https://lat.sputnikportal.rs/20220103/velika-borba-za-unikatni-biser-srbije-preti-potpuno-izumiranje-1132990560.html

Velika borba za unikatni biser Srbije: Preti potpuno izumiranje

Velika borba za unikatni biser Srbije: Preti potpuno izumiranje

Sputnik Srbija

Za Pančićevu omoriku svi su čuli, ali malo ko zna da Srbija ima još jedan biser, endemsku vrstu. Na planini Javor iznad Sjenice raste šest stabala... 03.01.2022, Sputnik Srbija

2022-01-03T19:38+0100

2022-01-03T19:38+0100

2022-01-03T21:25+0100

srbija

pešter

pošumljavanje

srbija – društvo

nauka i tehnologija

piramidalna jela

planina javor

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/02/1132990349_0:0:723:406_1920x0_80_0_0_ac95cbbe664e260478b30108adeb4fae.jpg

Ekskluzivne fotografije poslednjeg fragmenta nekadašnjih gustih šuma Peštera koje su se nekada prostirale na više od 100 hiljada hektara, Sputnjiku je poslao Vladan Popović iz Instituta za šumarstvo u Beogradu.On se bavi očuvanjem genetičkog resursa biljaka koji je jednako važan kao vode i rude u Srbiji, samo je toga, kaže, malo ko svestan.Kad nije u laboratoriji obilazi lokalitet Ogorijevac kod sela Kladnica, nedaleko od Sjenice, gde vegetira 6 primeraka ove jele, koja je sredinom devetnaestog veka pronađena na još samo dva mesta u svetu, u Nemačkoj i Francuskoj.Kada je uočena, bilo je preostalih devet primeraka ovog drveta, a danas ih je samo šest.Zašto izumire Piramidalna jela"Kolege su se i ranije bavile Piramidalnom jelom, proučavali su da li ima prirodnog obnavljanja, međutim, taj proces nije u potpunosti završen, još nemamo sve informacije od značaja kada je u pitanju njen opstanak. Ono što znamo jeste da se podmladak pojavi, međutim, u kritičnoj fazi kada iz mlade sadnice treba da pređe u drvo, tu se nešto desi pa mlada stabala ne mogu da formiraju odrasle jedinke", objašnjava Popović i dodaje da je realna bojazan da može doći do izumiranja ove vrste.On sa svojim timom kreće u ozbiljnija genetička istraživanja, baviće se analizom reproduktivne sposobnosti, odnosno kvaliteta semena koje ova jela proizvede. Zapravo traže odgovr na pitanje da li od njega mogu da nastanu mlade biljke, da li sutra mogu da rastu i zamene svoje roditelje koji neće večno trajati. Planirano je podizanje semenske plantaže Piramidalne jele."Istraživanje će se obaviti u laboratorijama i na eksperimentalnim površinama kojima mi gazdujemo, ali što se tiče podizanja, odnosno konkretnog iznošenja na teren i sadnje, to će se dešavati u nekim sličnim ekološkim uslovima u kojima ona i sada raste. To će verovatno biti područje Javora i verovatno još neke susedne planine, masivi koji odgovaraju ovoj vrsti", kaže Popović.Sadiće i Pančićevu omorikuOvaj tim ima plan i za drugu ugroženu vrstu koja je izabrala da raste baš u Srbiji, Pančičevu omoriku. Pošto je njena genetika u priličnoj meri već istražena, baviće se odabirom materinskih jedinki iz kojih mogu porasti nova stabla."Odabraćemo stabla sa kojih ćemo sakupiti seme, analiziraćemo njegove osobine, da vidimo kakve su u smislu klijavosti. Nakon proizvodnje sadnica i odgajanja mladih jedinki, određeni broj sadnica ćemo izneti na teren, formirati semensku plantažu sa ciljem pošumljavanja, da bi povećali površine pod Pančićevom omorikom", kaže Popović.On dodaje da će najvećim brojem sadnica biti pošumljen Nacionalni park "Tara", ali i deo na području Mileševke, pošto i jedna populacija Pančićeve omorike raste u kanjonu te reke u blizini Prijepolja.Modna kompanija čuvar prirodeSpasioci dve endemske vrste pokušaće da proizvedu najmanje 5 hiljada sadnica Piramidalne jele i najmanje 12 hiljada sadnica Pančićeve omorike. Novac za jedinstveni poduhvat dobili su od kompanije "P...S...Fešn" iz Čačka.Ova firma imala je biorazgradive kese i pre nego što je država to zatražila od privrednika, a kada su zatražene papirne smatrali su da imaju još veću dogovornost prema prirodi, jer se papir pravi od drveta."Razmišljali smo, ako nešto uzmemo, a to je velika količina drveća koja treba da se poseče, da deo onoga što od kesa budemo zaradili, uložimo u prirodu, u pošumljavanje. Prvo smo to radili ovde kod nas u Čačku preko Šumskog gazdinstva, zasadili smo jednu parcelu sa topolama, ali nije mi se dopalo što one imaju kratak vek, moraju da se seku, pa se ponovo sade nove. Onda smo počeli da tragamo, šta bi to moglo da bude trajno, da ima pravu svrhu", objašnjava vlasnica kompanije Slađana Pantović.I Sputnjik u akciji spasavanjaOduševljena je predlogom Vladana Popovića, jer će pomoći opstanak ugroženih, endemskih vrsta, smatra da je šteta da tako nešto izgubimo, drveće koje raste samo kod nas, a korist je višestruka, imaćemo nove biljke koje će pročišćavati vazduh."Sada smo i sa obdaništima organizovali sadnju Pančićeve omorike, pošto već postoji na jednom mestu mali rasad, našli smo čoveka koji ima rasadnik, tako da će dva vrtića imati aleju Pančićeve omorike", kaže Pantovićeva.Kompanija upravo ovih dana pošumljava i jednu veću parcelu na planini Vujan kod Čačka, pored istoimenog manastira."Mnogo volim prirodu, a ovo naše odvajanje od nje će nas mnogo koštati, nismo svesni koliko. I ovo je način da se sa njom povežemo, da joj damo značaj, a Sputnjik je neverovatan, jer je to primetio, niko više nije. Meni je prosto bilo čudno da je neko to prepoznao, neke druge stvari se danas vrednuju, a ovo je vaš doprinos".Popović dodaje da, na žalost, život Piramidalne jele nije ništa bolji ni u Nemačkoj i Francuskoj. I tamo traje borba za opstanak svega nekoliko primeraka. Kada budu imali genetsku kartu, kontaktiraće kolege u ovim zemljama."Plan o sadnji 5 hiljada stabala je ambiciozan, ali više nije bitno koliko je to brojno, i deset sadnica Piramidalne jele, proizvesti i vratiti i negde u prirodu, to je takođe veliki uspeh, veliki značaj za očuvanje vrste", ističe Popović.

pešter

2022

Vesti

sr_RS

pešter, planina javor, piramidalna jela, endemska vrsta, pošumljavanje, pester, planina javor, piramidalna jela, endemska vrsta, posumljavanje,