https://lat.sputnikportal.rs/20220101/borba-za-duse-nase-dece-svet-potresa-rat-bez-rata-na-meti-je-i-srbija-video-1132981705.html
Borba za duše naše dece: Svet potresa rat bez rata, na meti je i Srbija /video/
Borba za duše naše dece: Svet potresa rat bez rata, na meti je i Srbija /video/
Sputnik Srbija
U svetu je u toku, u pozadini pandemije kovida, pokušaj desuverenizacije država i ljudi a kako tradicionalnog rata nema jer postoji nuklearno oružje, vodi se... 01.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-01T22:30+0100
2022-01-01T22:30+0100
2022-01-24T09:59+0100
srbija
analize i mišljenja
srbija
politika
srbija – politika
kultura
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/07/1125542669_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_d695967fe1b285df4b47635ff711596a.jpg
Verovatno ćemo, kaže pisac Slobodan Vladušić, jednom moći da kažemo da je period od 11.septembra 2001. do korone bila vododelnica koja je promenila svet.Rat bez rataKovid, ističe on, očigledno nije samo bolest jer se menja ceo kontekst oko nje, a posledice koje proizvodi dodiruju više sfera, ne samo zdravstvenu. On kao primer navodi sumnje u vakcinu koja je, po njemu, odraz toga da širom sveta deo ljudi ne veruje vlastima sopstvenih država.Profesor Filozofskog fakulteta Miloš Ković ističe dotle da ne mora sve da bude tako loše, jer je aktuelna kriza, koja menja konfiguraciju sveta i izaziva tektonske poremećaje, proizvodi nove fenomene i procese koji mogu da znače neku vrstu čupanja čovečanstva iz gvozdenog stiska u koji je pokušao da ga uvuče unipolarni svet.Po mišljenju Kovića, u doba velikih promena, ne samo bioloških nego i promene paradigme, potrebno je vratiti se tradiciji.„ Naravno, postoje putevi i puteljci kojima će ići pojedine kulture. Neki izmišljaju nove paradigme a neki se samo vraćaju onim što su otkrili njihovi dedovi. Čini mi se da se tu bije bitka a SAD su središte te priče. Ono čemu prirodno teže zemlje kao što je Rusija, to je obnova tradicije i na taj način Rusija za sebe vezuje u duhovnom smislu sve one koji pružaju otpor jednopolarnom načinu razmišljanja koje propoveda Zapad“, komentariše Ković.Doba neofeudalizmaVladušić dodaje da bi se aktuelno stanje moglo okarakterisati kao neofeudalizam: to znači da imate manjinu koja vlada većinom samo ta većina u tradicionalnom feudalizmu je bila određena rodoslovom, a danas je ta većina određena bogatstvom, pa imate oligarhiju koja zamenjuje aristokratiju.Kad je reč o Srbiji, Vladušić ističe da je ona u specifičnoj situaciji i da je dobro što trenutno lavira.„Još uvek mi se čini da vlast pokušava da zauzme balansirani stav prema tekućim izazovima, uključujući i pitanje obavezne vakcinacije. Vidimo da postoje države gde su kaznene mere mnogo strože i to ostavlja izvesne posledice. Neke zemlje koje su bile percipirane kao zemlje blagostanja i demokratije danas su percipirane kao zemlje lokdauna“, ističe on.U svetlu nove krize, smatra Ković, trebalo bi sagledati i događaje iz novije istorije Srbije, pa je sada jasno da su događaji devedesetih godina manje imali veze sa Srbima i Srbijom, a više sa Rusima i Rusijom.Značaj nacionalnog identitetaKako kaže Vladušić, rukavce tog „rata bez rata“ treba prepoznati i u minimiziranju značaja nacionalnog identiteta, koji je još od Francuske revolucije povezan sa idejom demokratije i socijalne pravde.„Većina ljudi koja se oslobađa nacionalnog identiteta kao nečeg zastarelog uopšte nije svesna u kakav svet ulazi, nije svesna da su pojmovi povezani, da ne možete da kažete ja sam za demokratiju ali nisam za nacionalni identitet. Ako si protiv nacionalnog identiteta, pripremi se na posthumanističku jednakost gde ćeš morati da pokazuješ ekstremnu pokornost prema manjini koja poseduje moć ne bi li ti oni dali pravo da živiš. Jedan od oblika manipulacije jeste da se nacionalni identitet prikaže kao privezak koji nam nije potreban a to naprotiv jeste osnova vrednosti za koje i dalje verujem da veći deo Srbije smatra za vrednost“, poručuje pisac.Po oceni Kovića, najveća bitka se bije u kulturi, gde intelektualce, bar kad je reč o Srbiji, gradi unutrašnja podeljenost, neka vrsta neokolonijalne paradigme i politike u kojoj ljude, kako kaže, prisiljavaju da se dele kao nekad Rusi, na slavenofile i zapadnjake.Jedan od frontova je i obrazovanje i udžbenici i razni seminari za profesore istorije koje finansiraju stranciBorba za kulturu sećanja, napominje Vladušić, nije akademsko nego političko pitanje jer od toga zavisi šta ćemo biti u stanju da učinimo u budućnosti.„Ono što jeste fascinantno u ovom ratu bez rata jeste kako se on preliva u raznim drugim sferama. Čak i u nekim sitnicama vidimo tragove jedne velike master priče. To je komplikovan mehanizam koji funkcioniše u različitim sferama, a ima isti cilj – da jedan narod, srpski, pretvoriti u biomasu s kojim onda možete da operišete bez ikakvih problema jer on onda neće pružiti bilo koju vrstu otpora“, poručuje poznati pisac.
https://lat.sputnikportal.rs/20211121/sta-je-crnjanski-iskopao-u-berlinu-uoci-dolaska-nacista-na-vlast-video-1131760981.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211123/srbija-u-klincu-mocnih-sila-oprezno-i-strpljivo-u-nato-okruzenju---uz-zastitu-rusije-i-kine--1131845777.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
analize i mišljenja, srbija, politika, srbija – politika, kultura
analize i mišljenja, srbija, politika, srbija – politika, kultura
Borba za duše naše dece: Svet potresa rat bez rata, na meti je i Srbija /video/
22:30 01.01.2022 (Osveženo: 09:59 24.01.2022) U svetu je u toku, u pozadini pandemije kovida, pokušaj desuverenizacije država i ljudi a kako tradicionalnog rata nema jer postoji nuklearno oružje, vodi se rat bez rata koji se preliva na druge sfere – informativnu, ekonomsku, obrazovnu, filozofsku. Na udaru je i Srbija koja, smatraju sagovornici Sputnjika, vodi borbu za dušu naše dece.
Verovatno ćemo, kaže pisac Slobodan Vladušić, jednom moći da kažemo da je period od 11.septembra 2001. do korone bila vododelnica koja je promenila svet.
Kovid, ističe on, očigledno nije samo bolest jer se menja ceo kontekst oko nje, a posledice koje proizvodi dodiruju više sfera, ne samo zdravstvenu. On kao primer navodi sumnje u vakcinu koja je, po njemu, odraz toga da širom sveta deo ljudi ne veruje vlastima sopstvenih država.
„Ta sumnja se pojavila sa procesom desuverenizacije države, a to znači da države pristaju na to da dobar deo njihovih funkcija ili instanci više nije pod kontrolom glasača koji čine tu državu. Ta sumnja koju je kovid razotkrio jeste jedna vrsta komentara običnog čoveka prema ideji da ljudi više nemaju poverenja u to da država može da ih sačuva od nekih moćnih igrača koji dolaze spolja, a ti igrači su multinacionalne kompanije“, obrazlaže Vladušić.
Profesor Filozofskog fakulteta Miloš Ković ističe dotle da ne mora sve da bude tako loše, jer je aktuelna kriza, koja menja konfiguraciju sveta i izaziva tektonske poremećaje, proizvodi nove fenomene i procese koji mogu da znače neku vrstu čupanja čovečanstva iz gvozdenog stiska u koji je pokušao da ga uvuče unipolarni svet.
Po mišljenju Kovića, u doba velikih promena, ne samo bioloških nego i promene paradigme, potrebno je vratiti se tradiciji.
„ Naravno, postoje putevi i puteljci kojima će ići pojedine kulture. Neki izmišljaju nove paradigme a neki se samo vraćaju onim što su otkrili njihovi dedovi. Čini mi se da se tu bije bitka a SAD su središte te priče. Ono čemu prirodno teže zemlje kao što je Rusija, to je obnova tradicije i na taj način Rusija za sebe vezuje u duhovnom smislu sve one koji pružaju otpor jednopolarnom načinu razmišljanja koje propoveda Zapad“, komentariše Ković.
Vladušić dodaje da bi se aktuelno stanje moglo okarakterisati kao neofeudalizam: to znači da imate manjinu koja vlada većinom samo ta većina u tradicionalnom feudalizmu je bila određena rodoslovom, a danas je ta većina određena bogatstvom, pa imate oligarhiju koja zamenjuje aristokratiju.
„Sa druge strane, sebri ili kmetovi bi danas bili stanovnici velikih gradova koje više ne kontroliše crkva nego mediji, koju su neka vrsta novih religijskih žreca“, poredi naš sagovornik.
Kad je reč o Srbiji, Vladušić ističe da je ona u specifičnoj situaciji i da je dobro što trenutno lavira.
„Još uvek mi se čini da vlast pokušava da zauzme balansirani stav prema tekućim izazovima, uključujući i pitanje obavezne vakcinacije. Vidimo da postoje države gde su kaznene mere mnogo strože i to ostavlja izvesne posledice. Neke zemlje koje su bile percipirane kao zemlje blagostanja i demokratije danas su percipirane kao zemlje lokdauna“, ističe on.
U svetlu nove krize, smatra Ković, trebalo bi sagledati i događaje iz novije istorije Srbije, pa je sada jasno da su događaji devedesetih godina manje imali veze sa Srbima i Srbijom, a više sa Rusima i Rusijom.
„Sada znamo da je tako jer se cela ta propagandna mašinerija koja je deo „rata bez rata“ okrenula ka Rusiji. Zapad mora da proizvodi onog ko je sumnjiv, opasan, to je tako bar od 11. veka. Ili prema onom ko je buntovan“, primećuje Ković.
Značaj nacionalnog identiteta
Kako kaže Vladušić, rukavce tog „rata bez rata“ treba prepoznati i u minimiziranju značaja nacionalnog identiteta, koji je još od Francuske revolucije povezan sa idejom demokratije i socijalne pravde.
„Većina ljudi koja se oslobađa nacionalnog identiteta kao nečeg zastarelog uopšte nije svesna u kakav svet ulazi, nije svesna da su pojmovi povezani, da ne možete da kažete ja sam za demokratiju ali nisam za nacionalni identitet. Ako si protiv nacionalnog identiteta, pripremi se na posthumanističku jednakost gde ćeš morati da pokazuješ ekstremnu pokornost prema manjini koja poseduje moć ne bi li ti oni dali pravo da živiš. Jedan od oblika manipulacije jeste da se nacionalni identitet prikaže kao privezak koji nam nije potreban a to naprotiv jeste osnova vrednosti za koje i dalje verujem da veći deo Srbije smatra za vrednost“, poručuje pisac.
Po oceni Kovića, najveća bitka se bije u kulturi, gde intelektualce, bar kad je reč o Srbiji, gradi unutrašnja podeljenost, neka vrsta neokolonijalne paradigme i politike u kojoj ljude, kako kaže, prisiljavaju da se dele kao nekad Rusi, na slavenofile i zapadnjake.
Jedan od frontova je i obrazovanje i udžbenici i razni seminari za profesore istorije koje finansiraju stranci
„Cilj je da se stekne kontrola nad sećanjem, I to je samo jedna tačka u tom kulturnom ratu. U toku je borba za duše naše dece, borba za istoriju, to nije borba za to kakve će nam se paradigma nametati nego da li ćemo istoriju da shvatimo kao otkrivanje prošlosti ili kao puku propaganda u nečijem interesu“, uveren je Ković.
Borba za kulturu sećanja, napominje Vladušić, nije akademsko nego političko pitanje jer od toga zavisi šta ćemo biti u stanju da učinimo u budućnosti.
„Ono što jeste fascinantno u ovom ratu bez rata jeste kako se on preliva u raznim drugim sferama. Čak i u nekim sitnicama vidimo tragove jedne velike master priče. To je komplikovan mehanizam koji funkcioniše u različitim sferama, a ima isti cilj – da jedan narod, srpski, pretvoriti u biomasu s kojim onda možete da operišete bez ikakvih problema jer on onda neće pružiti bilo koju vrstu otpora“, poručuje poznati pisac.
