https://lat.sputnikportal.rs/20211227/alarmantno-srcana-smrt--pratilja-kovida-19-dolazi-bez-najave-1132799863.html
Alarmantno: Srčana smrt – pratilja kovida 19, dolazi bez najave
Alarmantno: Srčana smrt – pratilja kovida 19, dolazi bez najave
Sputnik Srbija
Iznenadna smrt kao posledica aritmija koje često nastaju zbog miokarditisa nije otkriće našeg doba. Ova pojava je postojala uvek, ali udružena sa pandemijom... 27.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-27T20:07+0100
2021-12-27T20:07+0100
2021-12-28T09:35+0100
srbija
smrt
sportista
srčani udar
srbija – društvo
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112057/80/1120578058_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_06e3a74fda51f65fe8866939d6b3b8b5.jpg
Talas iznenadnih srčanih smrti, mahom mladih ljudi za koje se zbog načina života pretpostavlja da nisu imali nikakve zdravstvene tegobe te nisu pripadali grupi visokorizičnih pacijenata, deluje kao greška u stvarnosti koja zahteva dodatno objašnjenje.Posebno uznemirava podatak da je među njima veliki broj onih koji se aktivno i profesionalno bave sportom, pa u tom svetlu istraživanje koje je nedavno objavio izraelski medij Real-Time-News deluje još šokantnije. Naime, zapanjujući podaci kažu da je stopa smrtnosti FIFA igrača u 2021. porasla za 500 odsto, te da je od decembra 2020. godine 183. profesionalnih sportista i trenera iznenada palo tokom utakmice, nakon čega je njih 108 umrlo.O tome koji su sve uzroci porasta broja iznenadnih srčanih smrti do toga mogu li se one objasniti Kovidom 19 razgovaramo sa dr medicinskih nauka Slavicom Radovanović, kardiologom, načelnikom Centra za srčanu insuficijenciju, pomoćnikom direktora KBC „Dr Dragiša Mišović“ – Dedinje.Nepobitna veza između srčane smrti i Kovida 19Iako iznenadna srčana smrt nije pojava novijeg datuma, jasno je da je broj ovakvih slučajeva drastično povećan te da se ne može isključiti, kaže dr Radovanović, da je jedan od razloga upravo aktuelna kovid infekcija.Doktorka upozorava da je nemali broj slučajeva onih koji od rođenja imaju proširenje krvnog suda u mozgu i druge malformacije a da za to ne znaju, ali i onih koji imaju iskustvo iznenadne srčane smrti bliskog srodnika a da pritom nisu uvažili tu činjenicu kao faktor rizika i prošli sve neophodne preglede.Ne zanemariti ni minimalne tegobePored miokarditisa i kardiomiopatije, iako vrlo često nasledne i neprepoznate, kaže, mogu biti uzrok iznenadne srčane smrti.Osim toga dodaje dr Radovanović uzrok iznenadne srčane smrti mogu biti i neurološka obolenja, proširenja krvnih sudova u mozgu, aneurizme, koje mogu iznenada da puknu, genetski poremećaji i druge virusne infekcije pored Kovida 19. Zato se tegobe, pa i one najbanalnije u smislu obične prehlade, upozorava, ne smeju zanemarivati.Neophodnost pregledaSportisti koji treniraju u ozbiljnim klubovima, računaju, kaže doktorka, na svoju neophodnost, pa zanemaruju tegobe ili se oglušuju o savete lekara. Analizirajući drastično povećan broj smrti profesionalnih sportista, ona upozorava na neophodnost i obaveznost sistematskog pregleda dva puta godišnje kako bi se isključili svi potencijalni uzroci iznenadne srčane smrti.„Nedavno sam u ambulati imala nekoliko slučajeva mladih devojaka od kojih se jedna ozbiljno bavi sportom, a ostale reakreativno idu tri puta nedeljno na trening. Sve su imale slične tegobe, zamaranje na fizički napor, prilikom penjanja uz stepenice ili bržeg hoda, i sve su prelažale kovid. Iako nisu otkriveni ozbiljniji poremećaji tokom pregleda, savet je lagano uvođenje u fizičku aktivnost„.Srbija na crnoj listiSrbija se, kaže dr Radovanović, i dalje nalazi na vrhu liste zemalja sa najvećim rizikom od kardiovaskularnih bolesti bilo da se radi o ishemijskoj bolesti, infarktu miokarda ili srčanoj insuficijenciji (slabosti) koja je inače konačan ishod svih kardiovaskularnih bolesti. Danas, ukazuje ona, dva procenta stanovnika širom sveta boluje od srčane insuficijencije i uprkos ogromnim sredstvima koja se ulažu u razumevanje patofiziologije srčanih oboljenja, nove savremene inovativne terapije i sve bolje dijagnostičke procedure, iznenadna srčana smrt prešla je svoje alarmantne linije.Predisponirajući faktori rizika na koje bi trebalo da obratimo pažnju su, zaključuje dr Radovanović, neuredan način života, konzumiranje alkohola, nedostatak fizičke aktivnosti, pušenje i neregulisana hipertenzija. To su napominje faktori koji povećavaju rizik od svih kardiovaskularnih bolesti pa i od iznenadne srčane smrti.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
kardiolog slavica radovanović, iznenadna srčana smrt
kardiolog slavica radovanović, iznenadna srčana smrt
Alarmantno: Srčana smrt – pratilja kovida 19, dolazi bez najave
20:07 27.12.2021 (Osveženo: 09:35 28.12.2021) Iznenadna smrt kao posledica aritmija koje često nastaju zbog miokarditisa nije otkriće našeg doba. Ova pojava je postojala uvek, ali udružena sa pandemijom kovida, i kao jedno od njenih najgorih lica - ona postaje alarmantno zabrinjavajuća, kaže u razgovoru za Sputnjik dr Slavica Radovanović
Talas iznenadnih srčanih smrti, mahom mladih ljudi za koje se zbog načina života pretpostavlja da nisu imali nikakve zdravstvene tegobe te nisu pripadali grupi visokorizičnih pacijenata, deluje kao greška u stvarnosti koja zahteva dodatno objašnjenje.
Posebno uznemirava podatak da je među njima veliki broj onih koji se aktivno i profesionalno bave sportom, pa u tom svetlu istraživanje koje je nedavno objavio izraelski medij Real-Time-News deluje još šokantnije. Naime, zapanjujući podaci kažu da je stopa smrtnosti FIFA igrača u 2021. porasla za 500 odsto, te da je od decembra 2020. godine 183. profesionalnih sportista i trenera iznenada palo tokom utakmice, nakon čega je njih 108 umrlo.
O tome koji su sve uzroci porasta broja iznenadnih srčanih smrti do toga mogu li se one objasniti Kovidom 19 razgovaramo sa dr medicinskih nauka Slavicom Radovanović, kardiologom, načelnikom Centra za srčanu insuficijenciju, pomoćnikom direktora KBC „Dr Dragiša Mišović“ – Dedinje.
Nepobitna veza između srčane smrti i Kovida 19
Iako iznenadna srčana smrt nije pojava novijeg datuma, jasno je da je broj ovakvih slučajeva drastično povećan te da se ne može isključiti, kaže dr Radovanović, da je jedan od razloga upravo aktuelna kovid infekcija.
„Mi ne smemo da zanemarimo da je reč o o multisistemskoj bolesti koju prate ne samo obostrane masivne pneumonije sa čestim isključivanjem velike površine pluća iz funkcije već i promene na srcu, bubrezima, mozgu, a prisutan je i veliki rizik od tromboembolijskih komplikacija. Zapaljenje srčanog mišića usled zaražavanja SARS-COV2 virusom, uzrok je ozbiljnih aritmija koje su, pak, najčešći uzrok iznenadne srčane smrti. Takođe, i hiperkoagubilnost i tromboze predstavljaju uvod u različite kardiovaskulrane bolesti koje takođe mogu imati smrtni ishod, posebno kod osoba koje imaju određene predisponirajuće faktore“, kaže Radovanović, dodajući da je ove tvrdnje bez obdukcionih nalaza nemoguće precizno potkrepiti, ali da je veza između virusa i srčane smrti nedvosmisleno jasna.
Doktorka upozorava da je nemali broj slučajeva onih koji od rođenja imaju proširenje krvnog suda u mozgu i druge malformacije a da za to ne znaju, ali i onih koji imaju iskustvo iznenadne srčane smrti bliskog srodnika a da pritom nisu uvažili tu činjenicu kao faktor rizika i prošli sve neophodne preglede.
Ne zanemariti ni minimalne tegobe
Pored miokarditisa i kardiomiopatije, iako vrlo često nasledne i neprepoznate, kaže, mogu biti uzrok iznenadne srčane smrti.Osim toga dodaje dr Radovanović uzrok iznenadne srčane smrti mogu biti i neurološka obolenja, proširenja krvnih sudova u mozgu, aneurizme, koje mogu iznenada da puknu, genetski poremećaji i druge virusne infekcije pored Kovida 19. Zato se tegobe, pa i one najbanalnije u smislu obične prehlade, upozorava, ne smeju zanemarivati.
„Neophodno je da se pacijenti sa minimalnim tegobama, preskakanjem ili ubrzanim radom srca, jave na pregled lekaru, kardiologu. Potrebno je uraditi laboratorijske analize koje daju informacije o stanju jetre, bubrega i srčanog mišića, te da li su povećani markeri nekroze srčanog mišića sa čim se često susrećemo kod virusnog miokarditisa. Takođe, neophodno je uraditi UZ srca, 24 -časovni holter EKG monitoring, pa tek na kraju test fizičkog opterećenja koji daje procenu stepena toleracije napora. Tek nakon svih pobrojanih pregleda, osoba koja oseća tegobe ili, važno, koja je preležala Kovid 19, dobija savet da li i u kojoj meri može da se bavi fizičkim aktivnostima. Ukoliko se utvrdi postojanje aritmija zbog miokarditisa zabrana bavljenja sporom može trajati i šest meseci sa redovnim kontrolama“.
Sportisti koji treniraju u ozbiljnim klubovima, računaju, kaže doktorka, na svoju neophodnost, pa zanemaruju tegobe ili se oglušuju o savete lekara. Analizirajući drastično povećan broj smrti profesionalnih sportista, ona upozorava na neophodnost i obaveznost sistematskog pregleda dva puta godišnje kako bi se isključili svi potencijalni uzroci iznenadne srčane smrti.
„Nedavno sam u ambulati imala nekoliko slučajeva mladih devojaka od kojih se jedna ozbiljno bavi sportom, a ostale reakreativno idu tri puta nedeljno na trening. Sve su imale slične tegobe, zamaranje na fizički napor, prilikom penjanja uz stepenice ili bržeg hoda, i sve su prelažale kovid. Iako nisu otkriveni ozbiljniji poremećaji tokom pregleda, savet je lagano uvođenje u fizičku aktivnost„.
Srbija se, kaže dr Radovanović, i dalje nalazi na vrhu liste zemalja sa najvećim rizikom od kardiovaskularnih bolesti bilo da se radi o ishemijskoj bolesti, infarktu miokarda ili srčanoj insuficijenciji (slabosti) koja je inače konačan ishod svih kardiovaskularnih bolesti.
Danas, ukazuje ona, dva procenta stanovnika širom sveta boluje od srčane insuficijencije i uprkos ogromnim sredstvima koja se ulažu u razumevanje patofiziologije srčanih oboljenja, nove savremene inovativne terapije i sve bolje dijagnostičke procedure, iznenadna srčana smrt prešla je svoje alarmantne linije.
Predisponirajući faktori rizika na koje bi trebalo da obratimo pažnju su, zaključuje dr Radovanović, neuredan način života, konzumiranje alkohola, nedostatak fizičke aktivnosti, pušenje i neregulisana hipertenzija. To su napominje faktori koji povećavaju rizik od svih kardiovaskularnih bolesti pa i od iznenadne srčane smrti.
