Čiju brigu zaista brine Godfri
22:20 30.12.2021 (Osveženo: 13:09 26.08.2022)
© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC
Pratite nas
Briga američkog ambasadora za Srbiju koja bi, kako smatra, mogla da bude talac ruskog gasa, u stvari je geopolitička briga Amerike za sopstvenu poziciju u Evrpi, nema dilemu stručnjak za energetiku, urednica portala „Energija Balkana“, Jelica Putniković.
Sva priča američkog ambasadora i svih političara koji insistiraju na diversifikaciji izvora energije i pokušavaju da nam nametnu LNG gas su zapravo samo geopolitičke priče koje nemaju suštinske veze sa ekonomijom, kaže za Sputnjik Putnikovića.
Briga Godfrija za Srbiju
Ambasador SAD u Beogradu Entoni Godfri upravo je Srbiju posavetovao da diversifikuje izvore energije ocenivši da će joj, ako se osloni samo na snabdevanje iz Rusije, biti teže da pregovara o povoljnoj ceni. „Brigu“ za srpsku snabdevenost energentima pokazao je samo mesec dana pošto je Srbija usred energetske krize u svetu i u narednih pola godine sa Rusijom ispregovarala jednu od najnižih cena gasa.
Nije prvi put da američki zvaničnici pokazuju tu vrtu brižnosti prema Srbiji, kao uostalom što „brinu“ i o Evropi koja se suočava sa jednom od najgorih energetskih kriza kojoj su oni uveliko kumovali. Prvo su ucenama evropskim kompanija i državama nametnuli mantru o neprihvatljivosti ruskog gasa, a onda ih ostavili na cedilu pošto su sopstveni tečni gas prodavali znatno skuplje u azijskim zemljama, gde je privreda brže i jače od evropske krenula da se oporavlja od posledica pandemije kovida.
Evropa će plaćati skuplje
„Da gas iz Amerike ne može da bude jeftiniji od bilo kojeg gasa koji u Evropu stiže gasovodom, znači ne samo od ruskog, nego i azerbejdžanskog koji stiže preko gasovoda TANAP i TAP, dokaz je to što ovih dana do evropskih LNG terminala stižu tankeri sa utečnjenim prirodnim gasom iz Amerike koji je skuplji nego LNG gas koji se prodaje na azijskom tržištu“, kaže naša sagovornica.
Putniković ističe da će aranžmanima koji nam se nude kao povoljni LNG teško moći da se dobije jeftinije. Ona podseća da smo od Rusije dobili cenu od 270 dolara za hiljadu kubnih metara u trenutku kada je cena gasa na berzi išla u rasponu od 1000 pa i više od 2000 dolara za hiljadu kubnih metara.
Sada dobar i ruski reeksportovani
Tankeri sa američkim prirodnim tečnim gasom stižu do evropskih LNG terminala koji je skuplji nego onaj koji se prodaje na azijskom tržištu
© REUTERS / Issei Kato
Pri takvim cenama ni Poljska, kao najveći zagovornik američkog LNG, a protivnik ruskog gasa, ispostvailo se više nije gadljiva na reeksportovan gas iz Rusije.
„Nijedan gas koji stiže tankerima iz bilo koje države koja prodaje utečnjeni prirodni gas ne može biti jeftiniji od gasa iz gasovoda. U krajnjem slučaju, imamo sada situaciju da se gas koji sada stiže iz Rusije kroz Severni tok 1, kroz Jamal-Evropa i preko Turskog toka nešto preko Ukrajine, preprodaje. Imamo reeksport gasa iz Nemačke u Poljsku i Ukrajinu baš zbog toga što je ruski gas jeftiniji od gasa koji stiže LNG terminalima“, objašnjava Putnikovićeva.
Uveravajući nas kakako je najbolje da diversifikujemo izvore energije, brižni Godfri je izrazio očekivanja da će Srbija uskoro učestvovati u veoma važnom programu uvoza gasa preko Grčke. Naravno američkog utečnjenog gasa. Šta bi moglo da znači to uskoro nije precizirao, ali naša sagovornica ukazuje na to koliko je taj projekat na dugom štapu.
Gas iz Grčke na dugom štapu
Gradnja LNG terminal u grkoj luci Aleksondropulus, koja je praktično na tromeđi sa Bugarskom i Turskom još, kako kaže, nije ni počela pošto nije obezbeđeno finanisranje. Uz to i kada taj terminal bude izgrađen, neophodno je da se izgrade i gasovodi koji će od terminala voditi preko Grčke i Bugarske do Srbije.
„Srbija jeste započela sa gradnjom svoje gasne konekcije sa Bugarskom, ali Bugarska još nije i na bugarskoj teritoriji još nije izgrađen gasovod koji će spojiti srpsku i grčku granicu. Duže od godinu dana se kasni sa gasnom konekcijom između Grčke i Bugarske, tako da i dalje nema fizičkih mogućnosti da se gas iz Aleksandropulusa kada tamo stigne dopremi do Srbije“, ističe ona.
Geopolitički projkat SAD koji finansira EU
Godfrijevom uskoro se, tako još ne vidi ni početak, a kamoli kraj. A da je i to geopolitički projekat s ciljem da se spreči energetska veza s Rusijom na Balkanu, pa tako i njen uticaj, jasno je već i po tragu novca. Izgradnju gasne interkonekcije između Niša i Sofije, na kojoj insistira EU, odnosno SAD, koja nas košta 85,5 miliona evra, Brisel finansira sa 50 miliona evra.
Kapacitet gasovoda Niš-Dimitrovgrad je 1,8 milijardi kubika gasa godišnje i toliki grant EU smo dobili jer je taj projekat označen kao nekomercijalni. To znači da će se on teško isplatiti tokom eksploatacije i to ne samo zbog malog kapaciteta gasovoda, već zato što je Srbija obezbedila siguran pravac snabdevanja gasom, izgradnjom balkanskog kraka Turskog toka.
Da Srbija, međutim, razmišlja o stvarnoj diversifikaciji i izvora i pravaca snabdevanja gasom, pokazala je upravo gradnjom Balkanskog toka, bez koga bi danas bila u velikom problemu sa snabdevanjem gasom, kao i to što planira da izgradi gasovod do Rumunije. Ta zemlja je našla svoje izore gasa u Crnom moru i to je, smatra naša sagovornica, za sada najrealnija mogućnost diversifikacije.
Puštanje u rad Turskog toka i njegovog kraka kroz Balkan, uz Severni tok 2, postala je kost u grlu američke geopolitike
© AP Photo / Lefteris Pitarakis
Zeleno, volim te zeleno
Savetnik Godfri se, međutim, nije zaustavio samo na lekcijama o gasu. Važno je, kaže, da se uvode novi izvori energije, pre svega, zelene. Upravo one zbog koje su potrošači u Evropi pozeleneli od muke, jer su ove godine zatajili i vetar i sunce pa nije dobacila ni do ranije inače nedovoljnih količina za snabdevanje privrede i stanovništva električnom energijom.
Na konstatciju američkog ambasadora da je ponosan što američke firme u tom zelenom cilju sarađuju sa Srbijom, Putnikovićeva kaže da mu tu apsolutno veruje.
I treba da bude ponosan
„Svi političari koji su uspeli da nateraju Srbiju da prihvati dolazak kompanija iz njihovih zemalja i da dobiju specijalne beneficirane uslove za poslovanje i treba da budu ponosni. Jer svi koji su do sada izgradili zelene kapacitete u Srbiji, a to su inostrane kompanije, dobili su biznis tarifu, a oni koji najavljuju sada dolazak očekuju da će na aukcijama dobiti povoljnu cenu struje koja će im obezbediti ekstraprofit“, objašnjava sagovornica Sputnjika.
Takve uslove, prema njenim saznanjima, ne mogu da dobiju u zapadnoevropskim zemljama gde su shvatili da je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora pojeftinila. Osvojene su jeftinije tehnologije za proizvodnju vetrogeneratora, solarnih panela i tamo se ukidaju ne samo biznis tarife nego su i cene na aukcijama mnogo niže , kaže ona.
Po njenoj oceni, u takvim uslovima će se i američki potencijalni investitori verovatno ohladiti od ulaganja kod nas, ako im ne budemo garantovali cenu sa berzi.
Ko zapravo energiju koristi u političke svrhe
Ova energetska kriza dovela je do toga da će svi veoma ozbiljno da preispitaju sve buduće kapacitete koji će se graditi kako se ne bi pravili aranžmani sa investitorima koji će države i potrošače ostavljati u minusu, ocena je naše sagovornice.
Posle svih američkih pritisaka i pretnji sankcijama saveznicima u Evropi zbog gradnje Severnog toka 2, koji bi sa jeftinijim ruskim gasom valjda doneo i „maligni ruski uticaj“, i posle toga što se izgrađenim ali praznim cevima tog gasovoda zahvaljujući daljim američkim pritiscima Evropa smrzava, Godfrijeva žalopojka da Rusija energente koristi u političke svrhe, zaista izgleda smešno.
