I u Rusiji se slavi duplo: Stari kalendar za pravoslavne vernike stvar principa
© Sputnik / Alexander Astafyev
Pratite nas
Rusija je, kao i Srbija, odavno navikla da slavi duplo, dve Nove godine i dva Božića, a sve to zbog različitih kalendara.
Jednog kalendara se pridržava RPC, dok drugog ostale konfesije i svetovno društvo, a često se vodi polemika o unifikaciji.
Praznična pometnja
Računanje vremena u Rusiji je dugo kroz istoriju bilo drukčije. Za stare Slovene godina je počinjala prvog marta, a verovalo se da na taj dan zima prestaje i počinje vreme setve.
Sa primanjem hrišćanstva, početak crkvene Nove godine bio je prvog septembra – tako je bilo u Vizantiji, koja je krstila Rusiju, a vreme se računalo od stvaranja sveta. Međutim, nastala je zbrka. Uostalom, uz vizantijski crkveni kalendar, narod se dugo pridržavao i starog martovskog, ali 1492. godine moskovski knez Ivan III naredio je da se Nova godina slavi po vizantijskom kalendaru. Razlog za to je jednim delom bio i ekonomski, jer je početkom jeseni postojao jedinstven dan za naplatu poreza od stanovništva.
Dva veka kasnije, ruski car i reformator Petar Veliki odlučio je da u Rusiji računanje vremena bude kao i u Evropi: uveo je julijanski kalendar i time potvrdio datum za početak godine. Posle 31. decembra 7208. godine od stvaranja sveta u zemlji je nastupio prvi januar – 1700. godina od rođenja Isusa Hrista.
Zemlja je živela po ovom sistemu do početka 20. veka. Posle Oktobarske revolucije, sovjetska vlada je uspostavila gregorijansko računanje vremena u Rusiji. Od 16. veka gregorijansko računanje vremena koristila je Katolička crkva, a krajem 19. veka i cela Evropa.
Datumi u novom kalendaru su se pomerili skoro dve nedelje unapred. Poslednji dan starog kalendara, prema ukazu Veća narodnih komesara bio je 31. decembar 1918. godine.
Datumi od 1. do 13. februara te godine nisu zvanično postojali. Reklo bi se da su boljševici jednom za svagda uspostavili red u računanju vremena.
Međutim, tada je počelo neslaganje u datumima i kalendarima. Pojavila se stara Nova godina i dva Božića - katolički i pravoslavni. I dan danas mnogi ne mogu u potpunosti da razumeju prazničnu pometnju. Zbrka je nastala zato što inicijativu boljševika nije podržala RPC koja je sačuvala računanje vremena po Julijanskom kalendaru.
„U suštini, RPC tada nije promenila ništa- kako je živela sa neprekidnim kalendarom milenijumima, tako je i nastavila da živi. Samo što je sovjetska vlast 1918. godine izjavila: „Sada ćete slaviti Božić ne 25. decembra, već sedmog januara“, objašnjava protojerej Maksim Pervozvanski, poznati verski publicista.
Prema njegovom mišljenju, podeljenost datuma je lako objasniti. Na primer, RPC i dalje slavi Božić 25. decembra po julijanskom kalendaru, ali za parohijane koji žive po gregorijanskom, Božić pada sedmog januara. To jest, nominalno katolici i pravoslavci istovremeno proslavljaju važan događaj, ali razlika između njih je dve nedelje.
Pokušaji reformi
Katolici su, inače, pozivali na ujedinjenje kalendara mnogo pre boljševičkog dekreta – još u 19. veku.
„U 1870-1880. pokušali su da svi hrišćani pređu na jedan kalendar i time reše pitanje crkvenog jedinstva. Inicijatori su bili strani i ruski katolici“, priča stručnjak za Vatikan Aleksej Judin.
Poslovna elita je bila zainteresovana da se to pitanje reši.
„Krupni privrednici i industrijalci mogli bi da vide sopstvenu korist od unifikacije i tada bi ubedili svoje vlade u potrebu takvog projekta“, precizira naučnik.
Međutim, Vatikan nije podržao tu ideju.
Pravoslavci su takođe nameravali da imaju svoj jedinstveni kalendar. U Istanbulu 1923.godine održan je sabor istočnih crkava koji je sazvao vaseljenski patrijarh Meletije IV. Na tom saboru, pričalo se o kalendaru, jer oni nisu želeli da žive po gregorijanskom „koji dolazi od katoličkog pape“, stoga su usvojili svoj kalendar - novojulijanski.
"Po ovom kalendaru, neprelazni praznici koji padaju svake godine istog dana slave se po gregorijanskom kalendaru, dok Uskrs i ostale proslave po julijanskom“, navodi Pervozvanski.
Tokom 20. veka većina pravoslavnih crkava prešla je na novojulijanski kalendar. Ruska pravoslavna crkva nije se dugo pridržavala tog kalendara. Patrijarh Tihon je formalno uveo 15. oktobra 1923. godine novo računanje vremena, ali je 8. novembra (samo tri nedelje kasnije), poništio tu odluku.
"Prihvaćen je pod uticajem svetskog pravoslavlja. Ali, sveštenstvo i javnost su negativno reagovali", objašnjava otac Maksim.
"Prihvaćen je pod uticajem svetskog pravoslavlja. Ali, sveštenstvo i javnost su negativno reagovali", objašnjava otac Maksim.
Značaj tradicije
S vremena na vreme, vernici raspravljaju o jednom kalendaru. Međutim, po mišljenju sveštenstva, rasprava nije nimalo bogoslovska, kao što je bila ranije.
„Razloge treba tražiti u praktičnoj ravni, jer kada u svetu počinju novogodišnje svečanosti i pripreme, u Crkvi je u toku strogi Božićni post. Zbog toga govore da je to jako nezgodno, kao i da Božić ne treba slaviti posle Nove godine“, objašnjava Pervozvanski.
U suštini, priča sveštenik, ogromna većina sveštenstva i laika pridržava se starog kalendara.
Katolička crkva takođe zadržava status kvo, ali se odatle sve ređe čuju pozivi na ujedinjenje sistema računanja vremena.
„Verovatno su shvatili da je za istočno hrišćanstvo od fundamentalnog značaja sve što je povezano sa tradicijom“, primećuje Judin.
Stručnjaci se slažu da postojanje različitih sistema računanja vremena u svetu ne predstavlja problem, a rasprava o pitanju unifikacije kalendara za vernike je samo od koristi: pomaže da se bolje razume njihov odnos prema Bogu i prema crkvenim praznicima.
