https://lat.sputnikportal.rs/20220110/srbi-proveli-praznike-i-daleko-od-jelke-i-hrastovog-drveta-1133172374.html
Srbi proveli praznike i daleko od jelke i hrastovog drveta
Srbi proveli praznike i daleko od jelke i hrastovog drveta
Sputnik Srbija
Možda nas nema mnogo, ali nas ima svuda po svetu. Da smo turistički stigli i u Bocvanu saznali smo zahavaljujući pandemiji kovda 19. Odatle nam je pred praznike... 10.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-10T18:06+0100
2022-01-10T18:06+0100
2022-01-10T18:06+0100
ekonomija
svet
ekonomija
turizam
egzotika
srbija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/1a/1132789738_0:92:1920:1172_1920x0_80_0_0_35367b3bd2f6865448e12b7e3423aaac.jpg
Donela ga je porodica koja je turistički boravila u toj zemlji na jugu Afrike. Koliko je naših turista praznike dočekalo ispod palme umesto pod jelkom i hrastovom božićnom granom biće poznato verovatno za mesec dana, ali je izvesno da se neki ni u neizvesnim pandemijskim uslovima ne odriču egzotike i toplijih destinacija. Pogotovo kada ovde zima zakuca na vrata.Egzotika je i dalje u modiOpet zahvaljujući pandemiji i pojavi novog soja koji je doveo do obustave pojedinih avionskihg linija saznali smo da je bilo nekoliko stotina naših turista na Zanzibaru od kojih je jedan deo imao problem sa povratkom kući.Nije, kaže, neobično da naši putnici vole da odlaze na destinacije i praktično promene klimu, iz zime u leto, s čime se susrećemo poslednjig dvadesetak godina. Neke godine manje, neke više, ali možemo da računamo da ima jedna populacija ljudi koja je, doduše, u odnosu na Evropu, izuzetno mala.Zašto ZanzibarOn napominje da iz Evrope svake godine tokom zime putuje više miliona putnika u klimatsku zonu u kojoj je u tom trenutku leto.„To je ono što su i naši radili devedesetih i posle 2000. godine kada se išlo na Tajland, Singapur, Indoneziju, Maleziju... Toga ima manje, ali su se vremenom pronalazile nove destinacije. Jedna od takvih je i Zanzibar koja je od pre dve-tri gogine postala vrlo zanimljiva ne samo na našem, nego generalno tržištu istočne Evrope, jer je bolja i jeftinija konekcija avionima nego što je to ikada bilo“, objašnjava naš sagovornik.Sada je moguće da na Zanzibaru provedete 10 dana, računajući i avionski prevoz, za 1000-1300 evra, zavisno od hotela za koji se opredelite, kaže Seničić, podsećajući da su to iznosi koji se plaćaju i za malo bolji hotel u nama znatno bližim turističkim destinacijama poput Dubaija, Egipta, Turske.Po njegovoj oceni, možemo da kažemo da već imamo naviku odlaska na takve destinacije.„Imali smo grupe koje su redovno išle u Južnu Ameriku. Nije ih bilo puno, bilo ih je nekoliko hiljada tokom godine, počevši od novembra, zaključno sa majom, a do početka jeseni na južnoj polulopti. Imali smo Kubu koja tokom cele godine ima klimu koja je za nas letnja, između 25 i 35 stepeni. I naravno one najpoznatije destinacije kao što su Maldivi, Sejšeli, ta egzotična ostrva koja su dosta skupa. I tu čak ima klijentele, ali nikada tu sa naših prostora nisu bile organizovane turističke grupe jer su to, uglavnom, individualni aranžmani“, napominje direktor Jute.Duge destinacije-veliki rizikOn podseća da je među pandemijom najpogođenijim privrednim granama svuda u svetu turizam.Kada govorimo o svim putovanjima u inostranstvo naših ljudi pred Novu godinu to je negde ispod 10 -12 odsto onoga što smo imali 2018. na 2019. godinu koja je bila turistički rekordna. To je posledica straha kod ljudi zbog razboljevanja, ali i česte promene pravila od zemlje do zemlje, sigurnosti i svega što nosi pandemija, kaže Seničić. On ističe da posebno putovanja na duge destinacije gde morate da putujete avionom predstavljaju veliki rizik.Toga smo bili svedoci na početku pandemija sa hiljadama turista na raznim stranama sveta kada je velika većina imala ozbiljne probleme da se vrati kući.Tako je i sada bilo sa jednim brojem naših turista na Zanzibaru koji su imali avinske karte za letove koji su obustavljeni, pa su bili primorani da kupuju nove kod drugih avio-kompanija koje su i dalje letele.To je zaista komplikacija i treba biti pametan i odlučivati se i u skladu sa budžetom koji imate, jer ne možete na takva mesta putovati sa knap novcem, samo sa uplaćenim aranžmanom, sa 200-300 evra u džepu, poručio je Seničić.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
odmor srba na dalekim destinacijama, egzotična putovanja uprkos pandemiji, umesto jelke doček pod palmom, deset puta mnje turista na dalekim destinacijama nego pre pandemije, omikron u srbiju stogao iz bocvane, zanzibar nova destinacija srpskih turista, daleka destinacija je i veliki rizik,
odmor srba na dalekim destinacijama, egzotična putovanja uprkos pandemiji, umesto jelke doček pod palmom, deset puta mnje turista na dalekim destinacijama nego pre pandemije, omikron u srbiju stogao iz bocvane, zanzibar nova destinacija srpskih turista, daleka destinacija je i veliki rizik,
Srbi proveli praznike i daleko od jelke i hrastovog drveta
Možda nas nema mnogo, ali nas ima svuda po svetu. Da smo turistički stigli i u Bocvanu saznali smo zahavaljujući pandemiji kovda 19. Odatle nam je pred praznike stigao prvi slučaj novog omikron soja virusa koji očigledno nije obeshrabrio one sklone odmoru na egzotičnim destinacijama.
Donela ga je porodica koja je turistički boravila u toj zemlji
na jugu Afrike. Koliko je naših turista
praznike dočekalo
ispod palme umesto pod jelkom i hrastovom božićnom granom biće poznato verovatno za mesec dana, ali je izvesno da se neki ni u neizvesnim pandemijskim uslovima ne odriču egzotike i toplijih destinacija. Pogotovo kada ovde zima zakuca na vrata.
Egzotika je i dalje u modi
Opet zahvaljujući pandemiji i pojavi novog soja koji je doveo do obustave pojedinih avionskihg linija saznali smo da je bilo nekoliko stotina
naših turista na Zanzibaru od kojih je jedan deo imao problem sa povratkom kući.
„U normalnim vremenima mi smo u ovom periodu godine, pa i tokom cele, imali više desetina hiljada ljudi koji su odlazili na te zanimljive, daleke, interkontinentalne destinacije. Ova pandemija je i to skratila na jedan izuzetno mali broj. Možemo da govorimo o par hiljada ljudi koji tokom godine odu na takve detsinacije i to je pre svega uticaj pandemije i uslova pod kojima se putuje“, kaže za Sputnjik Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija – Juta.
Nije, kaže, neobično da naši putnici vole da odlaze na destinacije i praktično promene klimu, iz zime u leto, s čime se susrećemo poslednjig dvadesetak godina. Neke godine manje, neke više, ali možemo da računamo da ima jedna populacija ljudi koja je, doduše, u odnosu na Evropu, izuzetno mala.
On napominje da iz Evrope svake godine tokom zime putuje više miliona putnika u klimatsku zonu u kojoj je u tom trenutku leto.
„To je ono što su i naši radili devedesetih i posle 2000. godine kada se išlo na Tajland, Singapur, Indoneziju, Maleziju... Toga ima manje, ali su se vremenom pronalazile nove destinacije. Jedna od takvih je i Zanzibar koja je od pre dve-tri gogine postala vrlo zanimljiva ne samo na našem, nego generalno tržištu istočne Evrope, jer je bolja i jeftinija konekcija avionima nego što je to ikada bilo“, objašnjava naš sagovornik.
Sada je moguće da na Zanzibaru provedete 10 dana, računajući i avionski prevoz, za 1000-1300 evra, zavisno od hotela za koji se opredelite, kaže Seničić, podsećajući da su to iznosi koji se plaćaju i za malo bolji hotel u nama znatno bližim turističkim destinacijama poput Dubaija, Egipta, Turske.
Po njegovoj oceni, možemo da kažemo da već imamo naviku odlaska na takve destinacije.
„Imali smo grupe koje su redovno išle u Južnu Ameriku. Nije ih bilo puno, bilo ih je nekoliko hiljada tokom godine, počevši od novembra, zaključno sa majom, a do početka jeseni na južnoj polulopti. Imali smo Kubu koja tokom cele godine ima klimu koja je za nas letnja, između 25 i 35 stepeni. I naravno one najpoznatije destinacije kao što su Maldivi, Sejšeli, ta egzotična ostrva koja su dosta skupa. I tu čak ima klijentele, ali nikada tu sa naših prostora nisu bile organizovane turističke grupe jer su to, uglavnom, individualni aranžmani“, napominje direktor Jute.
Duge destinacije-veliki rizik
On podseća da je među pandemijom najpogođenijim privrednim granama svuda u svetu turizam.
Kada govorimo o svim putovanjima u inostranstvo naših ljudi pred Novu godinu to je negde ispod 10 -12 odsto onoga što smo imali 2018. na 2019. godinu koja je bila turistički rekordna. To je posledica straha kod ljudi zbog razboljevanja, ali i česte promene pravila od zemlje do zemlje, sigurnosti i svega što nosi pandemija, kaže Seničić. On ističe da posebno putovanja na duge destinacije gde morate da putujete avionom predstavljaju veliki rizik.
Toga smo bili svedoci na početku pandemija sa hiljadama turista na raznim stranama sveta kada je velika većina imala ozbiljne probleme da se vrati kući.
Tako je i sada bilo sa jednim brojem naših turista na Zanzibaru koji su imali avinske karte za letove koji su obustavljeni, pa su bili primorani da kupuju nove kod drugih avio-kompanija koje su i dalje letele.
To je zaista komplikacija i treba biti pametan i odlučivati se i u skladu sa budžetom koji imate, jer ne možete na takva mesta putovati sa knap novcem, samo sa uplaćenim aranžmanom, sa 200-300 evra u džepu, poručio je Seničić.
