https://lat.sputnikportal.rs/20220106/cuveni-ruski-propovednik-zapad-se-nece-umiriti-rusija-je-na-udaru-pa-i-ruska-braca-srbi-video-1133031834.html
Čuveni ruski propovednik: Zapad se neće umiriti, Rusija je na udaru, pa i ruska braća — Srbi /foto/
Čuveni ruski propovednik: Zapad se neće umiriti, Rusija je na udaru, pa i ruska braća — Srbi /foto/
Sputnik Srbija
Era straha zbog pandemije korona virusa je škola za sve nas i podsećanje da se treba vraćati Bogu s pokajanjem, sa zahvalnošću, molitvom i željom da se promeniš... 06.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-06T19:01+0100
2022-01-06T19:01+0100
2022-01-06T19:01+0100
rusija
rusija
srbija
rusija – društvo
srbija – društvo
društvo
novogodišnje sputnjik ekskluzive
u četiri oka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/04/1133032179_0:397:2049:1549_1920x0_80_0_0_bab1d5f528c2431ac9f419ad74c063cd.jpg
S ocem Andrejom, koji dobro poznaje Srbiju a inspiraciju nalazi u mudrosti Nikolaja Velimirovića, razgovaramo u Podmoskovlju gde služi u hramu Vasilija Velikog u okviru istoimene čuvene pravoslavne gimnazije. U božićnom intervjuu za Sputnjik Srbima poručuje da ne treba da se opuštaju, posebno ne u Crnoj Gori gde će Zapad, kako kaže, ako nije uspeo da sprovede svoje planove s Milom Đukanovićem naći neku crnogorsku Gretu Tunberg. Objašnjava i zašto u Evropi Ruse vide kao opasnost.— Ruski narod je prekor za današnji Zapad, jer smo vratili ono što smo nekada izgubili, a oni su izgubili ono što su ranije imali. Mi smo prekor za njih, jer pokušavamo da sačuvamo sve ono na čemu je izgrađena i učvršćena zapadna civilizacija. Stoga za njih predstavljamo ideološke neprijatelje. Pored toga, Rusija poseduje ogroman potencijal prirodnih bogatstava i ogromnu teritoriju. Ta potencijalna bogatstva plus povratak biblijskim vrednostima čine nas neprijateljima za zapadnog čoveka. Zato se uključuju svi informacioni kapaciteti kako bi se ocrnila slika Rusije, kako bi nas predstavili kao svetske zlikovce. A mi nismo takvi. Dakle, postoji ideološko, duhovno neprijateljstvo prema Rusiji koje neće prestati.Kako na to odgovara ruski čovek?— Sveti Nikolaj srpski Velimirović govorio je — blaženi su krotki, jer će oni naslediti zemlju. Ruski čovek je snažan zahvaljujući svojoj krotkosti, izdržljivosti i velikoj strpljivosti. Bizmark je upozoravao da je sa Rusijom teško ratovati jer Rusi umeju da se snađu sa veoma malo i mogu mnogo da trpe: nije dovoljno ubiti ruskog vojnika — treba ga i oboriti, jer i mrtav nastavlja da stoji. Rusi zaista nose neki potencijal koji je pretnja za Zapad a mi jednostavno treba da se pomirimo sa tim da se naš neprijatelj neće umiriti. Prorok Avakum piše — nadmena duša se, kao vino koje previre, neće smiriti.I Srbi su svojevremeno bili „loši momci“. Ruski narod kao da ponavlja sudbinu srpskog...— Postoji uzajamno ponavljanje, velika psihološka sličnost i slične istorijske sudbine. Nikolaj Velimirović kad je čuo za ubistvo cara Nikolaja i njegove porodice, žene i dece, rekao je: Evo novog Lazara, evo novog Kosova. Odnosno, i Srbi i Rusi znaju da se može izgubiti ali istovremeno dobiti. A može se pobediti ali zapravo izgubiti. I naravno, na Srbe gledaju u Evropi kao na braću Rusa i prepoznaju u vama nas, a u nama vas i zato će odnos prema vama biti kakav je i prema nama.Jedna od paralela među nama je ono što se događa s crkvenim raskolom u Ukrajini i u Crnoj Gori, s tzv. Crnogorskom pravoslavnom crkvom, s tom razlikom što je ukrajinska dobila tomos od Vaseljenske patrijaršije. Šta mislite, treba li da se plašimo takvog scenarija?— Ima razloga za strahovanje. Sećate se, još na Tajnoj večeri Isus Hristos je govorio Petru — đavo moli da vas rešetam kao pšenicu. Lukavi ima jedan cilj — da rasejava, razbija na delove da bi vladao svakim ponaosob. Veoma je loše što je patrijarh Konstantinopoljske crkve Vartolomej u ovom slučaju oruđe nekih čudnih sila i pušta da bude uvučen u proces drobljenja i nivelisanja kanonskih pravila. Mislim da se u Crnoj Gori treba toga plašiti. To što ste vi zasad pobedili treba da zahvalite mitropolitu Amfilohiju, carstvo mu nebesko, i Božjem narodu kog niko nije organizovao nego je spontano ustao u litije. To je ta karakteristika srpskog naroda od kog možemo da učimo kako ljudi sami znaju šta je istina.Ali mislim da je i za srpski narod, i za njegov deo u Crnoj Gori, i za ruski narod veoma važno da znaju duhovnu istoriju svoje zemlje. I mi i vi imamo isti problem istorijskog sećanja. Ako se budemo držali svojih korena svakako ćemo biti jači i ozbiljniji. Tada će svaki put neprijatelj slomiti zube na jedinstvu naroda, kako je to bilo u Crnoj Gori poslednjih godina.Smatrate da se ne smemo opuštati u Crnoj Gori ni posle litija?— Zapad ima jednu osobinu, možda još od rimskih vremena. Izgubljena bitka ne smanjuje im želju da se tuku dalje, oni su uporni, razmišljaju strateški na više godina unapred, i ako su dobili po zubima jednom ne znači da su zaboravili, uplašili se. Radiće isto samo s druge strane, koristeći druge ljude — ako nisu uspeli s Đukanovićem naći će nekog drugog, ako im tamo nije pošlo za rukom naći će neku crnogorsku Gretu Tunberg. Oni će se uplitati i kroz omladinu, i preko medija, u politiku, crkvu. Oni ne skreću s puta.Na Zapadu se može čuti teza da je SPC ruka Ruske pravoslavne crkve i da doprinosi širenju uticaja Rusije i RPC na Balkanu.— I Srpska crkva, i Ruska crkva su ruka Svetog duha. I samo to. Nikakva politika. Sveti duh nam komanduje i mi idemo tamo kuda nas uputi. I zato mi nismo ruka Kremlja, niti ste vi nečija ruka već smo mi ruka Božja u ovom svetu i naš posao je da širimo poznanje Isusa Hrista.Često kažu da srpski narod, pa i Srpska crkva strada zato što je prepreka za planove Zapada za dalje napredovanje na istok i ka Rusiji. Kako vi vidite takva tumačenja?— To mi liči na istinu. Kako je rekao naš Gospod, na ovom svetu ćete se patiti ali držite se, ja sam pobedio. Drugim rečima, mi nekom smetamo, mi naravno sami to ne želimo ali ometamo nečije planove. Šta god dobro da kažem odmah ću početi nekom da smetam. I mi treba da imamo na umu da čovek koji želi da čini jevanđeosko dobro neizbežno postaje neprijatelj mnogim ljudima. On to nije želeo niti je to tražio ali je postao neprijatelj zato što ima mnogo ljudi koji ne žele da žive po Jevanđelju i mrze one koji žele da žive po Jevanđelju. To zapravo i jeste izvor našeg neprijateljstva.Ni ruski narod nije želeo da ga smatraju za neprijatelja…— Za dobrog čoveka je karakteristično da gleda na svet s dobre strane. Ali treba shvatiti da ako ti ne želiš zlo ne znači da ga svi ostali ne žele. Zato je neprijatno pokušavati da shvatiš tuđe namere. Kao u basni Krilova kad se jagnje prepire se s vukom a vuk mu kaže: ćuti mali, neću da te slušam, ti si kriv što mi se jede. Reče i odvuče jagnje u tamnu šumu. Odnosno, mi smo krivi samo za jednu stvar: neko bi da jede, neko bi hteo da pojede naše šume, naftu, aluminijum, nikl, zlato, krzno, gas jer se nekom čini da zauzimamo preveliku teritoriju. Nekom se čini da mi hoćemo tamo nekog da napadnemo, nekome se nešto čini. Ali oni ne veruju i zato im se čini.Pomenuli ste cara Lazara. Nastavljaju se iskušenja Srba na Kosovu. Može li se naći izlaz?— Iz problema Kosova neće se moći da izađe u skorije vreme. Ali treba izbeći da se problem Kosova raširi po čitavoj Srbiji. Blaženi Pavle, patrijarh srpski, govorio je da ako Albanka rađa petoro dece a Srpkinja uradi pet abortusa onda ta zemlja neće biti naša. To je problem i u Rusiji i kod vas. Zato mi treba ponovo da zavolimo ljude i sebe same, i treba da prestane da čini genocid nad sopstvenim narodom — govorim o abortusima. Treba da brak bude čvršći i sa više dece, da duša i glava budu zdravije i da volimo svoju zemlju. A mi ćemo se vratiti, daće Bog, ali samo kroz molitvu i posle više godina.SPC na Kosmetu ima brojne probleme. Dovoljan je primer Visokih Dečana.— U ovom slučaju imamo posla sa veoma složenim protivnikom. Albanci su specifični protivnik, a Evropa huška Albance. Sve se to ne bi dogodilo da Evropa nije zatvorila oči na OVK, na etničke zločine, na proterivanje srpskih starosedelaca sa njihove istorijske teritorije. Sve je to delo ruku Evrope. Ideološki je ovde organizator zločina kolektivna Evropa a Albanci jednostavno igraju ulogu sekire ili noža. Evropljani su tuđim rukama naneli Srbima ranu. Isto radi Amerika rukama Ukrajine protiv Rusije. Tj. Ukrajina je samo štap u rukama velikog bandita.Šta biste poželeli Srbiji i srpskom narodu za Božić?— Želim svakoj hrišćanskoj duši da oseti da je u taj hladni, čudni, lepi ali surov svet došao Božji sin i da nismo sami — Hristos je svuda. Treba imati veru Božju. I treba živeti po Božjem zakonu jer mi nemamo većeg neprijatelja od greha. Ako se budemo borili s grehom — a Hristos će nam pomagati u tome — bićemo srećni ljudi. Srećan vam Božić, dragi Srbi. Hristos se rodi.
https://lat.sputnikportal.rs/20220104/andrej-tkacov-sputnjik-intervju-rusi-na-udaru-jer-brane-vrednosti-koje-je-zapad-izgubio-tanja-trikic-1133031274.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220101/borba-za-duse-nase-dece-svet-potresa-rat-bez-rata-na-meti-je-i-srbija-video-1132981705.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211120/ruski-patrijarh-carigradska-patrijarsija-je-pod-kontrolom-nepravoslavnih-politickih-sila-1131756657.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
rusija, srbija, rusija – društvo, srbija – društvo, društvo, novogodišnje sputnjik ekskluzive, u četiri oka
rusija, srbija, rusija – društvo, srbija – društvo, društvo, novogodišnje sputnjik ekskluzive, u četiri oka
Čuveni ruski propovednik: Zapad se neće umiriti, Rusija je na udaru, pa i ruska braća — Srbi /foto/
Era straha zbog pandemije korona virusa je škola za sve nas i podsećanje da se treba vraćati Bogu s pokajanjem, sa zahvalnošću, molitvom i željom da se promeniš. Ako se i kada vratimo uobičajenom životu to treba da bude bolji život i mi sami moramo biti bolji, kaže otac Andrej Tkačov, ruski propovednik i misionar.
S ocem Andrejom, koji dobro poznaje Srbiju a inspiraciju nalazi u mudrosti Nikolaja Velimirovića, razgovaramo u Podmoskovlju gde služi u hramu Vasilija Velikog u okviru istoimene čuvene pravoslavne gimnazije. U božićnom intervjuu za Sputnjik Srbima poručuje da ne treba da se opuštaju, posebno ne u Crnoj Gori gde će Zapad, kako kaže, ako nije uspeo da sprovede svoje planove s Milom Đukanovićem naći neku crnogorsku Gretu Tunberg. Objašnjava i zašto u Evropi Ruse vide kao opasnost.
— Ruski narod je prekor za današnji Zapad, jer smo vratili ono što smo nekada izgubili, a oni su izgubili ono što su ranije imali. Mi smo prekor za njih, jer pokušavamo da sačuvamo sve ono na čemu je izgrađena i učvršćena zapadna civilizacija. Stoga za njih predstavljamo ideološke neprijatelje. Pored toga, Rusija poseduje ogroman potencijal prirodnih bogatstava i ogromnu teritoriju. Ta potencijalna bogatstva plus povratak biblijskim vrednostima čine nas neprijateljima za zapadnog čoveka. Zato se uključuju svi informacioni kapaciteti kako bi se ocrnila slika Rusije, kako bi nas predstavili kao svetske zlikovce. A mi nismo takvi. Dakle, postoji ideološko, duhovno neprijateljstvo prema Rusiji koje neće prestati.
Kako na to odgovara ruski čovek?
— Sveti Nikolaj srpski Velimirović govorio je — blaženi su krotki, jer će oni naslediti zemlju. Ruski čovek je snažan zahvaljujući svojoj krotkosti, izdržljivosti i velikoj strpljivosti. Bizmark je upozoravao da je sa Rusijom teško ratovati jer Rusi umeju da se snađu sa veoma malo i mogu mnogo da trpe: nije dovoljno ubiti ruskog vojnika — treba ga i oboriti, jer i mrtav nastavlja da stoji. Rusi zaista nose neki potencijal koji je pretnja za Zapad a mi jednostavno treba da se pomirimo sa tim da se naš neprijatelj neće umiriti. Prorok Avakum piše — nadmena duša se, kao vino koje previre, neće smiriti.
I Srbi su svojevremeno bili „loši momci“. Ruski narod kao da ponavlja sudbinu srpskog...
— Postoji uzajamno ponavljanje, velika psihološka sličnost i slične istorijske sudbine. Nikolaj Velimirović kad je čuo za ubistvo cara Nikolaja i njegove porodice, žene i dece, rekao je: Evo novog Lazara, evo novog Kosova. Odnosno, i Srbi i Rusi znaju da se može izgubiti ali istovremeno dobiti. A može se pobediti ali zapravo izgubiti. I naravno, na Srbe gledaju u Evropi kao na braću Rusa i prepoznaju u vama nas, a u nama vas i zato će odnos prema vama biti kakav je i prema nama.
Jedna od paralela među nama je ono što se događa s crkvenim raskolom u Ukrajini i u Crnoj Gori, s tzv. Crnogorskom pravoslavnom crkvom, s tom razlikom što je ukrajinska dobila tomos od Vaseljenske patrijaršije. Šta mislite, treba li da se plašimo takvog scenarija?
— Ima razloga za strahovanje. Sećate se, još na Tajnoj večeri Isus Hristos je govorio Petru — đavo moli da vas rešetam kao pšenicu. Lukavi ima jedan cilj — da rasejava, razbija na delove da bi vladao svakim ponaosob. Veoma je loše što je patrijarh Konstantinopoljske crkve Vartolomej u ovom slučaju oruđe nekih čudnih sila i pušta da bude uvučen u proces drobljenja i nivelisanja kanonskih pravila. Mislim da se u Crnoj Gori treba toga plašiti. To što ste vi zasad pobedili treba da zahvalite mitropolitu Amfilohiju, carstvo mu nebesko, i Božjem narodu kog niko nije organizovao nego je spontano ustao u litije. To je ta karakteristika srpskog naroda od kog možemo da učimo kako ljudi sami znaju šta je istina.
Ali mislim da je i za srpski narod, i za njegov deo u Crnoj Gori, i za ruski narod veoma važno da znaju duhovnu istoriju svoje zemlje. I mi i vi imamo isti problem istorijskog sećanja. Ako se budemo držali svojih korena svakako ćemo biti jači i ozbiljniji. Tada će svaki put neprijatelj slomiti zube na jedinstvu naroda, kako je to bilo u Crnoj Gori poslednjih godina.
Smatrate da se ne smemo opuštati u Crnoj Gori ni posle litija?
— Zapad ima jednu osobinu, možda još od rimskih vremena. Izgubljena bitka ne smanjuje im želju da se tuku dalje, oni su uporni, razmišljaju strateški na više godina unapred, i ako su dobili po zubima jednom ne znači da su zaboravili, uplašili se. Radiće isto samo s druge strane, koristeći druge ljude — ako nisu uspeli s Đukanovićem naći će nekog drugog, ako im tamo nije pošlo za rukom naći će neku crnogorsku Gretu Tunberg. Oni će se uplitati i kroz omladinu, i preko medija, u politiku, crkvu. Oni ne skreću s puta.
Na Zapadu se može čuti teza da je SPC ruka Ruske pravoslavne crkve i da doprinosi širenju uticaja Rusije i RPC na Balkanu.
— I Srpska crkva, i Ruska crkva su ruka Svetog duha. I samo to. Nikakva politika. Sveti duh nam komanduje i mi idemo tamo kuda nas uputi. I zato mi nismo ruka Kremlja, niti ste vi nečija ruka već smo mi ruka Božja u ovom svetu i naš posao je da širimo poznanje Isusa Hrista.
Često kažu da srpski narod, pa i Srpska crkva strada zato što je prepreka za planove Zapada za dalje napredovanje na istok i ka Rusiji. Kako vi vidite takva tumačenja?
— To mi liči na istinu. Kako je rekao naš Gospod, na ovom svetu ćete se patiti ali držite se, ja sam pobedio. Drugim rečima, mi nekom smetamo, mi naravno sami to ne želimo ali ometamo nečije planove. Šta god dobro da kažem odmah ću početi nekom da smetam. I mi treba da imamo na umu da čovek koji želi da čini jevanđeosko dobro neizbežno postaje neprijatelj mnogim ljudima. On to nije želeo niti je to tražio ali je postao neprijatelj zato što ima mnogo ljudi koji ne žele da žive po Jevanđelju i mrze one koji žele da žive po Jevanđelju. To zapravo i jeste izvor našeg neprijateljstva.
Ni ruski narod nije želeo da ga smatraju za neprijatelja…
— Za dobrog čoveka je karakteristično da gleda na svet s dobre strane. Ali treba shvatiti da ako ti ne želiš zlo ne znači da ga svi ostali ne žele. Zato je neprijatno pokušavati da shvatiš tuđe namere. Kao u basni Krilova kad se jagnje prepire se s vukom a vuk mu kaže: ćuti mali, neću da te slušam, ti si kriv što mi se jede. Reče i odvuče jagnje u tamnu šumu. Odnosno, mi smo krivi samo za jednu stvar: neko bi da jede, neko bi hteo da pojede naše šume, naftu, aluminijum, nikl, zlato, krzno, gas jer se nekom čini da zauzimamo preveliku teritoriju. Nekom se čini da mi hoćemo tamo nekog da napadnemo, nekome se nešto čini. Ali oni ne veruju i zato im se čini.
Pomenuli ste cara Lazara. Nastavljaju se iskušenja Srba na Kosovu. Može li se naći izlaz?
— Iz problema Kosova neće se moći da izađe u skorije vreme. Ali treba izbeći da se problem Kosova raširi po čitavoj Srbiji. Blaženi Pavle, patrijarh srpski, govorio je da ako Albanka rađa petoro dece a Srpkinja uradi pet abortusa onda ta zemlja neće biti naša. To je problem i u Rusiji i kod vas. Zato mi treba ponovo da zavolimo ljude i sebe same, i treba da prestane da čini genocid nad sopstvenim narodom — govorim o abortusima. Treba da brak bude čvršći i sa više dece, da duša i glava budu zdravije i da volimo svoju zemlju. A mi ćemo se vratiti, daće Bog, ali samo kroz molitvu i posle više godina.
SPC na Kosmetu ima brojne probleme. Dovoljan je primer Visokih Dečana.
— U ovom slučaju imamo posla sa veoma složenim protivnikom. Albanci su specifični protivnik, a Evropa huška Albance. Sve se to ne bi dogodilo da Evropa nije zatvorila oči na OVK, na etničke zločine, na proterivanje srpskih starosedelaca sa njihove istorijske teritorije. Sve je to delo ruku Evrope. Ideološki je ovde organizator zločina kolektivna Evropa a Albanci jednostavno igraju ulogu sekire ili noža. Evropljani su tuđim rukama naneli Srbima ranu. Isto radi Amerika rukama Ukrajine protiv Rusije. Tj. Ukrajina je samo štap u rukama velikog bandita.
Šta biste poželeli Srbiji i srpskom narodu za Božić?
— Želim svakoj hrišćanskoj duši da oseti da je u taj hladni, čudni, lepi ali surov svet došao Božji sin i da nismo sami — Hristos je svuda. Treba imati veru Božju. I treba živeti po Božjem zakonu jer mi nemamo većeg neprijatelja od greha. Ako se budemo borili s grehom — a Hristos će nam pomagati u tome — bićemo srećni ljudi. Srećan vam Božić, dragi Srbi. Hristos se rodi.
