https://lat.sputnikportal.rs/20211226/rik-za-gradjane-predstavio-ustavne-amandmane-1132794865.html
RIK za građane predstavio ustavne amandmane
RIK za građane predstavio ustavne amandmane
Sputnik Srbija
Republička izborna komisija (RIK) dostavila je građanima na kućnu adresu informaciju o promenama koje su predviđene Aktom o promeni Ustava Republike Srbije, o... 26.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-26T14:43+0100
2021-12-26T14:43+0100
2021-12-26T14:43+0100
srbija
srbija
politika
srbija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112283/81/1122838164_0:0:3641:2048_1920x0_80_0_0_3e3b980bdbbc98fa968b41f4c019404b.jpg
Cilj promene Ustava je obezbeđivanje veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolja zaštita prava građana i jačanje vladavine prava, napominje RIK.Istaknuto je da se amandmani predviđeni Aktom o promeni Ustava odnose na pravosuđe i da se njime ne menjaju drugi delovi Ustava.Njime su predviđene dodatne garancije za nezavisnost sudstva i sudija, garantuje se i stalnost sudijske funkcije i predviđa da će najviši sud u Republici biti Vrhovni sud.Sudije, predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova, prema ustavnim novinama, biraće Visoki savet sudstva, a ne više Narodna skupština, a predviđene su u i promene u organizaciji javnog tužilaštva koje bi trebalo da obezbede samostalnost i odgovornost javnih tužilaca.Glavne javne tužioce i javne tužioce biraće Visoki savet tužilaca, a ne više Narodna skupština.U detaljnom objašnjenju pomenutih izmena, RIK pojašnjava da se menjaju ustavne odredbe o uređenju sudova i javnih tužilaštava, a imajući u vidu da postoji međuzavisnost između ovih odredbi i drugih odredbi Ustava, izmenjeni su i članovi koji se tiču načela podele vlasti, nadležnosti Narodne skupštine, način odlučivanja u Narodnoj skupštini i sastav Ustavnog suda, kao i izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda.Akt o promeni Ustava predviđa i dodatne garancije za nezavisnost sudstva i sudija, pa RIK ukazuje da je u sistemu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, sudska vlast nezavisna.Proklamovano je i da je sudija nezavisan, kao i da je zabranjen svaki neprimeren uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.Ukida se prvi izbor sudija na mandat od tri godine i garantuje stalnost sudijske funkcije, koja traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek.Predviđeni su i razlozi zbog kojih sudiji može pre vremena da prestane funkcija, što znači da se zakonom ne mogu propisivati drugi razlozi.Odluku o prestanku funkcije može da donese samo organ koji sudije i bira, a to je Visoki savet sudstva.Amandmani predviđaju i promenu naziva najvišeg suda u Republici, pa će umesto Vrhovni kasacioni sud taj sud nositi naziv Vrhovni sud, koji je prema objašnjenju RIK-a, u skladu sa pravnom tradicijom Srbije, kao i sa nadležnostima koje tradicionalno ima najviši sud u državi.Visoki savet sudstva činiće 11 članova od kojih su šest sudije koje biraju njihove kolege sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda koji, kako navodi RIK, predstavlja sudsku vlast u celini.Predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti će na ovaj način u potpunosti biti isključeni iz izbora sudija, a isto važi i za izbor predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova, koje će takođe birati Visoki savet sudstva.Za članove Visokog saveta sudstva iz reda istaknutih pravnika mogu biti izabrana lica sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, koji ne mogu biti članovi političke stranke i moraju biti dostojni ove funkcije.Njih bira Narodna skupština posle sprovedenog javnog konkursa.Najveće promene tiču se organizacije javnog tužilaštva i predviđaju da funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, glavni tužioci i javni tužioci.Glavni tužioci vršiće funkciju sadašnjih javnih tužilaca, a sadašnji zamenici javnih tužilaca postaće javni tužioci i vršiće funkciju javnog tužilaštva zajedno sa glavnim javnim tužiocima.RIK ukazuje da se predviđenom promenom obezbeđuje veća samostalnost i odgovornost nosilaca javnotužilačke funkcije.U skladu sa nazivom najvišeg suda promenjen je i naziv najvišeg javnog tužilaštva u Vrhovno javno tužilaštvo, kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac.Amandmani predviđaju i da glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaca, a ne više Narodna skupština na predlog vlade.Međutim, samo Vrhovnog javnog tužioca će i dalje birati Narodna skupština na predlog Visokog saveta tužilaštva, posle sprovedenog javnog konkursa.RIK napominje da je Visoki savet tužilaca samostalan državni organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost i javnog tužilaštva, Vrhovnog javnog tužioca, glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca.Ovaj organ ima 11 članova od kojih su pet javni tužioci koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.Amandmanima je predviđeno da ministar ne može da glasa u postupku utvrđivanja disciplinske odgovornosti javnih tužilaca.O svim ovim promenama građani će se na referendumu izjasniti odgovorom sa „da“ ili „ne“ na pitanje „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“Republički referendum biće održan u nedelju 16. januara od 7 do 20 časova.
https://lat.sputnikportal.rs/20211217/rik-utvrdila-izgled-listica-i-naknade-za-sprovodjenje-referenduma-1132559700.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, politika, srbija – politika
srbija, politika, srbija – politika
RIK za građane predstavio ustavne amandmane
Republička izborna komisija (RIK) dostavila je građanima na kućnu adresu informaciju o promenama koje su predviđene Aktom o promeni Ustava Republike Srbije, o kojima će se izjašnjavati na referendumu 16. januara.
Cilj promene Ustava je obezbeđivanje veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolja zaštita prava građana i jačanje vladavine prava, napominje RIK.
Istaknuto je da se amandmani predviđeni Aktom o promeni Ustava odnose na pravosuđe i da se njime ne menjaju drugi delovi Ustava.
Njime su predviđene dodatne garancije za nezavisnost sudstva i sudija, garantuje se i stalnost sudijske funkcije i predviđa da će najviši sud u Republici biti Vrhovni sud.
Sudije, predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova, prema ustavnim novinama, biraće Visoki savet sudstva, a ne više Narodna skupština, a predviđene su u i promene u organizaciji javnog tužilaštva koje bi trebalo da obezbede samostalnost i odgovornost javnih tužilaca.
Glavne javne tužioce i javne tužioce biraće Visoki savet tužilaca, a ne više Narodna skupština.
U detaljnom objašnjenju pomenutih izmena, RIK pojašnjava da se menjaju ustavne odredbe o uređenju sudova i javnih tužilaštava, a imajući u vidu da postoji međuzavisnost između ovih odredbi i drugih odredbi Ustava, izmenjeni su i članovi koji se tiču načela podele vlasti, nadležnosti Narodne skupštine, način odlučivanja u Narodnoj skupštini i sastav Ustavnog suda, kao i izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda.
Akt o promeni Ustava predviđa i dodatne garancije za nezavisnost sudstva i sudija, pa RIK ukazuje da je u sistemu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, sudska vlast nezavisna.
„Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži, što znači da ni sudska vlast ne može biti izdvojena i odgovorna sama sebi. Sudska vlast pripada sudovima koji su nezavisni, a njihovu odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku, kao i Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi“, navedeno je.
Proklamovano je i da je sudija nezavisan, kao i da je zabranjen svaki neprimeren uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.
Ukida se prvi izbor sudija na mandat od tri godine i garantuje stalnost sudijske funkcije, koja traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek.
Predviđeni su i razlozi zbog kojih sudiji može pre vremena da prestane funkcija, što znači da se zakonom ne mogu propisivati drugi razlozi.
Odluku o prestanku funkcije može da donese samo organ koji sudije i bira, a to je Visoki savet sudstva.
Amandmani predviđaju i promenu naziva najvišeg suda u Republici, pa će umesto Vrhovni kasacioni sud taj sud nositi naziv Vrhovni sud, koji je prema objašnjenju RIK-a, u skladu sa pravnom tradicijom Srbije, kao i sa nadležnostima koje tradicionalno ima najviši sud u državi.
Visoki savet sudstva činiće 11 članova od kojih su šest sudije koje biraju njihove kolege sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda koji, kako navodi RIK, predstavlja sudsku vlast u celini.
Predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti će na ovaj način u potpunosti biti isključeni iz izbora sudija, a isto važi i za izbor predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova, koje će takođe birati Visoki savet sudstva.
Za članove Visokog saveta sudstva iz reda istaknutih pravnika mogu biti izabrana lica sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, koji ne mogu biti članovi političke stranke i moraju biti dostojni ove funkcije.
Njih bira Narodna skupština posle sprovedenog javnog konkursa.
Najveće promene tiču se organizacije javnog tužilaštva i predviđaju da funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, glavni tužioci i javni tužioci.
Glavni tužioci vršiće funkciju sadašnjih javnih tužilaca, a sadašnji zamenici javnih tužilaca postaće javni tužioci i vršiće funkciju javnog tužilaštva zajedno sa glavnim javnim tužiocima.
RIK ukazuje da se predviđenom promenom obezbeđuje veća samostalnost i odgovornost nosilaca javnotužilačke funkcije.
U skladu sa nazivom najvišeg suda promenjen je i naziv najvišeg javnog tužilaštva u Vrhovno javno tužilaštvo, kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac.
Amandmani predviđaju i da glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaca, a ne više Narodna skupština na predlog vlade.
Međutim, samo Vrhovnog javnog tužioca će i dalje birati Narodna skupština na predlog Visokog saveta tužilaštva, posle sprovedenog javnog konkursa.
RIK napominje da je Visoki savet tužilaca samostalan državni organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost i javnog tužilaštva, Vrhovnog javnog tužioca, glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca.
Ovaj organ ima 11 članova od kojih su pet javni tužioci koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.
Amandmanima je predviđeno da ministar ne može da glasa u postupku utvrđivanja disciplinske odgovornosti javnih tužilaca.
O svim ovim promenama građani će se na referendumu izjasniti odgovorom sa „da“ ili „ne“ na pitanje „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“
Republički referendum biće održan u nedelju 16. januara od 7 do 20 časova.
