Kosovo bez struje jer nema stručne kadrove, a krivce opet traže – na severu
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
Pratite nas
Priština nema obučene kadrove da iskoristi prirodne resurse kako ne bi bila u nezavidnoj poziciji sa restrikcijama struje za koju očekivano krivi Srbiju. Problem je, međutim, što to može da dovede do novog haosa na severu Kosova, saglasni su sagovornici Sputnjika.
Na Kosovu i Metohiji se nalazi oko 76 odsto od ukupnih rezervi uglja u Srbiji. Ta teritorija važi za treći po veličini ugljenokop po zalihama uglja u Evropi, koje bi vekovima mogle da obezbeđuju struju za ceo region. Uprkos tome, Priština se danas suočava sa najvećom krizom što se tiče nestašice struje, tolikoj da je čak i Evropska mreža operatora prenosnog sistema (ENTSO) uplašena da će ta nestašica uticati na celu Evropu.
Kosovo nema kadrove
Istoričar i politikolog Dragomir Anđelković ovaj „fenomen“ objašnjava nesposobnošću kosovskih institucija, koja kako kaže, ne interesuje mnogo Zapad.
„Nije Zapad okupirao Kosovo i napao Srbiju da bi od Kosova stvarno napravio nezavisnu državu koja će da funkcioniše po principima pravne države već da bi pravio svoju koloniju,“ smatra Anđelković.
Pod tim okolnostima nastavlja on, naravno da Zapad nema nameru da se trudi oko svoje kolonije da ona funkcioniše kako treba, već gleda da izvuče što veću korist za sebe.
„Kosovo nema nikakvih unutrašnjih potencijala niti kadrova koji bi mogli da iskoriste prirodne resurse koji se nalaze dole. Dakle, bez strategije i vizije su i jasno je zašto su u prvoj krizi doživeli kolaps, u ovom slučaju strujni,“ kaže Anđelković.
Ovo je najbolji dokaz, napominje naš sagovornik, da Kosovo nije država jer su pokazali da su nesposobni da to budu ako njihovi mentori o njima ne brinu.
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, konstatuje da je Priština proglasila vanrednu energetsku krizu a plaši se da bi ovu situaciju mogla da iskoristi za novi upad na sever Kosova.
„Neki preduslovi da bi to moglo da se desi postoje. Vidimo da su velike restrikcije i da Priština pokušava da prebaci odgovornost za nestašicu struje na sever Kosova i Srbiju. Kurti na taj način i preko priče da treba krenuti sa naplatom struje Srbima na severu pokušava da dobije pozitivne poene, uprkos tome što trpe nestašicu struje,“ kaže Drecun.
Oprez na severu Kosova
On podseća da je uvedena i zabrana tzv. „rudarenja bitkoinima“ jer to troši velike količine struje, a to je bilo naročito vidljivo u albanskim selima na severu Kosova Vinarce i Suvi Do.
„Nemački ambasador na Kosovu je rekao da borba protiv organizovanog kriminala nije etnički obojena ali nemojmo zaboraviti ni izveštaj Stejt departmenta gde su pominju određeni Srbi. Ako sve to sagledamo, Priština lako može da pokuša da realizuje svoje interese na severu Kosova. Da li zato što bi krenuli u potragu za onima koji ne poštuju zabranu o rudarenju bitkoinima ili da stave deo energetskih resursa pod svoju kontrolu, kao što je trafostanica Valač, ili da krenu sa hapšenjima pod izgovorom borbe protiv organizovanog kriminala,“ upozorava Drecun.
Treba podsetiti da se na obodu Prištine se nalaze kopovi za površinsku eksploataciju Belaćevac i Dobro Selo, iz kojih je u poslednjih nekoliko decenija iskopan samo pedeseti deo velikih rezervi lignita, koje su, bez ikakve sumnje, velike ne samo u srpskim nego i u evropskim razmerama.
Kosovo leži na lignitu
Ugljonosni basen se prostire ispod južne srpske pokrajine a prisustvo ovih rezervi uglja poznato je još od osamdesetih godina prošlog veka, kada su obelodanjene studije o rudnom blagu Kosova. Još od tada nije nikakva tajna da se u dnu kosovsko-metohijske kotline nalaze impozantne rezerve lignita koje se procenjuju na čak oko 15 milijardi tona.
U studiji Ministarstva za energetiku i rudarstvo Srbije iz 2011. godine koja predstavlja bazu svih rudnih nalazišta u zemlji, detaljno se navode rezerve na Belaćevcu, Dobrom Selu i na drugim neiskorišćenim ležištima na Kosovu, kad je reč o mekom mrkom uglju, lignitu, nataloženom u pliocenu, što je geološka epoha koja je trajala od pre 5,3 do pre 2,6 miliona godina.
Slične procene, inače, daju i u Prištini, gde je tamošnje Ministarstvo energetike i rudarstva još pre pet godina objavilo kako Kosovo leži na 14,7 milijardi tona lignita, što su rezerve po veličini treće u Evropi, odmah iza Nemačke i Poljske.
Prema podacima Nezavisne komisije za rudnike i minerale na Kosovu (ICMM), količina od 14,7 milijardi zapravo predstavlja pete po veličini potvrđene rezerve uglja u svetu. No, to ipak treba posmatrati kao blago preterivanje, mada je izvesno da su te rezerve impresivne.
