https://lat.sputnikportal.rs/20220104/treba-li-da-strahujemo-od-rasta-kamata-zbog-inflacije-1133040869.html
Treba li da strahujemo od rasta kamata zbog inflacije
Treba li da strahujemo od rasta kamata zbog inflacije
Sputnik Srbija
Uprkos inflaciji koja je u novembru na godišnjem nivou iznosila 7,5 odsto, i u odnosu na oktobar porasla za nepun procentni poen, stanovništvo sa kreditima, pa... 04.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-04T21:20+0100
2022-01-04T21:20+0100
2023-04-13T13:06+0200
ekonomija
ekonomija
kamata
srbija – ekonomija
srbija
krediti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/1f/1131139917_0:110:1920:1190_1920x0_80_0_0_f218833e24b29244be7752eb64c565a4.jpg
Ekonomista Ivan Nikolić, direktor za razvojne projekte u Ekonomskom institutu, uz to, za Sputnjik ističe da se to podjednako odnosi i na dinarske stambene kredite, kao i one indeksirane u evrima.On, doduše, napominje da je od oktobra repo stopa po kojoj se odvijaju transkacije na našem finansijskom tržištu porasla sa 0,11 na 0,3 odsto, što jeste znak da se restriktivna politika na neki način zaoštrava. Napominje, ipak, da je Narodna banka Srbije i u decembru zadržala referentnu kamatnu stopu na jedan odsto.Nema indikatora za rast kamataOn pri tom ističe da takođe nema ni najmanjih naznaka da bi se u 2022. nešto moglo promeniti ni kada su u pitanju ljudi koji imaju ili bi da uzmu kredite nominovane u evrima. Objašnjava i zašto.Javne finansije su nam vrlo utegnute i stabilne, čak i spoljna neravnoteža je sve manja – deficit tekućeg bilansa će biti mnogo niži nego što je bio plan za 2021. Naš sagovornik pretpostavlja da će tako biti nastavljeno i dalje, uprkos višim cenama energenata i onoga što smo uvozili, pre svega neophodne opreme.Stabilan kurs„Devizne rezerve su značajno povećane u 2021. godini i što se tiče kursa dinara, čak i na srednji rok posmatrano tu nećemo imati nikakvih bitnijih promena, ili nekih poremećaja koji bi upravo ove korisnike kredita ili neke buduće odvratile ili makar unele neki strah da bi trošak po tom osnovu mogao biti veći“, uveren je Nikolić.U nekoj skorijoj budućnosti bi, dodaje on, eventualno globalna monetarna politika mogla da bude nešto restriktivnija, u smislu povećanja referentnih kamatnih stopa američke centralne banke (FED) i Evropske centralne banke, mada je, kaže i to samo u domenu najava. Ovih dana je, kako ističe, moglo da se čuje da tu neće biti većih promena, osim što će pre svega biti usmereni na odustajanje od kupovina hartija od vrednosti, odnosno takvog vida upumpavanja para u privredu koje je prethodnih godina bilo masovno.Usporavanje inflacije„Videćemo kako će se inflacija dalje kretati. Makar što se tiče Srbije mislim da bi već od proleća, sa dolaskom novih poljoprivrednih proizvoda, cena hrane mogla biti niža što bi se odrazilo na ukupnu inflaciju pod uslovom da nemamo nekih daljih poremećaja u energetskom sektoru“, ocena je ovog ekonomiste.On ipak dodaje da se i tu stanje popravilo u odnosu na prethodnih nekoliko nedelja, ali podseća da s dolaskom proleća ide manja potrošnja energenata. Sve zavisi od daljeg kretanja kovid pandemije i kako će se to odraziti na lance snabdevanja što je i unelo pometnju, poremetilo ponudu i izazvalo globalnu inflaciju, kaže on, ali i ističe da mu se čini da u 2022. godinu ipak ulazimo sa nešto optimističnijim procenama imputima nego što je to bilo u prethodnoj.U svakom slučaju, ova inflacija što se tiče ljudi koji imaju kredite, pa i stambene, ili onih koji nameravaju da se zaduže, ne treba da ih plaši.„Najbolji je tu indikator rezultat ankete NBS o očekivanjima i finansijskog sektora i korisnika kredita u pogledu nekih promena u kratkom roku. Iz tih rezultata ništa ne ukazuje da bi moglo da dođe do nekih negativnih promena koje bi poremetile postojeće tokove. I dalje su očekivanja vrlo povoljna, a veći rizici se isključivo vezuju za okruženje i za globlne poremećaje“, ističe sagovornik Sputnjika.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
rast inflacije, stabilan kurs dinara i javne finansije, zadržana referentna kamatna stopa, nema straha od rasta kamata na kredite, očekivano usporavanje inflacije na proleće,
rast inflacije, stabilan kurs dinara i javne finansije, zadržana referentna kamatna stopa, nema straha od rasta kamata na kredite, očekivano usporavanje inflacije na proleće,
Treba li da strahujemo od rasta kamata zbog inflacije
21:20 04.01.2022 (Osveženo: 13:06 13.04.2023) Uprkos inflaciji koja je u novembru na godišnjem nivou iznosila 7,5 odsto, i u odnosu na oktobar porasla za nepun procentni poen, stanovništvo sa kreditima, pa i onim stambenim, ali i oni koji nameravaju da se zaduže, ne bi trebalo da strahuje od rasta kamata.
Ekonomista Ivan Nikolić, direktor za razvojne projekte u Ekonomskom institutu, uz to, za Sputnjik ističe da se to podjednako odnosi i na dinarske stambene
kredite, kao i one indeksirane u evrima.
On, doduše, napominje da je od oktobra repo stopa po kojoj se odvijaju transkacije na našem finansijskom tržištu porasla sa 0,11 na 0,3 odsto, što jeste znak da se restriktivna politika na neki način zaoštrava. Napominje, ipak, da je Narodna banka Srbije i u decembru zadržala referentnu kamatnu stopu na jedan odsto.
Nema indikatora za rast kamata
„U ovom trenutku ne postoji ni najava da bi nominalna referentna stopa koja je u suštini input za otplatu kredita građanima bila promenjena. Mada je mali broj ljudi koji uzimaju dinarske stambene kredite, oni ne moraju da brinu da će im trošak otplate biti veći“, kaže Nikolić.
On pri tom ističe da takođe nema ni najmanjih naznaka da bi se u 2022. nešto moglo promeniti ni kada su u pitanju ljudi koji imaju ili bi da uzmu kredite nominovane u evrima. Objašnjava i zašto.
Javne finansije su nam vrlo utegnute i stabilne, čak i spoljna neravnoteža je sve manja – deficit tekućeg bilansa će biti mnogo niži nego što je bio plan za 2021. Naš sagovornik pretpostavlja da će tako biti nastavljeno i dalje, uprkos višim cenama energenata i onoga što smo uvozili, pre svega neophodne opreme.
„Devizne rezerve su značajno povećane u 2021. godini i što se tiče
kursa dinara, čak i na srednji rok posmatrano tu
nećemo imati nikakvih bitnijih promena, ili nekih
poremećaja koji bi upravo ove korisnike kredita ili neke buduće odvratile ili makar unele neki strah da bi trošak po tom osnovu mogao biti veći“, uveren je Nikolić.
U nekoj skorijoj budućnosti bi, dodaje on, eventualno
globalna monetarna politika mogla da bude nešto restriktivnija, u smislu povećanja referentnih kamatnih stopa američke centralne banke (FED) i Evropske centralne banke, mada je, kaže i to samo u domenu najava. Ovih dana je, kako ističe, moglo da se čuje da tu neće biti većih promena, osim što će pre svega biti usmereni na odustajanje od kupovina hartija od vrednosti, odnosno takvog vida upumpavanja para u privredu koje je prethodnih godina bilo masovno.
„Videćemo kako će se inflacija dalje kretati. Makar što se tiče Srbije mislim da bi već od proleća, sa dolaskom novih poljoprivrednih proizvoda, cena hrane mogla biti niža što bi se odrazilo na ukupnu inflaciju pod uslovom da nemamo nekih daljih poremećaja u energetskom sektoru“, ocena je ovog ekonomiste.
On ipak dodaje da se i tu stanje popravilo u odnosu na prethodnih nekoliko nedelja, ali podseća da s dolaskom proleća ide manja potrošnja energenata. Sve zavisi od daljeg kretanja kovid pandemije i kako će se to odraziti na lance snabdevanja što je i unelo pometnju, poremetilo ponudu i izazvalo globalnu inflaciju, kaže on, ali i ističe da mu se čini da u 2022. godinu ipak ulazimo sa nešto optimističnijim procenama imputima nego što je to bilo u prethodnoj.
U svakom slučaju, ova inflacija što se tiče ljudi koji imaju kredite, pa i stambene, ili onih koji nameravaju da se zaduže, ne treba da ih plaši.
„Najbolji je tu indikator rezultat ankete NBS o očekivanjima i finansijskog sektora i korisnika kredita u pogledu nekih promena u kratkom roku. Iz tih rezultata ništa ne ukazuje da bi moglo da dođe do nekih negativnih promena koje bi poremetile postojeće tokove. I dalje su očekivanja vrlo povoljna, a veći rizici se isključivo vezuju za okruženje i za globlne poremećaje“, ističe sagovornik Sputnjika.
