https://lat.sputnikportal.rs/20211226/zasto-deca-ne-progovaraju-do-cetvrte-godine-sputnjik-intervju-senka-milos-mirjana-sovilj-1132731908.html
Zašto deca ne progovaraju do četvrte godine | Sputnjik intervju
Zašto deca ne progovaraju do četvrte godine | Sputnjik intervju
Sputnik Srbija
Oko 70 odsto dece u Srbiji ima neku vrstu patologije govora, a više od trećine njih između tri i četiri godine – ne priča. O strašnom bilansu života sa modernom... 26.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-26T21:00+0100
2021-12-26T21:00+0100
2021-12-29T12:47+0100
podkast
sputnjik intervju
sputnjik video
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/17/1132731883_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_9910488031757c71c4ede2eabc577983.jpg
Zašto deca ne progovaraju do četvrte godine | Sputnjik intervju
Sputnik Srbija
Oko 70 odsto dece u Srbiji ima neku vrstu patologije govora, a više od trećine njih između tri i četiri godine – ne priča. O strašnom bilansu života sa modernom tehnologijom i o „novim normalnostima“ za Sputnjik govori prof. dr Mirjana Sovilj, direktorka Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora.
Doktorka Mirjana Sovilj je psihofiziolog, prenatalni psiholog, audiolingvista i valeolog.Pitamo je zašto deca ne mogu da progovore i do kad bi trebalo da imaju razvijen funkcionalni govor.Razgovaramo o tome šta se događa sa detetom koje ne progovori na vreme, ne može da komunicira, da izrazi svoje želje i osećanja.U većini slučajeva deca tu nesposobnost nadoknađuju neadekvatnim emocionalnim reakcijama, hiperaktivnim, agresivnim ili autoagresivnim ponašanjem. Imaju problem sa čitanjem, pisanjem i drugim obavezama, a sve je veći procenat najmlađih sa nekim oblikom autizma.Sve ovo su posledice korišćenja mobilnog telefona i tableta pre treće godine, kao i neprestanog gledanja TV ekrana.Naša gošća upozorava da se predispozicija patologije govora nasleđuje – ugrožene su i sledeće generacije.Saznajte kada možemo da budemo sigurni da sa detetom nije sve u redu i kome da se obratimo.Autor emisije je Senka Miloš.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/17/1132731883_184:0:2915:2048_1920x0_80_0_0_6ebd25f5d532e8e408c8565008d145fc.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
zasto deca ne pricaju, zasto deca ne progovaraju, kad dete treba da progovori, kad dete pocinje da govori, sa koliko godina dete treba da progovori, patologija govora, senka miloš, senka milos, mirjana sovilj, patologija govora, moderna tehnologija, sta ako dete ne progovori na vreme, deca i mobilni telefoni, deca i tableti, autizam kod dece, autizam, dete, deca,
zasto deca ne pricaju, zasto deca ne progovaraju, kad dete treba da progovori, kad dete pocinje da govori, sa koliko godina dete treba da progovori, patologija govora, senka miloš, senka milos, mirjana sovilj, patologija govora, moderna tehnologija, sta ako dete ne progovori na vreme, deca i mobilni telefoni, deca i tableti, autizam kod dece, autizam, dete, deca,
Zašto deca ne progovaraju do četvrte godine | Sputnjik intervju
21:00 26.12.2021 (Osveženo: 12:47 29.12.2021) Oko 70 odsto dece u Srbiji ima neku vrstu patologije govora, a više od trećine njih između tri i četiri godine – ne priča. O strašnom bilansu života sa modernom tehnologijom i o „novim normalnostima“ za Sputnjik govori prof. dr Mirjana Sovilj, direktorka Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora.
Doktorka Mirjana Sovilj je psihofiziolog, prenatalni psiholog, audiolingvista i valeolog.
Pitamo je zašto deca ne mogu da progovore i do kad bi trebalo da imaju razvijen funkcionalni govor.
Razgovaramo o tome šta se događa sa detetom koje ne progovori na vreme, ne može da komunicira, da izrazi svoje želje i osećanja.
U većini slučajeva deca tu nesposobnost nadoknađuju neadekvatnim emocionalnim reakcijama, hiperaktivnim, agresivnim ili autoagresivnim ponašanjem. Imaju problem sa čitanjem, pisanjem i drugim obavezama, a sve je veći procenat najmlađih sa nekim oblikom autizma.
Sve ovo su posledice korišćenja mobilnog telefona i tableta pre treće godine, kao i neprestanog gledanja TV ekrana.
Naša gošća upozorava da se predispozicija patologije govora nasleđuje – ugrožene su i sledeće generacije.
Saznajte kada možemo da budemo sigurni da sa detetom nije sve u redu i kome da se obratimo.
Autor emisije je
Senka Miloš.