https://lat.sputnikportal.rs/20211228/hoce-li-sad-zapoceti-treci-svetski-rat-zbog-ukrajine-1132863046.html
Hoće li SAD započeti treći svetski rat zbog Ukrajine
Hoće li SAD započeti treći svetski rat zbog Ukrajine
Sputnik Srbija
Odmah posle praznika Moskvu očekuju teški pregovori sa Vašingtonom o krizi u Ukrajini i kontroli nuklearnog naoružanja, a potom i razgovori sa NATO-om o... 28.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-28T21:41+0100
2021-12-28T21:41+0100
2021-12-28T21:41+0100
rusija
svet
rusija – politika
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111805/47/1118054752_0:158:3000:1846_1920x0_80_0_0_82fb5a536b847616077e60c06b52bb70.jpg
Ruski ekspert Konstantin Blohin smatra da su strateška stabilnost i eventualni ulazak Ukrajine u NATO dve tačke oko kojih je moguće postići nekakve dogovore, dok su sve druge garancije sporne.„Što se tiče strateške stabilnosti, Bajden se pokazao izuzetno odgovornim po tom pitanju i pristao je da START-3 bude produžen na još pet godina. Što se Ukrajine tiče, to je drugačije pitanje, uprkos svom informacionom pritisku. U suštini, SAD nisu zainteresovane za integraciju Ukrajine u NATO. Aktuelni šef CIA Vilijam Berns je u svojoj poslednjoj knjizi napisao da zadatak NATO-a danas nije da se širi, već da se konsoliduje. U SAD je objavljeno mnogo analitičkih tekstova i izveštaja, gde se procenjuje okvirna cena uključivanja novih zemalja-članica u taj vojni blok, a cena toga je ogromna - nekoliko stotina milijardi dolara. To će, naravno, biti udar na novčanike američkih poreskih obveznika“, objašnjava Blohin.On ističe da bi ulazak Ukrajine u NATO povećao rizik da SAD i Zapad budu uvučeni u rat sa Rusijom, a Zapadu to, kako ocenjuje, nije potrebno.Preliminarno, SAD i Rusija trebalo bi da razgovaraju o sukobu u Ukrajini, kao i o kontroli nuklearnog naoružanja 10. januara u Ženevi , a dva dana kasnije planirani su pregovori između Rusije i Severoatlanske alijanse u formatu Saveta Rusija-NATO.Moskva je ponudila SAD i NATO-u da zaključe sporazume koji, između ostalog, predviđaju odredbe o uzajamnim garancijama bezbednosti u Evropi i o neraspoređivanju raketa srednjeg i kratkog dometa u uzajamnom dometu. Glavni zahtev Rusije je dalje neširenje NATO-a na istok, uključujući i neširenje na teritorije bivših republika SSSR.U jednoj od tačaka nacrta predlaže se da NATO pruži garancije Rusiji da se Severnoatlantska alijansa neće širiti na teritoriju Ukrajine.Takođe predlaže se i da NATO odustane od vođenja bilo kakvih vojnih aktivnosti u Ukrajini, istočnoj Evropi, Centralnoj Aziji i u Zakavkazju. Pored toga, Rusija zahteva i da se postigne dogovor da Moskva i NATO zajednički rade nad sprečavanjem incidenata u regionu Crnog i Baltičkog mora, kako u vodama, tako i u vazdušnom prostoru.Ukrajina – velika šahovska tablaNajnovija kriza u odnosima Rusije i Zapada kulminirala je zbog situacije u Ukrajini. Zapad tvrdi da Rusija priprema napad na Ukrajinu, a Moskva to odbacuje i ističe da bi ulazak te zemlje u NATO ugrozio njenu bezbednost. Eksperti ocenjuju da Vašington i NATO namerno stvaraju napetosti oko ukrajinskih granica i plasiraju priče o navodnoj ruskoj invaziji na Ukrajinu kako bi ojačali svoje pozicije u budućim pregovorima o bezbednosnim garancijama u Evropi.S druge strane, Blohin napominje da Kijev teži ka članstvu u NATO, dok Vašington funkcioniše po formuli „partnerstvo bez obaveza“ .Prema njegovim rečima, Ukrajina kao žarište napetosti, kao izgovor za opravdavanje sankcija i satanizaciju Rusije igra svoju ulogu i kao takva odgovara američkim interesima.„Što se tiče bilo kakvih drugih garancija, nameće se pitanje - šta je to garancija? Šta je sporazum? To je fiksacija interesa partnera, igrača, u određenom istorijskom trenutku. Za 10-15 godina situacija će se promeniti, a strane se povlače iz tih sporazuma, što je i Tramp demonstrirao, smatrajući takve dogovore bezvrednim papirima. Prema tome, svaki dogovor uvek mora biti potkrepljen potencijalom, podržan prisustvom grube vojne sile. I zato, ovde, čak i sa potpisanim sporazumom, ne treba se opuštati, treba pratiti situaciju i kontrolisati je“, kaže ekspert.Blohin smatra da SAD i NATO neće davati garancije po drugim tačkama, osim po strateškoj stabilnosti i delimično, po pitanju Ukrajine https://rs.sputniknews.com/20211227/rusija-moramo-da-zaustavimo-sirenje-nato-a-ne-blefiramo-1132808748.html .„Ovde bi trebalo da sebi postavimo retoričko pitanje - posle raspada Sovjetskog Saveza, SAD i Zapad u celini potrošili su trilione dolara na proširenje infrastrukture NATO-a, sistematski se povlačile iz dogovora o protivraketnoj odbrani, iz Dogovora o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa i tako dalje i u te svrhe smenjivale su režime. Teško da će se sada zaustaviti i povući, ali je, ipak, moguće naći neke dodirne tačke na predstojećim pregovorima. Sa Ukrajinom će oni ionako sarađivati. Reći će da neće Ukrajinu primiti u NATO, ali teško da će davati druge garancije. Ipak, neće pristati da izgube kontrolu nad Ukrajinom. To je za njih strateški važno pitanje i za to su se borili od sredine devedestih godina. Setite se kako je Bžežinski pisao o Ukrajini u „Velikoj šahovskoj tabli“, rekao je ekspert.Kakav će biti ruski odgovor na odbijanje garancijaBlohin je tako aludirao na delo „Velika šahovska tabla“ iz 1997. godine, jednog od vodećih ideologa američke spoljne politike Zbignjeva Bžežinskog, u kome, govoreći o budućoj podeli snaga u svetu, on Ukrajinu smatra poslednjim uporištem Ruske imperije, a konačno odvajanje Ukrajine od Ruske Federacije i uspostavljanje prozapadne političke elite u toj zemlji, po njegovoj oceni, omogućilo bi SAD da očuvanje i jačanje statusa jedine svetske imperije.Ukoliko NATO i SAD ne budu imali sluha za zahteve Rusije o bezbednosnim garancijama, to bi moglo dovesti do novih konfrontacija. Čak je i ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da bi odgovori Moskve u slučaju da SAD i NATO odbiju da Rusiji pruže bezbednosne garancije mogli biti "najrazličitiji", u zavisnosti od, kako je istakao, "predloga vojnih eksperata".Blohin podseća da Rusija čini sve da se izbegne nova raketna kriza u Evropi i drži se obećanja da neće raspoređivati svoje projektile srednjeg dometa sa nuklearnim bojevim glavama, sve dok to prvo ne učine NATO i SAD.„Putin je rekao da ćemo mi odmah razmestiti svoje rakete ako se takve rakete pojave u Istočnoj Evropi, ali da nećemo biti prvi koji će ih instalirati... Ipak, mislim da se te rakete prvo mogu pojaviti u Azijsko-pacifičkom regionu. Međutim, to ne bi bio samo antiruski akt, već i antikineski“, upozorio je ekspert.
https://lat.sputnikportal.rs/20211227/nato-se-sprema-za-veliki-rat-sa-rusijom-1132831153.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211226/mediji-britanija-ce-evakuisati-svoje-vojnike-u-slucaju-rata-u-ukrajini-1132798168.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211226/americki-mediji-u-azovskom-moru-moze-poceti-rat-rusije-i-ukrajine-1132783700.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
svet, rusija – politika, svet – politika
svet, rusija – politika, svet – politika
Hoće li SAD započeti treći svetski rat zbog Ukrajine
Odmah posle praznika Moskvu očekuju teški pregovori sa Vašingtonom o krizi u Ukrajini i kontroli nuklearnog naoružanja, a potom i razgovori sa NATO-om o bezbednosti u Evropi. Ne zna se šta se od pregovora može očekivati, ali je Bajden već rekao da neće započeti treći svetski rat zbog Ukrajine.
Ruski ekspert Konstantin Blohin smatra da su strateška stabilnost i eventualni ulazak Ukrajine u NATO dve tačke oko kojih je moguće postići nekakve dogovore, dok su sve druge garancije sporne.
„Što se tiče strateške stabilnosti, Bajden se pokazao izuzetno odgovornim po tom pitanju i pristao je da START-3 bude produžen na još pet godina. Što se Ukrajine tiče, to je drugačije pitanje, uprkos svom informacionom pritisku. U suštini, SAD nisu zainteresovane za integraciju Ukrajine u NATO. Aktuelni šef CIA Vilijam Berns je u svojoj poslednjoj knjizi napisao da zadatak NATO-a danas nije da se širi, već da se konsoliduje. U SAD je objavljeno mnogo analitičkih tekstova i izveštaja, gde se procenjuje okvirna cena uključivanja novih zemalja-članica u taj vojni blok, a cena toga je ogromna - nekoliko stotina milijardi dolara. To će, naravno, biti udar na novčanike američkih poreskih obveznika“, objašnjava Blohin.
On ističe da bi ulazak Ukrajine u NATO povećao rizik da SAD i Zapad budu uvučeni u rat sa Rusijom, a Zapadu to, kako ocenjuje, nije potrebno.
„Ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, onda ćemo pružiti pomoć Istočnoj Evropi, ojačaćemo vojni kontingent u Istočnoj Evropi’. Samim tim, on u stvari pokazuje da se oni neće boriti za Ukrajinu, ali će je finansijski podržavati“, rekao je Bajden.
Preliminarno,
SAD i Rusija trebalo bi da razgovaraju o sukobu u Ukrajini, kao i o kontroli nuklearnog naoružanja 10. januara u Ženevi , a dva dana kasnije planirani su pregovori između Rusije i Severoatlanske alijanse u formatu Saveta Rusija-NATO.
Moskva je ponudila SAD i NATO-u da zaključe sporazume koji, između ostalog, predviđaju odredbe o uzajamnim garancijama bezbednosti u Evropi i o neraspoređivanju raketa srednjeg i kratkog dometa u uzajamnom dometu. Glavni zahtev Rusije je dalje neširenje NATO-a na istok, uključujući i neširenje na teritorije bivših republika SSSR.
U jednoj od tačaka nacrta predlaže se da NATO pruži garancije Rusiji da se Severnoatlantska alijansa neće širiti na teritoriju Ukrajine.
Takođe predlaže se i da NATO odustane od vođenja bilo kakvih vojnih aktivnosti u Ukrajini, istočnoj Evropi, Centralnoj Aziji i u Zakavkazju. Pored toga, Rusija zahteva i da se postigne dogovor da Moskva i NATO zajednički rade nad sprečavanjem incidenata u regionu Crnog i Baltičkog mora, kako u vodama, tako i u vazdušnom prostoru.
Ukrajina – velika šahovska tabla
Najnovija kriza u odnosima Rusije i Zapada kulminirala je zbog situacije u Ukrajini. Zapad tvrdi da Rusija priprema napad na Ukrajinu, a Moskva to odbacuje i ističe da bi ulazak te zemlje u NATO ugrozio njenu bezbednost. Eksperti ocenjuju da Vašington i NATO namerno stvaraju napetosti oko ukrajinskih granica i plasiraju priče o navodnoj ruskoj invaziji na Ukrajinu kako bi ojačali svoje pozicije u budućim pregovorima o bezbednosnim garancijama u Evropi.
S druge strane, Blohin napominje da
Kijev teži ka članstvu u NATO, dok Vašington funkcioniše po formuli „partnerstvo bez obaveza“ .
„NATO i bez primanja Ukrajine u Alijansu jača svoju infrastrukturu u toj zemlji, dok Ukrajina vrši pritisak na SAD da ih prime u taj vojni savez. Ako je priključe Alijansi onda će SAD morati da ulažu novac u Ukrajinu, a oni to neće da rade. Amerikanci su izdvojili 300 miliona dolara za tu zemlju, a to je mala suma ako to analiziramo kroz neku korupcionašku paradigmu – to je nekoliko vila za ukrajinske zvaničnike i par skupih, luksuznih automobila. Sa tim novcem ne možete dobiti rat sa Rusijom“, kaže Blohin.
Prema njegovim rečima, Ukrajina kao žarište napetosti, kao izgovor za opravdavanje sankcija i satanizaciju Rusije igra svoju ulogu i kao takva odgovara američkim interesima.
„Što se tiče bilo kakvih drugih garancija, nameće se pitanje - šta je to garancija? Šta je sporazum? To je fiksacija interesa partnera, igrača, u određenom istorijskom trenutku. Za 10-15 godina situacija će se promeniti, a strane se povlače iz tih sporazuma, što je i Tramp demonstrirao, smatrajući takve dogovore bezvrednim papirima. Prema tome, svaki dogovor uvek mora biti potkrepljen potencijalom, podržan prisustvom grube vojne sile. I zato, ovde, čak i sa potpisanim sporazumom, ne treba se opuštati, treba pratiti situaciju i kontrolisati je“, kaže ekspert.
Blohin smatra da SAD i NATO neće davati garancije po drugim tačkama, osim po strateškoj stabilnosti i delimično, po pitanju Ukrajine
https://rs.sputniknews.com/20211227/rusija-moramo-da-zaustavimo-sirenje-nato-a-ne-blefiramo-1132808748.html .
„Ovde bi trebalo da sebi postavimo retoričko pitanje - posle raspada Sovjetskog Saveza, SAD i Zapad u celini potrošili su trilione dolara na proširenje infrastrukture NATO-a, sistematski se povlačile iz dogovora o protivraketnoj odbrani, iz Dogovora o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa i tako dalje i u te svrhe smenjivale su režime. Teško da će se sada zaustaviti i povući, ali je, ipak, moguće naći neke dodirne tačke na predstojećim pregovorima. Sa Ukrajinom će oni ionako sarađivati. Reći će da neće Ukrajinu primiti u NATO, ali teško da će davati druge garancije. Ipak, neće pristati da izgube kontrolu nad Ukrajinom. To je za njih strateški važno pitanje i za to su se borili od sredine devedestih godina. Setite se kako je Bžežinski pisao o Ukrajini u „Velikoj šahovskoj tabli“, rekao je ekspert.
Kakav će biti ruski odgovor na odbijanje garancija
Blohin je tako aludirao na delo „Velika šahovska tabla“ iz 1997. godine, jednog od vodećih ideologa američke spoljne politike Zbignjeva Bžežinskog, u kome, govoreći o budućoj podeli snaga u svetu, on Ukrajinu smatra poslednjim uporištem Ruske imperije, a konačno odvajanje Ukrajine od Ruske Federacije i uspostavljanje prozapadne političke elite u toj zemlji, po njegovoj oceni, omogućilo bi SAD da očuvanje i jačanje statusa jedine svetske imperije.
„Mislim da neće davati druge garancije, jer ako Bajden učini ustupke Rusiji u Americi će ga samleti i pretvoriti u prah. Čak to neće učiniti republikanci, već njegove demokrate. Republikance i da ne pominjem. Osim toga, Bajden nije golub, on je pravi jastreb. Stanovište da on želi da poboljša odnose sa Rusijom, ali da ga neko, nekakvi jastrebovi, koče to je duboko pogrešno mišljenje. On je i sam jastreb“, kaže Blohin.
Ukoliko NATO i SAD ne budu imali sluha za zahteve Rusije o bezbednosnim garancijama, to bi moglo dovesti do novih konfrontacija. Čak je i ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da bi odgovori Moskve u slučaju da SAD i NATO odbiju da Rusiji pruže bezbednosne garancije mogli biti "najrazličitiji", u zavisnosti od, kako je istakao, "predloga vojnih eksperata".
Blohin podseća da Rusija čini sve da se izbegne nova raketna kriza u Evropi i drži se obećanja da neće raspoređivati svoje projektile srednjeg dometa sa nuklearnim bojevim glavama, sve dok to prvo ne učine NATO i SAD.
„Putin je rekao da ćemo mi odmah razmestiti svoje rakete ako se takve rakete pojave u Istočnoj Evropi, ali da nećemo biti prvi koji će ih instalirati... Ipak, mislim da se te rakete prvo mogu pojaviti u Azijsko-pacifičkom regionu. Međutim, to ne bi bio samo antiruski akt, već i antikineski“, upozorio je ekspert.
