https://lat.sputnikportal.rs/20220102/godina-opasnog-zivljenja-ovo-su-najveci-izazovi-za-svet-u-2022-godini-1132877738.html
Godina opasnog življenja: Ovo su najveći izazovi za svet u 2022. godini
Godina opasnog življenja: Ovo su najveći izazovi za svet u 2022. godini
Sputnik Srbija
Nova 2022. biće godina brojnih izazova u svetu, a mišljenja o ishodu i posledicama su podeljena. Prema oceni bivšeg ambasadora, novinara Dragana Bisenića, pred... 02.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-02T10:09+0100
2022-01-02T10:09+0100
2022-01-02T10:09+0100
svet
rusija
kina
sad
kovid 19
novogodišnje sputnjik ekskluzive
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/1d/1132877654_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_1a9a75b4bef7e030c179deec32d6de3e.jpg
Prema Bisenićevim rečima, čini da bi i u godini pred nama povećanje globalne napetosti moglo biti neizbežno i da će mnoga od najvećih svetskih mirovnih dostignuća posle Drugog svetskog rata biće testirana. To se u prvom redu odnosi na dostignuća globalne bezbednosti i ravnoteže, ali u pitanju će biti i unutrašnje dinamike u pojedinim zemljama, posebno onim od uticaja na opštu situaciju u svetu.Pandemija kovida 19Kada je reč o pandemiji kovida-19 za sada se, smatra Bisenić, ne čini da će se izgledi značajno poboljšati i da će nova situacija doneti olakšanje i vratiti život u normalni tok. Deluje, kaže on, da će to biti proces koji će pratiti sve ostale, sa značajnim uticajem na ekonomiju u svetu, dostignuća pojedinih država, a posebno na rast inflacije i povećanje raskoraka između bogatih i siromašnih.Zimska Olimpijada u KiniVeć u februaru ćemo se, napominje Bisenić, suočiti sa takozvanim diplomatskim bojkotom zimskih Olimpijskih igara u Kini, koji će zaoštriti odnose Pekinga prema državama koje se budu pridružile tom potezu Sjedinjenih Američkih Država i drugih zapadnih zemalja.Izbori u SADU 2022. godini očekuju se, kako kaže, izbori za Kongres u SAD, a na sredini mandata nove administracije u izbornom bubnju biće svih 435 mesta u Predstavničkom domu i 34 mesta u Senatu. Takođe, u 39 federalnih država biraće se lokalne vlasti.„Republikanska stranka će imati priliku da povrati izgubljene pozicije u američkom Kongresu i to će biti prvi jasni testovi odnosa snaga u SAD nakon spornih predsedničkih izbora 2020. godine. Amerika u iduću godinu ulazi sa eksplozivnom mešavinom unutrašnje-političkih problema i geopolitičkih neizvesnosti, a takva Amerika će se koncentrisati na tri spoljnopolitička pitanja – Kinu, Rusiju i Iran“, upozorava Bisenić.Trifković smatra da, s obzirom na nizak rejting predsednika Bajdena, američka administracija neće rizikovati zaoštravanje spoljnih tenzija jer biračko telo to, naprosto, ne voli.„Ni onaj stari mit da nekakva spoljna tenzija dovodi do objedinjavanja unutar SAD trenutno ne važi jer je Amerika do te mere podeljena u vrednosnom i kulturološkom smislu da bi svako zaoštravanje na spoljnom planu dovelo do daljeg produbljivanja unutrašnjih podela“, ocenjuje Trifković.Ukrajina, Rusija i KinaOn je mišljenja da će u Ukrajini doći do deeskalacije, osim ukoliko neki ukrajinski nacionalistički krugovi ne iskoriste dosadašnju oštru retoriku zapadnog sveta, što uključuje i Nemačku pod novom vladom, da izvedu takozvani napad „lažnih zastava“ u Donbasu i granatiranje civilnih ciljeva, a za šta bi bila optužena ili proruska milicija ili sama ruska vojska.Međutim, ističe Trifković, u ovom trenutku je jasno da je Bajdenova administracija ta koja traži dijalog jer je svesna da dalje zaoštravanje, u strateškom smislu, samo odvraća pažnju od onoga što je za njih objektivno glavni izazov, a to je rast Kine.NATOOhrabrujuće je, smatra Bisenić, to što je krajem 2021. otpočeo dijalog američkog i ruskog predsednika, Džoa Bajdena i Vladimira Putina, koji unosi nove tonove u dinamiku odnosa dveju zemalja u odnosu na prethodni period.„Takođe, izjave čelnika NATO ukazuju na njihovu želju da otpočnu ozbiljne razgovore sa Moskvom u formatu Saveta NATO-Rusija, kako bi smanjili tenzije u dosadašnjim odnosima. Pitanje je, naravno, koliko se između ovakvih izjava i realnosti nalazi prostora, kao i kako će na to uticati izbor novog generalnog sekretara Alijanse. U svakom slučaju naredna godina nudi izazove koji mogu da budu opasni, ali i brojna rešenja ukoliko im se priđe racionalno i sa dobrim namerama“, ocenjuje Bisenić.EvropaU Francuskoj se 10. aprila 2022. godine održavaju predsednički izbori, podseća Bisenić i ukazuje da će od njihovog ishoda zavisiti u kom pravcu će se kretati Evropa i Evropska unija u narednim godinama. Ukoliko se, kako kaže, nastavi sadašnji trend onda je verovatno da će to biti Evropa kontinuiteta kakvu poznajemo, a ukoliko dođe do nekih preokreta to će biti korak u suočavanju sa novom Evropom.Trifković je mišljenja da će zapenušana antiruska retorika nove vlade u Nemačkoj ustuknuti pred realnošću energetske krize sa kojom se ta zemlja suočava.„Nemačka nije u stanju da zadovolji sopstvene potrebe tobožnjim alternativnim izvorima energije kada zataji vetar i ne okreću se vetrenjače, a odricanje od domaćeg uglja i ruskog gasa koji u dodatnim količinima treba da dođe preko „Severnog toka 2“ rezultiralo bi ne samo najskupljom strujom na evropskom kontinentu, već i svojevrsnom panikom u nemačkim poslovnim krugovima“, kategoričan je Trifković.TurskaPonašanje Turske će, veruje urednik časopisa „Hronikls“, takođe biti potencijalni izazov u narednoj godini.„U ovom trenutku će najverovatnija zona nadmetanja Turske biti sa Grcima, ali i Francuzima koji su im izrazili otvorenu podršku oko zone ekonomske dominacije u istočnom Sredozemlju u oblastima za koje se pretpostavlja da sadrže ogromne količine prirodnog gasa. Takođe, biće interesantan odnos Turske prema Libiji“, kaže Srđa Trifković.Sportski događaji u 2022.Dragan Bisenić navodi da se u narednoj godini očekuju i događaji koji nisu formalno političke prirode, ali će uticati na navedene procese.„Teniski turnir „Australijan open“ osim takmičarskog dela predstavlja i važan test za buduću sudbinu sportista i sportskih takmičenja u korelaciji sa virusom kovid-19 i vakcinama, a naš teniser Novak Đoković nalazi se u centru tog pitanja. Takođe, očekuje nas i Svetsko fudbalsko prvenstvo u Kataru koji prate najveće investicije ikada u jednom fudbalskom takmičenju, ali i značajna kulturna prekoračenja u pogledu prisustva navijača u ovoj islamskoj zemlji i uslovi veoma visokih temperatura. U tom smislu će ovo takmičenje biti jedan veliki eksperiment i zanimljiv presedan“, zaključuje Dragan Bisenić za Sputnjik.
kina
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
kovid-19, sad, rusija, kina
kovid-19, sad, rusija, kina
Godina opasnog življenja: Ovo su najveći izazovi za svet u 2022. godini
Nova 2022. biće godina brojnih izazova u svetu, a mišljenja o ishodu i posledicama su podeljena. Prema oceni bivšeg ambasadora, novinara Dragana Bisenića, pred nama je još jedna godina „opasnog življenja“, dok spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Hronikls“ Srđa Trifković veruje da će u ovoj godini doći do smirivanja na više frontova.
Prema Bisenićevim rečima, čini da bi i u godini pred nama povećanje globalne napetosti moglo biti neizbežno i da će mnoga od najvećih svetskih mirovnih dostignuća posle Drugog svetskog rata biće testirana. To se u prvom redu odnosi na dostignuća globalne bezbednosti i ravnoteže, ali u pitanju će biti i unutrašnje dinamike u pojedinim zemljama, posebno onim od uticaja na opštu situaciju u svetu.
Kada je reč o pandemiji kovida-19 za sada se, smatra Bisenić, ne čini da će se izgledi značajno poboljšati i da će nova situacija doneti olakšanje i vratiti život u normalni tok. Deluje, kaže on, da će to biti proces koji će pratiti sve ostale, sa značajnim uticajem na ekonomiju u svetu, dostignuća pojedinih država, a posebno na rast inflacije i povećanje raskoraka između bogatih i siromašnih.
Već u februaru ćemo se, napominje Bisenić, suočiti sa takozvanim
diplomatskim bojkotom zimskih Olimpijskih igara u Kini, koji će zaoštriti odnose Pekinga prema državama koje se budu pridružile tom potezu Sjedinjenih Američkih Država i drugih zapadnih zemalja.
U 2022. godini očekuju se, kako kaže, izbori za Kongres u SAD, a na sredini mandata nove administracije u izbornom bubnju biće svih 435 mesta u Predstavničkom domu i 34 mesta u Senatu. Takođe, u 39 federalnih država biraće se lokalne vlasti.
„Republikanska stranka će imati priliku da povrati izgubljene pozicije u američkom Kongresu i to će biti prvi jasni testovi odnosa snaga u SAD nakon spornih predsedničkih izbora 2020. godine. Amerika u iduću godinu ulazi sa eksplozivnom mešavinom unutrašnje-političkih problema i geopolitičkih neizvesnosti, a takva Amerika će se koncentrisati na tri spoljnopolitička pitanja – Kinu, Rusiju i Iran“, upozorava Bisenić.
Trifković smatra da, s obzirom na
nizak rejting predsednika Bajdena, američka administracija neće rizikovati zaoštravanje spoljnih tenzija jer biračko telo to, naprosto, ne voli.
„Ni onaj stari mit da nekakva spoljna tenzija dovodi do objedinjavanja unutar SAD trenutno ne važi jer je Amerika do te mere podeljena u vrednosnom i kulturološkom smislu da bi svako zaoštravanje na spoljnom planu dovelo do daljeg produbljivanja unutrašnjih podela“, ocenjuje Trifković.
On je mišljenja da će u Ukrajini doći do deeskalacije, osim ukoliko neki ukrajinski nacionalistički krugovi ne iskoriste dosadašnju oštru retoriku zapadnog sveta, što uključuje i Nemačku pod novom vladom, da izvedu takozvani napad „lažnih zastava“ u Donbasu i granatiranje civilnih ciljeva, a za šta bi bila optužena ili proruska milicija ili sama ruska vojska.
Međutim, ističe Trifković, u ovom trenutku je jasno da je Bajdenova administracija ta koja traži dijalog jer je svesna da dalje zaoštravanje, u strateškom smislu, samo odvraća pažnju od onoga što je za njih objektivno glavni izazov, a to je rast Kine.
„Odbrambeni sistem koji Amerika nastoji da izgradi oko Kine u Indo-pacifičkom regionu nije uspeo da obuhvati Indiju i mislim da će ta zemlja ostati po strani u pogledu američkih namera da bude deo dugoročne strategije za suzbijanje Kine. Sa druge strane, SAD sebi ne mogu da dopuste luksuz borbe na dva globalna fronta - protiv Rusa i Kineza, pa verujem da će doći do deeskalacije u pogledu Rusije. To, međutim, ne znači da Amerika neće pokušati da ostvari neke kratkoročne i jeftine dobitke na Balkanu, da bi pokazali ko je na ovim prostorima i dalje glavni faktor“, kaže Trifković.
Ohrabrujuće je, smatra Bisenić, to što je krajem 2021. otpočeo
dijalog američkog i ruskog predsednika, Džoa Bajdena i Vladimira Putina, koji unosi nove tonove u dinamiku odnosa dveju zemalja u odnosu na prethodni period.
„Takođe, izjave čelnika NATO ukazuju na njihovu želju da otpočnu ozbiljne razgovore sa Moskvom u formatu Saveta NATO-Rusija, kako bi smanjili tenzije u dosadašnjim odnosima. Pitanje je, naravno, koliko se između ovakvih izjava i realnosti nalazi prostora, kao i kako će na to uticati izbor novog generalnog sekretara Alijanse. U svakom slučaju naredna godina nudi izazove koji mogu da budu opasni, ali i brojna rešenja ukoliko im se priđe racionalno i sa dobrim namerama“, ocenjuje Bisenić.
U Francuskoj se 10. aprila 2022. godine održavaju predsednički izbori, podseća Bisenić i ukazuje da će od njihovog ishoda zavisiti u kom pravcu će se kretati Evropa i Evropska unija u narednim godinama. Ukoliko se, kako kaže, nastavi sadašnji trend onda je verovatno da će to biti Evropa kontinuiteta kakvu poznajemo, a ukoliko dođe do nekih preokreta to će biti korak u suočavanju sa novom Evropom.
Trifković je mišljenja da će zapenušana antiruska retorika nove vlade u Nemačkoj ustuknuti pred realnošću energetske krize sa kojom se ta zemlja suočava.
„Nemačka nije u stanju da zadovolji sopstvene potrebe tobožnjim alternativnim izvorima energije kada zataji vetar i ne okreću se vetrenjače, a odricanje od domaćeg uglja i ruskog gasa koji u dodatnim količinima treba da dođe preko „Severnog toka 2“ rezultiralo bi ne samo najskupljom strujom na evropskom kontinentu, već i svojevrsnom panikom u nemačkim poslovnim krugovima“, kategoričan je Trifković.
Ponašanje Turske će, veruje urednik časopisa „Hronikls“, takođe biti potencijalni izazov u narednoj godini.
„U ovom trenutku će najverovatnija zona nadmetanja Turske biti sa Grcima, ali i Francuzima koji su im izrazili otvorenu podršku oko zone ekonomske dominacije u istočnom Sredozemlju u oblastima za koje se pretpostavlja da sadrže ogromne količine prirodnog gasa. Takođe, biće interesantan odnos Turske prema Libiji“, kaže Srđa Trifković.
Sportski događaji u 2022.
Dragan Bisenić navodi da se u narednoj godini očekuju i događaji koji nisu formalno političke prirode, ali će uticati na navedene procese.
„Teniski turnir „Australijan open“ osim takmičarskog dela predstavlja i važan test za buduću sudbinu sportista i sportskih takmičenja u korelaciji sa virusom kovid-19 i vakcinama, a naš teniser Novak Đoković nalazi se u centru tog pitanja. Takođe, očekuje nas i Svetsko fudbalsko prvenstvo u Kataru koji prate najveće investicije ikada u jednom fudbalskom takmičenju, ali i značajna kulturna prekoračenja u pogledu prisustva navijača u ovoj islamskoj zemlji i uslovi veoma visokih temperatura. U tom smislu će ovo takmičenje biti jedan veliki eksperiment i zanimljiv presedan“, zaključuje Dragan Bisenić za Sputnjik.
