Šta će biti sa Kosovom u 2022?
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Pratite nas
Dijalog između Beograda i Prištine u 2021. godini gotovo da nije ni postojao i to zbog opstrukcije Prištine. Rešenost Evropske unije, a pre svega Vašingtona da ovo pitanje završi do kraja 2022. godine zasad nema perspektivu, osim ako Zapad ne shvati da ako želi rešenje moraće mnogo više da sluša šta Beograd želi.
Ovo je trenutno stanje stvari u dijalogu Beograda i Prištine viđeno očima Vladislava Jovanovića, bivšeg jugoslovenskog ministra spoljnih poslova i dobrog poznavaoca prilika u regionu i svetu. Jovanović takođe smatra da nerešena pitanja na Zapadnom Balkanu mogu da dobiju ubrzanje pogotovu ako se, kako kaže, zaoštre pitanja sa Ukrajinom.
Zapad će morati da sasluša Beograd
„Zbog toga Zapad ima još hitniju potrebu da sanira situaciju na Balkanu, i to želi naravno u svoju korist kako bi imao obezbeđeno zaleđe pred neizvesnim suočavanjima koje ima pre svega sa Rusijom i udaljenom Kinom, jer su to dva povezana procesa,“ objašnjava Jovanović.
Iz tih razloga se, smatra naš sagovornik, mogu očekivati mnogo direktniji i nestrpljiviji pritisci na Srbiju da se reši kosovsko pitanje nego što su bili do sada.
„Problem je u tome što se sve to podudara sa izbornim procesom koji predstoji u Srbiji, jer to automatski znači gubitak nekoliko meseci za postizanje nekog opipljivijeg rezultata. Glavni cilj Zapada je naravno takozvana puna normalizacija odnosa između Srbije i tzv. nezavisnog Kosova sa priznanjem od strane Beograda. Zapadu je to neophodno kako bi stavio tačnu na neizvesnost i kako bi ojačao svoje mogućnosti. Istovremeno bi ubrzao približavanje Srbije Evropskoj uniji što bi dalo veće izglede da se bori s takozvanim „malignim“ uticajem i prisustvom Rusije i Kine u Srbiji,“ objašnjava Jovanović.
S druge strane, dodaje on, s obzirom da je prijem Srbije u EU uslovljen priznanjem Kosova, Zapadu to komplikuje plan, pošto zna da Srbija to ne može da uradi ni po Ustavu, ni po političkom raspoloženju, niti po raspoloženju u društvu.
„Tako da nema izgleda da pitanje Kosova bude rešeno na način kako to Zapad želi posebno jer po Rezoluciji 12 44 SB UN tako nešto nije moguće. Zato treba da budemo spremni da će se bitka za Kosovo i Metohiju nastaviti jer Zapad neće odustati dok god ne shvati da mu pritiskanje Srbije donosi više štete nego koristi. Ucenjivanje članstvom u EU Srbiju samo može da više otuđi od Zapada što oni nikako ne žele da se desi,“ naglašava naš sagovornik.
Neće biti rešenja do kraja 2022.
Jovanović predviđa da će Zapad u jednom trenutku morati da stavi prst na čelo i proceni svoj pristup Srbiji po ovom pitanju.
„To bi moglo da utiče na njihovu dalju politiku prema Srbiji jer ta ultimativna, čvrsta politika koja se već godinama primenjuje prema nama pokazala je da ne daje rezultate. Zbog toga će morati da razmisle o alternativnom prilazu Srbiji, odnosno, da se više ne ponašaju prema njoj kao naredbodavci i ucenjivači nego da shvate da će samo izlaženjem u susret Srbiji, to jest njenim državnim i nacionalnim interesima - bar do određene mere - moći da očekuju pozitivni nastavak dijaloga koji se dugo vodi pod pokroviteljstvom Evropske unije,“ mišljenja je Jovanović.
Postoji, napominje on, hipotetička mogućnost da bi Kosovo krenulo ka ujedinjenju sa Albanijom ako bi u Prištini osetili da Zapad spušta loptu sa Beogradom ali za to nema ni pravnih ni političkih osnova.
„Srbija je zajedno sa Crnom Gorom svojevremeno priznata u Ujedinjenim nacijama u njenim republičkim granicama što znači Srbija sa Kosovom i Metohijom. I to godinu dana po donošenju Rezolucije 12 44 čime je prejudiciran stav o suverenitetu Srbije nad Kosovom i Metohijom. Drugo, eventualno ujedinjenje Albanije i Kosova koje je pod patronatom UN stvorilo bi problem u SB UN, jer je Rezolucija 12 44 pod glavom sedam obavezujuća za sve države na svetu pod pretnjom prinudnog naterivanja na to da poštuje suverenitet Srbije nad KiM,“ napominje naš sagovornik.
ZSO je nemoguće ignorisati
Jovanović ističe da bi menjanje granica u Evropi - u ovom slučaju od strane Albanije jer Kosova nema pravni autoritet da odlučuje o tome - izazvalo opštu pometnju u Evropi i šire i naišlo na velike osude i komplikacije, jer se pre svih Nemačka protivi promeni granica na Balkanu.
„Mislim da ni Albanija nije spremna na taj čin osim da ga upotrebi kao sredstvo pretnje da reši svoje pitanje ulaska u EU. Zapad bi možda tako nešto i pozdravio, ali to je u ovom trenutku pretnja hipotetičke prirode,“ kaže Jovanović.
U osvrtu na poziciju EU prema kosovskom pitanju u protekloj godini, sagovornik Sputnjika konstatuje da Brisel politiku prema Srbiji počinje da upotpunjava otvaranjem nekih novih klastera a ovi poslednji su u neposrednoj vezi s tim da se „pomogne“ Srbiji da navodno lakše prizna Kosovo.
Što se tiče planova Prištine, pred njom su, veruje Jovanović, dva puta koja ona namerava da sledi a to su NATO i Amerika. Istovremeno, pokušaj da na sve načine izbegne bilo kakva primena Briselskog sporazuma, formiranje ZSO, polako i deo albanskih političara vidi kao nešto što je više nemoguće ignorisati, ako ne žele da ostanu i dalje u stanju u kome su sada. Ovo proizilazi i iz izjava pojedinih analitičara sa Kosova, koji uviđaju da Aljbin Kurti i njegov nacionalizam plus samovolja, postaju veći problem za napredak Kosova ka tzv. državnosti nego nepopustljiv stav Srbije.
Otvoreni Balkan nudi rešenje
Polako shvataju na Kosovu, ali i u Vašingtonu, da je stara politika Prištine koja je bila mnogo poslušnija prema Zapadu, mnogo bolja, nego radikalna, samovoljna politika Kurtija. To su potvrdili i rezultati na lokalnim izborima, gde su u prvi plan ponovo izbile stranke LDK i PDK, koje sada s pravom traže nove parlamentarne izbore kako bi sa Kurtijem odmerile snage.
Iako se o tome naglas ne govori, Vašington je sve nervozniji zbog Kurtijevih poteza koji su uglavnom usmereni ka Srbima na Kosovu i Metohiji, svestan da tzv. kosovski premijer opasno greši što primenjuje silu. Kurtijeva politika je, međutim, naišla na dobar odziv kod opozicije u samoj Albaniji koja radi na dva fronta - pokušava da sruši Edija Ramu a Kurtiju u isto vreme obećava ujedinjenje Kosova i Albanije.
Albanski premijer Edi Rama dotle uporno pokušava da objasni Kurtiju da inicijativu Otvoreni Balkan, koju je pokrenuo sa predsednikom Srbije i premijerom Severne Makedonije, a koja je tokom ove godine konkretizovana. Po oceni njenih pokretača, inicijativa bi rešila mnoge probleme i doprinela boljoj saradnji u regionu zbog čega ima i podršku cele međunarodne zajednice.
Ta inicijativa naime s jedne strane zadovoljava Srbiju jer Kosovo ostaje u njenim okvirima do konačnog rešenja, a sa druge strane Prištini daje više slobode u odnosu na Beograd. Prihvatanjem Otvorenog Balkana Priština bi sebi obezbedila i toliko željenu viznu liberalizaciju, ali i niz drugih pogodnosti koje bi preko Albanije mogla da koristi. Beograd bi do tada mogao mirno da spava jer bi se tenzije smanjile, a Srbi na KiM bi lakše komunicirali sa centralnom Srbijom. Samim tim bi se i dijalog pomerio sa mrtve tačke.
Međutim, sve bi to moglo da bude moguće samo ako bi se Aljbin Kurti vratio u opoziciju jer, kako za njega kažu njegovi politički oponenti na Kosovu, Kurti je dobar u opoziciji ali jako loš ako je na vlasti.
