https://lat.sputnikportal.rs/20211227/odlazak-legende-zasto-je-dezmond-tutu-omiljen-u-celom-svetu-1132836855.html
Odlazak legende: Zašto je Dezmond Tutu omiljen u celom svetu
Odlazak legende: Zašto je Dezmond Tutu omiljen u celom svetu
Sputnik Srbija
Dezmond Tutu je bio čovek velike harizme, izvanrednog smisla za humor i veoma zaraznog smeha, a njegovo celokupno nasleđe moglo bi se sumirati u tri reči ... 27.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-27T21:52+0100
2021-12-27T21:52+0100
2021-12-27T21:52+0100
svet
južnoafrička republika
nelson mandela
dezmond tutu
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/1b/1132836746_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_5ef208a745fa1a1675b0cf43bb46836b.jpg
Nadbiskup Dezmond Tutu, dobitnik Nobelove nagrade za mir i veteran južnoafričke borbe protiv vladavine belačke manjine, preminuo je u 90. godini u bolnici u Kejptaunu.Odlazak legende Prema Babićevim rečima, Dezmond Tutu je uz Nelsona Mandelu imao ključnu ulogu u svrgavanju aparthejda i bio je jedan od očeva nacije Južnoafričke Republike kakvu danas poznajemo.„Ta nacija je konkretno i simbolično poznata kao „Nacija duge“, a reč je o terminu koji je skovao upravo Tutu. Južnoafrička Republika je, usled socijalnih razlika koje u njojo postoje, država dubokih podela, a Tutu je bio ta figura spajanja, osoba koji je premošćavala razlike između Južnoafrikanaca i bio njihova tačka okupljanja“, ocenjuje stručnjak za politička pitanja Afrike.Šta više, dodaje naš sagovornik, može se reći da je on u praktičnom smislu podneo i veći teret borbe od Mandele jer je radio na terenu dok je Mandela bio u zatvoru.„Kada je Mandela postao predsednik zemlje Dezmond Tutu je uzeo učešće u takozvanoj Komisiji istine i pomirenja u Južnoafričkoj Republici, čiji je cilj bio da pomiri zavađenu zemlju. Po rečima samog Mandele, Tutu je sačuvao tu državu od mržnje i osvete“, ističe Babić.Čuveni nadbiskup je, kako kaže, postao aktivista i na globalnom planu.„On se, između ostalog, zalagao za mir u Gazi i zbog toga je često dolazio u sukob sa Izraelom, a bio je i veliki protivnik rata u Iraku. Mnogi kažu da je Tutu bio aktivista i za prava homoseksualne zajednice, ali mi se čini da je to malo prenaglašeno jer je on zapravo, u skladu sa svojim hrišćanskim opredeljenjima, govorio „da su svi Božja deca“ i zalagao se za borbu protiv njihove diskriminacije. Zbog toga je bio omiljena figura u celom svetu“, pojašnjava Babić.Oličenje „moralnog kompasa“ Južnoafičke RepublikeKao pravi „moralni kompas“ i savest Južnoafričke Republike Tutu je nastavio, napominje Babić, da upućuje kritike i onima za koje se lično zalagao da dođu na vlast, poput Afričkog nacionalnog kongresa (ANC).„Čini mi se da je posle skandala sa predsednikom Džejkobom Zumom izjavio da više neće glasati za ANC jer je smatrao da je ta partija ispunila svoju ulogu, te da je kao što je nekad bila donosilac demokratije u Južnoafričku Republiku, sada postala teret toj demokratiji. Međutim, uprkos britkom jeziku i kritikama on je ostao omiljena ličnost i ne mogu se pronaći kontroverze u u njegovom političkom, pa ni privatnom delovanju. Jedino što su njegovi prijatelji umeli da mu zamere bilo je to da je ponekad previše emotivno i burno reagovao na situacije iz javnog društvenog života, kao i to što mu je neuspeh teško padao“, ukazuje naš sagovornik.Ostao dostojan Nobelove nagradeTutu je, poseća Babić, 1984. godine dobio Nobelovu nagradu za mir zbog svog nenasilnog protivljenja aparthejdu.„Upravo ta nagrada dala je publicitet i snagu borbi koja je potom dovela do konačnog pada aparthejda. Takođe, možemo reći da je Dezmond Tutu bio figura koja je u potpunosti opravdala dodeljenu mu nagradu i tokom čitavog svog života ostao ju je dostajan. Nikada je nije ukaljao, kao što se to u nekim kasnijim slučajevima znalo dogoditi sa, na primer, premijerom Etiopije Abi Ahmetom, premijerkom Mjanmara San Su Ći ili pak Barakom Obamom koji je izjavio da mu još uvek nije jasno zbog čega je dobio Nobelovu nagradu“, kaže Babić.Dezmond Mpilo Tutu je rođen 1931. u Klerksdorpu, Transval, a njegovi roditelji su govorili jezikom Kosa iz plemena Bantu. Kada je imao 12 godina, njegova porodica se preselila u Johanesburg. Tutu je najpre bio učitelj, ali je napustio posao kada je Zakon o obrazovanju Bantua stupio na snagu 1953. godine, koji je konsolidovao segregaciju u južnoafričkim školama.Rukopoložen za sveštenika 1960. godine, nastavio je da služi kao episkop Lesota od 1976-78, pomoćnik episkopa Johanesburga i rektor parohije u Sovetu. Postao je biskup Johanesburga 1985. i imenovan je za prvog crnog nadbiskupa Kejptauna, a visoku poziciju je iskoristio kao bi podigao glas protiv ugnjetavanja crnaca u svojoj zemlji. Uvek je isticao da su njegovi motivi verski, a ne politički.
južnoafrička republika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
dezmond tutu, južnoafrička republika, nelson mandela
dezmond tutu, južnoafrička republika, nelson mandela
Odlazak legende: Zašto je Dezmond Tutu omiljen u celom svetu
Dezmond Tutu je bio čovek velike harizme, izvanrednog smisla za humor i veoma zaraznog smeha, a njegovo celokupno nasleđe moglo bi se sumirati u tri reči - radost, pravda i mir. Odlazak ove legende anti-aparthejda predstavljaće gubitak „moralnog kompasa” za Južnoafričku Republiku, kaže Danilo Babić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Nadbiskup Dezmond Tutu, dobitnik Nobelove nagrade za mir i veteran južnoafričke borbe protiv vladavine belačke manjine, preminuo je u 90. godini u bolnici u Kejptaunu.
Prema Babićevim rečima,
Dezmond Tutu je uz Nelsona Mandelu imao ključnu ulogu u svrgavanju aparthejda i bio je jedan od očeva nacije Južnoafričke Republike kakvu danas poznajemo.
„Ta nacija je konkretno i simbolično poznata kao „Nacija duge“, a reč je o terminu koji je skovao upravo Tutu. Južnoafrička Republika je, usled socijalnih razlika koje u njojo postoje, država dubokih podela, a Tutu je bio ta figura spajanja, osoba koji je premošćavala razlike između Južnoafrikanaca i bio njihova tačka okupljanja“, ocenjuje stručnjak za politička pitanja Afrike.
Šta više, dodaje naš sagovornik, može se reći da je on u praktičnom smislu podneo i veći teret borbe od Mandele jer je radio na terenu dok je Mandela bio u zatvoru.
„Kada je Mandela postao predsednik zemlje Dezmond Tutu je uzeo učešće u takozvanoj Komisiji istine i pomirenja u Južnoafričkoj Republici, čiji je cilj bio da pomiri zavađenu zemlju. Po rečima samog Mandele, Tutu je sačuvao tu državu od mržnje i osvete“, ističe Babić.
Čuveni nadbiskup je, kako kaže, postao aktivista i na globalnom planu.
„On se, između ostalog, zalagao za mir u Gazi i zbog toga je često dolazio u sukob sa Izraelom, a bio je i veliki protivnik rata u Iraku. Mnogi kažu da je Tutu bio aktivista i za prava homoseksualne zajednice, ali mi se čini da je to malo prenaglašeno jer je on zapravo, u skladu sa svojim hrišćanskim opredeljenjima, govorio „da su svi Božja deca“ i zalagao se za borbu protiv njihove diskriminacije. Zbog toga je bio omiljena figura u celom svetu“, pojašnjava Babić.
Oličenje „moralnog kompasa“ Južnoafičke Republike
Kao pravi „moralni kompas“ i savest Južnoafričke Republike Tutu je nastavio, napominje Babić, da upućuje kritike i onima za koje se lično zalagao da dođu na vlast, poput Afričkog nacionalnog kongresa (ANC).
„Čini mi se da je posle skandala sa predsednikom Džejkobom Zumom izjavio da više neće glasati za ANC jer je smatrao da je ta partija ispunila svoju ulogu, te da je kao što je nekad bila donosilac demokratije u Južnoafričku Republiku, sada postala teret toj demokratiji. Međutim, uprkos britkom jeziku i kritikama on je ostao omiljena ličnost i ne mogu se pronaći kontroverze u u njegovom političkom, pa ni privatnom delovanju. Jedino što su njegovi prijatelji umeli da mu zamere bilo je to da je ponekad previše emotivno i burno reagovao na situacije iz javnog društvenog života, kao i to što mu je neuspeh teško padao“, ukazuje naš sagovornik.
Ostao dostojan Nobelove nagrade
Tutu je, poseća Babić, 1984. godine dobio Nobelovu nagradu za mir zbog svog nenasilnog protivljenja aparthejdu.
„Upravo ta nagrada dala je publicitet i snagu borbi koja je potom dovela do konačnog pada aparthejda. Takođe, možemo reći da je Dezmond Tutu bio figura koja je u potpunosti opravdala dodeljenu mu nagradu i tokom čitavog svog života ostao ju je dostajan. Nikada je nije ukaljao, kao što se to u nekim kasnijim slučajevima znalo dogoditi sa, na primer, premijerom Etiopije Abi Ahmetom, premijerkom Mjanmara San Su Ći ili pak Barakom Obamom koji je izjavio da mu još uvek nije jasno zbog čega je dobio Nobelovu nagradu“, kaže Babić.
Dezmond Mpilo Tutu je rođen 1931. u Klerksdorpu, Transval, a njegovi roditelji su govorili jezikom Kosa iz plemena Bantu. Kada je imao 12 godina, njegova porodica se preselila u Johanesburg. Tutu je najpre bio učitelj, ali je napustio posao kada je Zakon o obrazovanju Bantua stupio na snagu 1953. godine, koji je konsolidovao segregaciju u južnoafričkim školama.
Rukopoložen za sveštenika 1960. godine, nastavio je da služi kao episkop Lesota od 1976-78, pomoćnik episkopa Johanesburga i rektor parohije u Sovetu. Postao je biskup Johanesburga 1985. i imenovan je za prvog crnog nadbiskupa Kejptauna, a visoku poziciju je iskoristio kao bi podigao glas protiv ugnjetavanja crnaca u svojoj zemlji. Uvek je isticao da su njegovi motivi verski, a ne politički.
