- Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Stevan Piale za Sputnjik: Takvi smo mi Srbi, najbolje fore pravimo na svoj račun /video/

© Sputnik / Aleksandar MilačićStevan Piale, glumac
Stevan Piale, glumac - Sputnik Srbija, 1920, 07.01.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Mi Srbi smo takvi kakvi jesmo, a takvi smo najbolji. Divan narod koji uz sve poteškoće koje su ga snašle poslednjih godina, uspeva da se na najšarmantniji način sam sebi podsmeva i da sa tom nekom auto-ironijom nastupa. Najbolje fore pravimo na svoj račun i ja tu ništa ne bih menjao, kaže glumac Stevan Piale.

Luka Kanački i ja smo sve bliži privatno

Jedan od najtalentovanijih glumaca mlađe generacije, Stevan Piale je osvojio simpatije domaće javnosti tumačeći lik Luke Kanačkog u „Igri sudbine“. Popularna serija nastavlja svoj život iz sezone u sezonu, a Stevan već dve godine najveći deo vremena provodi na setu. Da li se s obzirom na intenzitet druženja sa svojim likom malo i poistovetio s njim, i da li je u našem studiju Stevan ili Luka?

„Lik se približi vremenom, ali volim da napravim distancu. Žarko Jokanović je počeo da razrađuje Lukin lik tako što ga je približavao meni privatno, što mi malo olakšava posao jer igram ono što bih možda i sam voleo u nekim situacijama. Ima nekih sličnosti između mene i Luke, ali opet postoje velike razlike“, objašnjava Stevan.

Iako je i pre ove serije, imao iskustva sa televizijskim projektima – od serije "Selo gori, a baba se češlja" preko "Šešira profesora Koste Vujića" do "Zvezdare", naš sagovornik smatra da je naučio najviše o glumačkom zanatu kroz kompleksan lik Kanačkog, koji od lošeg momka postaje plemeniti mlad čovek za primer.
„U 32. godini sam dobio šansu da glumim u ovakvoj seriji i to trebalo da bude obavezna škola svakom mladom glumcu. Kada naučiš da voziš Juga, sve kasnije bi trebalo da bude lako. Ovo je neprocenjivo iskustvo koje priželjkujem svakom studentu glume“, poručuje Piale.

Srbi se na najšarmantniji način podsmevaju sami sebi

Pored predstava u Operi i teatru Madlenianum i angažmana u nekoliko pozorišta za decu, Stevan se oprobao i u nedavno premijerno izvedenoj kamernoj kabaretskoj predstavi „Vodič kroz srpski mentalitet“, rađenoj po istoimenoj knjizi Mome Kapora. Na pitanje kako vidi srpski mentalitet i slaže li se sa Kaporovim viđenjem našeg naroda, glumac odgovara:
„Ne postoji čovek koji se, kada to pročita, ne nađe makar u tih pet priča koje smo mi stavili na scenu, a ima ih petnaestak. Sve je to tačno, Kapor nas negde malo ismeva, negde nas brani kao narod. I kada nas ismeva, onda to radi sa ljubavlju, i to je prelepo. Ako bi se išta promenilo, dovelo bi do nekog disbalansa. Ima tamo jedna rečenica: 'Mrzim Beograđane koji tvrde da je Beograd nekada bio lepši, bolji i čistiji. Nije. On je takav kakav jeste.' E takvi smo i mi Srbi. Mi smo takvi kakvi jesmo, a takvi smo najbolji."
Stevanova ljubav prema pozorištu datira od malih nogu, pošto su mu se roditelji, kako kaže, upoznali u amaterskom teatru i svaki njegov rođendan kada je bio dete, simbolično je pretvaran u pozorišnu predstavu. Kada je profesionalno zakoračio u glumačke vode, javila se želja za pokretanjem Kulturnog centra u Zemunu.
„Odrastao sam na roditeljskim pričama kako se pravi pozorište, kako se prave predstave ne zbog para nego zbog ljubavi i to je najčistiji vid bavljenja ovim poslom. Video sam da se vremenom ovo često pretvori u posao, a svi mi u dubini duše glumu i upisujemo zbog potpuno drugog razloga, jer je živimo i voleli bismo da damo sebe, da prolazimo kroz razne procese. Druga strana priče je što sam odrastao u Zemunu, i mogu reći da sam lokal-patriota. Osim pozorišta za decu Pinokio koje se preselio malo dalje, bliže Novom Beogradu, i Madlenianuma, Zemun nema dovoljno kulturnog sadržaja. Hteo sam da spojim u jednom prostoru razne vidove umetnosti, i likovnu i muzičku i dramsku, gde bi možda opština ili sponzori pokrivali troškove prostora, a mi radili svoj posao, radili ga iz ljubavi, živeli od karata i unapređivali sve to“, precizira glumac.
Iako se njegova želja još uvek nije u potpunosti ostvarila, sa kolegom Matejom Popovićem, pre pola decenije uspeo je da pokrene pozorište za najmlađe.
„Otvorili smo 'Čiča Mičino pozorište', nemamo svoje prostorije, selimo se, igramo predstave što po Beogradu, što po Srbiji. Došao sam do toga da imamo pozorište u kojem se najviše bavimo glumom iz ljubavi. Svi radimo sve od scenografije do kostima. Svaka predstava koju je pozorište izbacilo u proteklih pet godina, koliko postojimo, je bila na nekom festivalu, osvojila nagradu ili bar bila u nekoj konkurenciji“.

Popularnost koristim da usmerim publiku na kvalitetne stvari

Na pitanje koliko mu je novonastala popularnost promenila život, uticala na samopouzdanje i podigla ego, Piale odgovara:
„Sama popularnost ne podigne samopouzdanje. Podigne to što radiš posao koji voliš svaki dan. Osećaš se sigurnije kada si toliko u poslu i kada se toliko ispraksiraš. U početku bude turbulentno, dok se nisam snašao pred kamerom. Sada kada se gledam na televiziji, sebi uvek imam šta da zamerim, ali sve manje i manje. I onda kada vidim da sam neke stvari naučio, osećam se sigurnije. Ako mi je i zbog čega drago što sam postao popularan i što sada imam jednostavno neki fokus što medija što publike, onda je to činjenica da mogu da preporučim i usmerim ljude na neke dobre i kvalitetne stvari“.
Na pitanje šta želi da mu se ostvari u 2022. godini, glumac kaže:
Želja mi je da snimim film, da se okušam i na filmskom platnu. Mislim da se tu temeljnije radi i da bih imao vremena da se više posvetim svom poslu. Na poslovnom planu priželjkujem i jednu ozbiljnu pozorišnu ulogu. Privatno - voleo bih zdravlje za sve nas, posle dve godine patnje mislim da smo zaslužili svi veliki odmor od ovoga“.
Miloš Biković  - Sputnik Srbija, 1920, 30.12.2020
EKSKLUZIVNO Miloš Biković za Sputnjik otkriva kako je to biti najpopularniji glumac Rusije /video/
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala