Patrijarh Porfirije: Ono što je za Rimokatoličku crkvu Vatikan, to je za nas Kosovo
22:22 28.12.2021 (Osveženo: 22:37 28.12.2021)
© Tanjug / JADRANKA ILIC
Pratite nas
Patrijarh srpski Porfirije izjavio je da među episkopima i sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve nema disonantnih tonova na temu južne srpske pokrajine i da je Kosovo za nas isto što je Vatikan za Rimokatoličku crkvu.
Patrijarh je u intervjuu za javni servis, upitan da li se sve vladike slažu sa njegovom rečenicom da je referendum za Kosovo i Metohiju održan 1389. godine, istakao da se stav crkve o tom pitanju nije menjao i da je svima dobro poznat.
„Ja dosad nisam naišao ni na jednog od braće episkopa, a i u sveštenstvu, na disonantne tonove kada je reč o Kosovu. Naravno da za nas Kosovo nije samo političko pitanje, to je mnogo dublje duhovno pitanje. Zato mi kažemo da Kosovo nije naprosto mit, zato što na planu mita vi možete biti gubitnik ili dobitnik. Kosovo je kao zavet za nas vezano za Novi zavet, a u središtu, u srži Novog zaveta stoji svetost i mi smo pozvani na svetost i za nas je Kosovo zaista svetinja“, naglasio je patrijarh.
Istakao je da je imao mogućnost da se, otkako je došao na poziciju patrijarha, sreće sa ljudima iz čitavog sveta i da je, kako bi dočarao, šta za nas Kosovo praktično znači, mnogima govorio da je „ono što je za Rimokatoličku crkvu Vatikan, to je za nas Kosovo“.
„Najbolje je Vasko Popa rekao, 'polje kakvog nema, nebo iznad zemlje i nebo ispod zemlje'. Dakle, Kosovo je za nas okovano nebom i u tom smislu, ne može biti predmet pragmatičnosti, predmet racionalnog i logičnog. Šta je to efemerna dobit, šta je to praktično korisno, jer onog trenutka kad mi ugasimo Kosovo u sebi, mi naprosto postajemo identitetski nešto sasvim drugo u odnosu na čitavu našu istoriju i predistoriju, u odnosu na svoje oce, praoce i svega ostalog“, poručio je patrijarh.
Dodao je da je kontinuitet i pogled i hod u budućnost jednog naroda nemoguć bez dubokog korena i da je za nas Kosovo najdublji koren.
"Jasenovac je najveće svetilište u srpskom narodu, a ne matematika i brojke"
Patrijarh srpski navodi da je položaj Srba u Hrvatskoj široka, slojevita tema, naglašavajući da je njegov duboki utisak da strah kod mnogih Srba u Hrvatskoj postoji.
"On nije od juče i ne može se jednostavno jednim potezom ruke i operacijom i prevazići, a strah je najveći mogući čovekov neprijatelj, kad ste u strahu, ne treba vam drugo robovanje, bez mogućnosti ste da afirmišete svoj potencijal. On postoji i sputava otvoreno, spontano, autentično funkcionisanje mnogih ljudi. On ima ima svoje objektivne korone, ali iz tih objektivnih se razvijaju i subjektivni koreni", naglašava poglavar SPC.
Smatra da u Hrvatskoj postoji veoma veliki broj ljudi, Hrvata, u raznim strukturama njihovog društva, koji čine sve da otupe taj strah kod svojih sugrađana Srba i da pruže prostor da budu rame uz rame građani kao i svi drugi građani.
"Naravno postoje i takvi koji koriste brutalan jezik, koji proizvode upravo sliku koju ste vi naveli, osećanje kod mnogih Srba da su, najblaže rečeno, višak na prostorima Hrvatske. Ne samo da imam ogromnu nadu da ta grupa ekstremista neće prevagnuti, jer nije dominantna u hrvatskom društvu, već da će ove sile i snage dobrih ljudi kakvih tamo ima pre ili kasnije učiniti da okovi straha koji sputavaju i vezuju neke Srbe jednostavno sami po sebi iščeznuti", navodi patrijarh srpski.
Govoreći o Jasenovcu i žrtvama, ističe da je Jasenovac pre svega sveto mesto, najveće svetilište u srpskom narodu.
"Ja sam bezbroj puta bio tamo, bio sam pre tri dana, posetio monahinje u Jasenovcu, i svaki put kad odem u Jasenovac, ja se duhovno obnovim, osnažim, osnažim se upravo na planu po svaku cenu truda i napora da propovedamo jevanđelje i da je svaki čovek ikona Božija, da je za svakog pojedinca Hristos raspet", naglašava patrijarh.
Istovremeno, dodaje, važno je reći da za nas Jasenovac nije matematika i nisu brojke.
"Ja u Jasenovac idem da se molim bogu, tim svetim mučenicima da budu podrška i nama koji smo i danas raspeti. Otuda pokušaj da se i mi iz crkve uvučemo u raspravu o brojkama jeste pokušaj da se izmesti suština toga mesta i svog pravnog okvira je da se premesti na tablo gde se licitira o brojkama", ističe poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Poručuje i da je protiv svake vrste revizionizma, u bilo kom smeru i pravcu.
"Pritom ostavljam uvek komfor istoričarima da na osnovu različitih parametara i dokumenata zaključuju o brojkama. Ali ne mogu da odolim utisku i da ne kažem da je revizionizam veoma aktuelan danas, ne samo kod nas, već globalno govoreći, rasprave o Prvom svetskom ratu donose zaključke, a koji su revizija događaja koji su se desili. Najbolja moguća stvar u Jasenovcu je što je vladika Jovan tamo osnovao manastir i ja pozivam braću i pravoslavne Srbe da idu u Jasenovac na pokloničko putovanje, kad dođu tamo, biće im sve jasno", naglašava patrijarh srpski.
"Zna se dobro kom su narodu pripadali oni koji su stradali u Jasenovcu"
Patrijarh je poručio da se zločinci koji su mogli da počine takve zločine kakvi su počinjeni u Jasenovcu, kao i zločinci koji su činili slične stvari na svakom drugom mestu, ispisuju iz svakog naroda zato što se ispisuju iz ljudskog roda.
"Naišao sam na primedbe pojedinih stručnjaka ili pak i na kritike ovde u našoj javnosti, ali ja sam govorio iz perspektive ljubavi božje. Zašto? Zato što su pre svega svi oni koji su u Jasenovcu postradali nevine žrtve, a to su svetitelji božji. Zna se dobro kom su narodu oni pripadali, zna se da su to Srbi, zna se da su to Jevreji, Romi i jedan neveliki broj Hrvata. Dakle, zna se ko je tamo stradao, ali onog trenutka kada neko postane svetac božji, ljubavlju i blagodaću božjom, a to nesumnjivo mučenici jasenovački jesu, onda taj konkretni čovek iz konkretnog mesta sa imenom i prezimenom prevazilazi okvire svoga naroda i pripada svima. Svi onda mogu njima da se mole, kao i svakom drugom svetitelju", naglasio je poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Istakao je da se zna da kom narodu pripadaju oni koji su činili zločine u Jasenovcu.
"Zna se da su to bili Hrvati, ali zločine čineći, na način na koji su ih činili, oni su ukinuli svaki trag ikone božje u sebi. Oni su se poistovetili sa beslovesnim životinjama. I u tom smislu, oni su se ispisali iz ljudskog roda. Oni ne pripadaju nikome i oni, kao i svaki drugi zločinci, na svakom drugom mestu", kazao je patrijarh i dodao da to nije njegov lični stav, već "iskustvo jevanđelja Hristovog, iskustvo raspetog i vaskrslog Hrista i iskustvo miliona mučenika za Hrista kroz istoriju sve do naših dana".
Poručio je da onaj koji plače na jedno oko, a ima utisak da oplakuje sebe, svoju bol i svoje žrtve, a da druge žrtve nisu dostojne istog oplakivanja, zapravo ni svoje žrtve istinski i autentično ne poštuje.
"Mi zapravo da bismo mogli da prepoznamo bol drugoga, da poštujemo istinski žrtvu drugoga, moramo svoje žrtve autentično, opet u duhu jevanđelja, u duhu ljubavi Hristove poštovati", kazao je patrijarh Porfirije.
Naglasio je da nečije stradanje, stradanje našeg bližnjeg, najčešće doživljavamo kao provokaciju koja proizvodi erupciju različitih nagona u nama, zbog silnih nerazrešenih problema u odnosu na svoj identitet.
"Onog trenutka kada mi istinski budemo poštovali svoje žrtve, kada budemo te žrtve doživeli u perspektivi blagodati božje i njegovog svetla, onda ćemo i te kako moći da prepoznamo žrtvu drugoga. Onaj ko nije osetio istinski bol, on teško može da oseti, osim ako nije svetitelj božji ili na putu svetosti, teško može da oseti bol drugoga", naveo je patrijarh srpski.
Poručio je, odgovarajući na pitanje da li postoje mesta na kojima Srbi treba da traže oproštaj, da je suština jevanđelja Hristovog praštanje i da se svaki dan u crkvi u molitvi Oče naš izgovara stih "i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim".
"To da li će nama Bog oprostiti je u direktnoj korelaciji u zavisnosti od toga da li mi praštamo drugima i da li ištemo oproštaj od drugih. Prema tome, sigurno da ima mesta na koje mi treba da odemo, da se poklonimo Bogu i da osetimo bol, što je neko, iz bilo kog razloga, ko je deo našega organizma učinio, bol nekom pojedincu, nekoj porodici ili nekom narodu", istakao je patrijarh Porfirije.
O Temeljnom ugovoru
Kada je reč o potpisivanju Temeljnog ugovora Vlade Crne Gore sa Srpskom pravoslavnom crkvom, patrijarh Porfirije je rekao da je to veoma važan dokument koji u ovom trenutku jedino SPC sa svojim eparhijama nema potpisan sa državom Crnom Gorom.
"Mislim da ćemo u najskorije vreme doći do prihvatljivog dokumenta i da ćemo potpisati ugovor pre svega na korist vernog naroda, ali istovremeno i kao jedan demokratski zadatak koji treba da ispuni država Crna Gora. Bavimo se tom temom i mislim da ćemo doći do dokumenta koji je zadovoljavajući za obe strane", ističe poglavar Srpske pravoslavne crkve.
"Poseta pape Srbiji otvoreno pitanje"
Govoreći o poseti pape Srbiji, patrijarh srpski kaže da je to otvoreno pitanje, otvorena tema.
"Mi imamo s vremena na vreme razgovore o tome, ja sam tek došao na tron Svetoga Save, i još nisam imao priliku da se sretnem ni sa jednim pravoslavnim poglavarom, smatram logičnim da odem u posetu i da dođu poglavari drugih pomesnih pravoslavnih crkava. Mislim da bi papina poseta Srbiji bila veoma važna iz mnogo razloga ne samo u duhovnom smislu već i u geopolitičkim razmerama, to bi imalo svoj značaj", napominje patrijarh.
Odgovarajući na pitanje da li papin put u Beograd vodi preko Jasenovca, patrijarh Porfirije kaže da je, budući da nikakve konkretne razgovore do sada nismo imali o dolasku papinom u Srbiju, ta tema onda "samo na nivou virtuelne stvarnosti".
O Stepincu
Kada je reč o Stepincu, patrijarh srpski navodi da zadatak komisije koja se bavila tom temom nije bio da traži nova dokumenta koja bi potvrdila njegovu svetost, sa jedne strane ili osporila sa druge, već je zadatak bilo ponovo čitanje života Stepinčevog.
"I upravo na tom planu mi smo drugačije od braće i hrvatskih kolega videli događaje i postupke Stepinca. Jedan tih je da za vreme NDH Stepinac nije iskazivao mnogo otpora u odnosu na to što je Pavelić činio u NDH, i to se pripisivalo njegovom karakteru. Međutim, za vreme Tita je pokazivao otpor, život i dinamiku pa se postavlja pitanje o čemu se radi i zaključak je da to nije deo njegovog karaktera", napominje patrijarh Porfirije.
Navodi da je komisija rezultate svog rada predočila papi, te da je na njima u Vatikanu da dalje procenjuju šta ide pro a šta kontra Stepinca.
"Verujem da će se iz korespondencije Stepinčeve sa papom Pijem otkriti još neka dimenzija njegove ličnosti. Ostaje u svakom slučaju pitanje otkuda to da su različiti stavovi u odnosu na dva brutalna, sa njegove tačke gledišta, režima koja seju i ostavljaju iza sebe žrtve. Mi smo uradili ono što je do nas, mislim da smo imali dovoljno jake analize, obrazloženja, argumente za stav koji je na početku rada komisije izrazio naš patrijarh šaljući pismo papi Franji", naglašava patrijarh Porfirije.
