sport, ali su samo uspeli da ponize sebe jer su tako razotkrili aferu sa migrantima i anglosaksonsko shvatanje humanosti, ocenjuje advokat Goran Petronijević.
On ovako za Sputnjik komentariše pisanje zapadnih medija o katastrofalnim uslovima u hotelu Park u Melburnu u kome po više godina borave migranti, a u koji je bio smešten i Novak Đoković nakon što su mu vlasti te zemlje odbile vizu.
U svetlu Đokovićevog boravka u imigracionom smeštaju, javnost je saznala i za slučaj Iranca Mehdija Alija, 24-godišnjaka koji se već devet godina nalazi u Australiji sa nerešenim statusom, po raznim imigracionim objektima, a poslednje dve u hotelu koji nazivaju „zatvorskim parkom“.
Anglosaksonsko shvatanje humanosti
Britanski mediji navode da je u oktobru prošle godine došlo do izbijanja kovida među izbeglicama i tražiocima azila koji se tamo nalaze, dok je u decembru u hotelu izbio požar, koji je rezultirao lakšim povredama. Ubrzo potom, neki od tražilaca azila su se požalili da im hrana sadrži crve i buđ, a o lošim uslovima u ovom smeštaju pričala je i porodica Đoković na vanrednoj konferenciji za medije.
Na to da su ljudi koji su u Australiju došli tražeći bolji život umesto toga dobili pakao ukazali su i Đokovićev saradnik, teniser Vasek Pospišil, kao i Kreg Foster, borac za ljudska prava, koji su apelovali na puštanje izbeglica iz tog smeštaja.
Please listen to refugee Mohammed Joy in the Park Hotel, Melbourne, speaking to protesters today.
— Craig Foster (@Craig_Foster) January 9, 2022
When the Djokovic saga ends tomorrow, one way or another, the spotlight will move on.
And they’ll still be inside those rooms, crying out for help.
It’s disgusting. #GameOver pic.twitter.com/zxNPIsIYmy
Advokat Goran Petronijević kaže da mu je jako žao što je jedna ovakva afera „isplivala“ baš na našem Noletu.
„Ali, sa druge strane mi je na neki način drago da se na delu vidi taj čuveni anglosaksonski pravni sistem i njihovo shvatanje humanosti i odnosa prema ljudima koji su u nevolji. Dakle, kroz ovaj strahovito loš slučaj koji nas je sve pogodio isplivalo je i to da oni u tim nazovi hotelima drže, maletene u pritvoru, ljude koji su u nevolji i koji su se iz raznoraznih situacija obreli u tom prostoru. Pa samo uporedite kako se jedna mala, siromašna Srbija ponaša prema migrantima, a kako to čini Zapad i ta globalostička Australija“, kaže Petronijević.
U Hagu bolji uslovi
Prema njegovim rečima, čak i Haški tribunal propisuje daleko humanije usloveizdržavanja kazne od onih u kojima su se našli migranti u Australiji.
„Dakle, neko ko je osuđen ili mu se sudi za teške prestupe je u humanijim uslovima od onoga što smo mogli u medijima da čujemo od ljudi koji se u takvim uslovima nalaze toliko godina“, kategoričan je Petronijević.
Pravnik Milan Antonijević, koji se pitanjima ljudskih prava bavi dve decenije, za Sputnjik kaže da se nada da će slučaj Novaka Đokovića doprineti tome da se sagleda celokupna migrantska politika, odnosno politika različitih zemalja prema migrantima, kao i mogućnosti da se postupanje prema njima preispita.
„Ja zaključke mogu donositi samo na osnovu ovog slučaja koji se pojavio u medijima, ali se nadam da je ovo usamljen slučaj nekoga ko ima 24 godine, a ko se devet godina nalazi u ovim zakonskim odredbama i tom limbu između mogućnosti da uđe u Australiju i da tu zemlju napusti. Nemam dovoljno podataka o australijskoj migrantskoj politici i mogućnostima da tražite azil, ako je on bio zatražen u ovom slučaju, ali ovo svakako jeste nešto što sve treba da nas zabrine – kako je moguće da neko u tom objektu za migrante živi toliko godina, da je tamo ušao sa petnaestak i da njegov status još uvek nije rešen“, pita se Antonijević.
Jasna politika na nivou UN
Prema njegovim rečima, na nivou Ujedinjenih nacija postoji jasna politika i institucije koje se bave ovom tematikom.
„One mogu reagovati sada kada su dobile jasne informacije o tome da se u Australiji i u tom hotelu neko nalazi toliki broj godina, a da mu status do ovog trenutka nije rešen. Dakle, hajde da iskoristimo Novakovu popularnost i na taj način bacimo svetlost na mnoge druge sudbine koje su očigledno na određeni način vezane ili za strogu zakonsku politiku prema migrantima, ili za neku nemogućnost institucija da u kratkom roku reše svako od ovih pitanja“, navodi Antonijević.
U osvrtu na to da mediji prenose svedočenja migranata da u hotelu u Melburnu imaju zavarene prozore, bube i buđ, Antonijević kaže da nema pravilnika vezano za načine na koje treba postupati sa migrantima, ali da postoje određeni standardi koji se ustanovljavaju kroz praksu.
U tom smislu, dodaje naš sagovornik, svako od tela UN koja se bave ovom tematikom može, ukoliko posete navedeni objekat, proceniti da li su uslovi u kojima oni borave zadovoljavajući ili ne.
„Očekujem da će uslediti preispitivanje ovog, ali verovatno i nekih drugih objekata u Australiji jer se zaista ne sme dozvoliti da 2022. godine, kada smo svi pod pritiskom kovida, imate ljude koji ne mogu da ostvare svoja prava, kojima je ograničena sloboda kretanja i koji žive u nehumanim uslovima, odnosno nemaju svež vazduh u prostoru u kome borave i sve ostalo što je neki minimum minumuma“, kaže Antonijević.
Australijske granične snage koriste Karltons Park Hotel u Melburnu kao ad hok pritvorski centar za izbeglice od decembra 2020. godine.
