Kultura Rusije u doba korone: Šta je donela 2021.
11:43 09.01.2022 (Osveženo: 15:33 24.01.2022)
CC0 / /
Pratite nas
Uprkos pandemiji, 2021.godinu obeležio je niz značajnih događaja, poput 200. godišnjice rođenja Fjodora Dostojevskog i Nikolaja Njekrasova, dodeljene su glavne književne nagrade kao što je „Boljšaja knjiga“, „Jasna Poljana“, „Nacionalni bestseler“, „Nos“ i organizovano nekoliko festivala i sajmova knjiga kako u Moskvi, tako i u drugim ruskim gradovima.
Okrugli datumi
Dvesta godina od rođenja Dostojevskog obeležavano je širom sveta, od Buenos Ajresa do Tokija, dok je jubilej Njekrasova imao više nacionalni karakter, jer za Rusiju ovaj pisac nije ništa manje značajan od Dostojevskog.
Štaviše, ovi klasici imaju mnogo toga zajedničkog, kao što je osećaj za patnju, polifonija različitih „glasova“ i inovacije u oblasti forme. Zbog toga nije slučajno što je najznačajniji govor na sahrani Njekrasova bio upravo govor Dostojevskog koji je Njekrasova stavio u isti red sa Puškinom i Ljermontovim.
Obeleženo je i 100 godina od smrti Nikolaja Gumiljova, Aleksandra Bloka i Vladimira Koroljenka. Sva trojica su na različite načine bili žrtve revolucije i građanskog rata, što se nije zaboravilo.
Nagrade
Najveće ruske nagrade dobili su ove godine poznati pisci, kao što je Leonid Juzefovič koji je za knjigu „Filelin“ dobio nagradu „Boljšaja knjiga“ dok su mu za petama Maja Kučerskaja „Leskov“ i Viktor Remizov „Permafrost“. Juzefoviču je rekorder jer treći put dobija ovu uglednu nagradu.
Mnogi nisu očekivali da će dobitnik nagrade „Jasna Poljana“ biti German Sadulajev čiji je esejski roman „Gotička pisma“, bolje prošao od romana „Bašta“ poznate spisateljice Marine Stepnove koju je prredila Elena Šubina.
Aleksandar Peljevin je dobitnik nagrade „Nacionalni bestseler“ za psihološki roman „Pokrov-17“, čiji se događaji odvijaju 1993. godine.
Eksperimentalnu nagradu „Nos“ osvojila je Ala Gorbunova za zbirku priča „Kraj sveta, ljubavi moja“.
Pripovetke su ove godine uglavnom imale sreće. Ovaj žanr, nažalost, nije bio tražen od strane izdavača dugi niz godina. Ali onda se pojavila nagrada „Valentin Katajev“ za najbolju kratku priču, koju je ustanovio časopis „Junost“, na čijem je čelu poznati pisac Sergej Šargunov. Prvi laureat je permski prozaik Pavel Selukov za priču „Emigrant iz Bednolanda“. Predsednik žirija za ovu nagradu bila je Tatjana Tolstoj.
Festivali
Glavna radost ove godine bila je u tome što pandemija nije mogla da uništi sajmove knjiga i festivale, bez kojih je savremeni književni proces kao organizam bez krvotoka. To su platforme na kojima se okupljaju pisci i čitaoci, gde se izlažu glavni knjižni noviteti, a njihovi autori su takođe prisutni na ovim događajima.
Letos je održan Festival knjiga „Crveni trg“ - jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u prestonici. Ne postoji ništa slično nigde u svetu.
Sajam knjiga „non-fikšn“ održan je ove godine čak dva puta u Gostinom dvoru. Trebalo je da bude prošle godine, ali je zbog korone pomeren na ovo proleće. Organizatori sajma svakako su odlučili da od 2022. godine „prolećni” i „jesenji” sajmovi postanu tradicija.
U Saratovu je održan festival knjige „Talas Volge“, a u Vladimiru festival „Kitovras“. U novembru je organizovan Krasnojarski sajam knjižne kulture, dok je u Tuli bio festival savremene književnosti za decu i tinejdžere „Litera Tula“. U Vladivostoku je održan međunarodni festival knjige „LITR“. I ovo nije potpuna lista festivala knjiga za ovu godinu.
Rejting
Ako je verovati kumulativnoj oceni knjiga, ispada da je jedna od najtraženijih knjiga 2021. godine roman Evgenija Zamjatina „Mi“, baš kao što se roman Džordža Orvela „1984“ iznenada pojavio na listi svetskih bestselera. Ovo su, naravno, dve najbolje svetske „distopije“, ali teško je reći zašto su baš one danas tražene?
Guzelj Jahina i Evgenije Vodolaskin imaju najstabilnije pozicije u savremenoj fantastici, ali uglavnom ne u svojim novim delima, već u romanima „Zulejha otvara oči“ i „Lavr“. Viktor Pelevin i Boris Akunjin su i dalje u modi. Čini se da roman Alekseja Saljnikova „Petrovi u gripu i oko njega“ postaje ne samo „bestseler“, već i „delo koje će se još dugo prodavati“.
Filmska adaptacija
U poslednje vreme izašlo je mnogo filmskih adaptacija moderne proze. Reč je o serijama „Zulejha otvara oči“ i „Prebivalište“ po romanu Zahara Priljepina, kao i skoro svih romana Alekseja Ivanova i „Nemci“ po romanu Aleksandra Terehova.
Prema mišljenju Pavla Basinskog, poznatog pisca i kritičara „Rosijske gazete“, ovo je deset najboljih knjiga za 2021.godinu
Non fikšn:
Andrej Astvacaturov: „Kunst kamera“, Moskva, izdavačka kuća „AST“
Evgenije Vodolaskin: „Opravdanje ostrva“, Moskva, izdavačka kuća „AST“
Evgenije Vodolaskin: „Opravdanje ostrva“, Moskva, izdavačka kuća „AST“
Mihail Gigolašvili: „Koka“, Moskva, izdavačka kuća „AST“
Andrej Rubanov: “Čovek od mahagonija“ , Moskva, izdavačka kuća „AST“
German Sadulajev: „Gotska pisma“, Sankt Peterburg, izdavačka kuća „Limbus-Press“
Dokumentarna proza
Sergej Beljakov: „Pariski dečaci u staljinističkoj Moskvi“, Moskva, izdavačka kuća „AST“
Aleksej Varlamov: „Rozanov“, Moskva, izdavačka kuća „Mlada garda“
Darja Jeremejeva: „Sestra genija“, „Životni put Marije Tolstoj“, izdavačka kuća „Boslen“
Maja Kučerska: “Lesko“, „Propušteni genije“, izdavačka kuća „Mlada garda“
Ljudmila Saraskina: „Dostojevski i prethodnici“. – M: izdavačka kuća „Progres-Tradicija“
