https://lat.sputnikportal.rs/20211226/e-milorade-milorade-nestade-i-ti-kao-hazari-video-1132747521.html

E, Milorade, Milorade, nestade i ti kao Hazari! (video)

E, Milorade, Milorade, nestade i ti kao Hazari! (video)

Sputnik Srbija

Na neki način Milorad Pavić je imao tri smrti: devedesetih, kada je odijum nekih zapadnih zemalja bio veliki, 2009. kada je minuo svetom, i treću smrt, možda i... 26.12.2021, Sputnik Srbija

2021-12-26T17:20+0100

2021-12-26T17:20+0100

2022-01-24T10:06+0100

kultura

milorad pavić

književnost

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/18/1132747039_0:0:1000:563_1920x0_80_0_0_0c16b483a8640774e2cc2952b8a13b69.jpg

Da je ipak sudbina velikog srpskog pisca različita od one hazarske, opisane u njegovom najčuvenijem delu, potvrđuje veliko čitalačko interesovanje koje za romane i priče ovog pisca ne prestaje ni danas. To interesovanje je i glavni razlog prevođenja i objavljivanja Pavićevih dela u svetu, a dugu i nerazumljivu tišinu u našem izdavaštvu koja je pratila knjige „prvog pisca 21. veka“ nedavno je prekinuta pojavom ilustrovanog izdanja „Hazarskog rečnika“ na ruskom jeziku, u izdanju „Derete“.Milorad Pavić i Rusi – književni fenomenNedoumicu zašto se u Srbiji štampa Pavićev roman na ruskom, otklanja Jasmina Mihailović.„Da, srpsko izdanje na ruskom može da bude zbunjujuće. Zašto u Srbiji? Zbog velike potražnje Rusa koji žive u Srbiji ili je posećuju pa hoće nekako da tog trenutka imaju knjigu, svoju literaturu o zemlji u kojoj borave. To interesovanje traje godinama, o njemu mi stalno govore knjižari, ali eto na kraju se 'Dereta' konačno usudio da 'Hazarski rečnik' objavi na ruskom. Prevodilac je isti kao i za ruska izdanja – Larisa Saveljeva, a ilustracije su rad Jasena Panova, bugarskog umetnika koji je na njima radio 20 godina“, otkriva Mihailovićeva.Ona podseća da se, kada je o recepciji Pavićevih dela u Rusiji reč, uistinu može govoriti o fenomenu, budući da pažnja ruske publike za ovog pisca ne jenjava ni 12 godina posle smrti. Fenomen je i po tome što je zbog tog interesovanja srpski pisac prisutniji u ruskoj nego u svojoj matičnoj, srpskoj kulturi.„Prevođenje Pavića u Rusiji počelo je jako kasno u odnosu na druge zemlje: Pavićeva svetska slava počinje 1988. u svetu, a u Rusiji tek posle velike političke promene, između 1991. i 1995. Od tada do danas ona ne prestaje. Dovoljno je reći da je za života Paviću otkriven spomenik u Moskvi, u aleji velikana, gde su Džojs, Dante, papa Vojtila…. Mislim da je on jedini Srbin koji ima svoje mesto u toj aleji pri inostranoj literaturi. Zanimljivo je da o tome nikad nijedna naša televizija nije snimila ni prilog od jednog minuta. A spomenik je otkriven u junu 2009, još za Pavićevog života.“O prisustvu Milorada Pavića u Rusiji ne govore samo piščeva česta putovanja u ovu zemlju, poznanstva i promocije knjiga. Pored 186 prevoda njegovih knjiga na ruski, odigrano je i mnogo pozorišnih predstava u čuvenim teatrima poput MHAT-a, teatra Čehova i Stanislavskog… Mihailovićeva podseća i na još jednu neobičnu vezu autora „Ruskog hrta“ sa ovom zemljom.„Kada smo hteli da otvorimo legat Pavićev na Dorćolu, prošli smo sve instance u Skupštini grada da bi se stavila spomen ploča na mestu gde se legat nalazi. Ništa nije moglo da se uradi šest godina. Na kraju je Rusima prekipelo, pa je vajar Grigorije Potocki, autor Pavićevog spomenika u Moskvi, uradio odlivak i doneo ga u Skupštinu grada, 2006. godine. Tada su bivši ruski ambasador Aleksandar Čepurin i tadašnji gradonačelnik Siniša Mali otkrili tu ploču. Dakle, ruski ambasador je otkrio ploču Miloradu Paviću usred Srbije! To je ta veza i to je divno“, kaže Jasmina Mihailović.Ponudio tajnu u vremenu svekolikog razotkrivanjaNa pitanje šta se zapravo dogodilo te davne 1984. godine kada se pojavilo prvo izdanje „Hazarskog rečnika“, romana – leksikona za kojim je uskoro poludeo ceo čitalački svet, naša sagovornica iskreno odgovara da ni danas ne zna odgovor.„Verujem da na to pitanje ni sam Pavić ne bi uspeo da odgovori i da ga definiše, jer se to menja sa epohom, sa godinama u kojima se nalazimo, sa kulturnim i društvenim okruženjem. Jedan deo odgovora svakako je u tome što Pavić nije govorio o zavičajnom u smislu malog zavičaja, nego o čitavom ovom kulturnom prostoru. A to znači i Stara Grčka, i Vizantija i Srednja Evropa i Mediteran… On je objedinio jedan geografski prostor, njegovu kulturu, tradiciju, verovanja i to ponudio pre svega srpskom a potom i inostranom čitaocu. Drugi deo odgovora sadržan je u tome što je Pavić ipak metafizički pisac i što su njegove teme – teme zauvek. Po mom uverenju, tu je još jedan momenat važan za uspostavljanje te magije između njega i čitaoca: to što je ponudio tajnu. Tajna je nešto šta našim životima nedostaje, budući da živimo u vremenu svakolikog razotkrivanja. A tajna pripada čoveku, ona je uvek intrigantna, nešto što vas tera da mislite. Zato se tajna nigde u Pavićevom delu ne razotkriva do kraja. Dakle, jednostavnog odgovora na pitanje šta je to što se desilo 1984. godine nema. Jednom sam ga pitala u čemu je tajna 'Hazarskog rečnika', a on mi je odgovorio: 'Ne znam'. Bila sam toliko razočarana.“Nisu mogli da mu oproste uspehNišta nije manje razočaranje ni to što je veliki pisac posle smrti na sve načine prećutkivan, naročito u Srbiji, otkriva naša sagovornica.„Nije reč o napadima, jer kroz napade uvek nekoga i afirmišete. Ne, ovde je reč o prećutkivanju i to najvećih institucija ovog naroda. Treba li podsetiti da su spomenik morali da mu postave Azerbejdžanci, spomen-ploču Rusi… I to nema nikakve veze sa politikom jer u ovih 12 godina su prošle različite vlasti… Ne, mislim da je Pavić bio toliko veliki i toliko van svega ovoga dnevnog, toliko uspešan i srećan u privatnom životu da je sve to proizvelo jednu i dalje prisutnu ljubomoru. Nisu mogli da mu oproste uspeh, to je i on često govorio, a sa druge strane ni sama Srbija nije znala šta da radi s tim“, podseća Mihailovićeva.Da li je onda jedino valjano objašnjenje čudne situacije sa delom i imenom Milorada Pavića to da se samo stopio sa svojim knjigama i podelio njihovu sudbinu, učinivši da i njegova posthumna priča bude tako – pavićevska. O tome Jasmina Mihailović kaže:„Razmišljala sam o tome, o tom stapanju pisca i dela, zato povremeno i kažem: `E, Milorade, šta si imao da povlačiš tu temu, nestade i ti kao Hazari`. Međutim, odmah sledi i pitanje: kako to da nestane samo ovde, a u Indiji, Iranu, Americi, Kini ga toliko ima. Kako nije nestao tamo? Ali, priznajem, dobra je to teza o stapanju sa Hazarima. I ta njegova posthumna priča zaista ima na neki način veze sa njegovim knjigama, zapravo sa svim onim igranjima u njima.“

https://lat.sputnikportal.rs/20200112/rusija-srbofil-beograd-pisci-kusturica-miodrag-pavic-knjzara-moskva-1121523961.html

2021

Vesti

sr_RS

kultura, milorad pavić, književnost