Pravilnik o kosi, žigosanje i priznanje budizma: Neobični ukazi carice Jelisavete Petrovne
CC0 / /
Pratite nas
Vladavina Jelisavete Petrovne počela je državnim prevratom 1741. godine i vezuje za doba prosvetiteljstva. Međutim, manje su poznati neobični ukazi koje je ruska carica izdala, a koji bi ljudima današnjice mogli da se učine pomalo čudnim, piše list „Argumenti i fakti“.
Carica je otvorila prve gimnazije u Rusiji. Po njenom ukazu otvoreni su Univerzitet u Moskvi, Akademija umetnosti i carski teatar, a bila je i pokroviteljka naučnika i kulturnih poslenika.
"Kak nauka vezde nužna i polezna..."
— Žurnal "Rodina" (@HistoryRodina) February 4, 2019
Utverdiv v Denь Svяtoй Tatьяnы proekt Moskovskogo universiteta, 4 fevralя (24 яnvarя po st. stilю) 1755 goda Elizaveta Petrovna podpisala ukaz o ego sozdanii. pic.twitter.com/rgQRGMtKFq
List se usredsredio na manje poznate caričine poteze i izdvojio nekoliko njenih neobičnih ukaza.
Priznanje budizma
Budizam je, prema rečima autora, počeo da se širi u Rusiji još u 17. veku, kada su se u Zabajkalu na ruskom Dalekom istoku pojavili Burjati i Kalmici.
List napominje da je Jelisaveta Petrovna dala budizmu status jedne od zvaničnih državnih religija.
Kako se navodi, jedan od prvih poteza carice nakon što se našla na prestolu bio je upravo ukaz o priznanju „lamaizma“ 1741. godine. Budisti su bili toliko zahvalni carici da su je smatrali zemaljskim oličenjem Bele Tare, svemoguće i milosrdne boginje.
Pravilnik o kosi
Tokom zime 1747. godine, carica jednom prilikom nikako nije uspevala da skine nekvalitetan puder za kosu – nije pomagalo ništa, ni četke, ni šamponi, piše autor. Tada je Jelisaveta odlučila da kosu prefarba u crno, ali joj se od farbe kosa samo slepila a puder i dalje zadržao, pa joj nije preostalo ništa drugo nego da obrije glavu i da neko vreme nosi crnu periku.
Međutim, kako u tome ne bi bila usamljena, izdala je „Pravilnik o kosi“.
Naredila je svim dvorskim damama da i one obriju glave i nose crne perike dok im kosa ne poraste, a plemkinjama je dozvolila da zadrže svoju kosu, ali pod uslovom da i one nose perike.
Tako je nekoliko meseci čitavo peterburško plemstvo nosilo identične frizure.
Borba protiv bahatih vozača kočija
Iako u 18. veku nije bilo automobila, postojala su saobraćajna pravila. Bilo je zabranjeno prebrzo jahati konje.
S tim u vezi, carica je izdala ukaz koji je podrazumevao da policija „hvata“ konjanike i kočijaše koji krše to pravilo. Prema medijskim navodima, njima su oduzimani konji koji su ostajali u carskoj štali sve dok ne plate kaznu.
Mačke – čuvari Ermitaža
U Zimskom dvorcu se tokom 1740-ih godina nastanio veliki broj pacova koji nikako nisu uspevali da istrebe. Glodari su pravili rupe u zidovima i uništavali slike u Ermitažu.
Carica je čula glasine da su mačke u Kazanju pomogle u borbi protiv pacova, te je 1745. godine izdala dekret „O slanju mačaka na dvor“ , prema kojem je trebalo pronaći 30 najboljih lovaca na pacove i poslati ih u Peterburg.
Naši lюbimыe, prekrasnыe...Эrmitažnыe kotы! pic.twitter.com/Y2fshGOexx
— Piterskaя Uslada (@SpbUslada) March 8, 2019
Ruski list piše da su se mačke odmah „latile posla“ i da su ubrzo uništile sve glodare, kao i da od tada nisu napuštale Zimski dvorac.
U Peterburgu čak postoji i praznik mačaka Ermitaža koji se obeležava u maju, podseća autor.
Žig na čelu
U Rusiji su nekoliko vekova žigosani naročito opasni kriminalci.
U članku se navodi da je Jelisaveta Petrovna odlučila da pooštri taj zakon. S tim u vezi, 1746. godine je izdala ukaz da njima obavezno mora da stavi žig na čelo kako ne bi mogli da ga sakriju.
Na taj način, čak i nakon što je osuđenik odslužio kaznu – on nije bio prihvaćen u drštvu i zauvek je ostajao obeležen.
Zakon je stavljen van snage tek 1863. godine.
