- Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Srbija izlazi na Suecki kanal

Suecki kanal - Sputnik Srbija, 1920, 25.12.2021
Pratite nasTelegramOdyssey
Za Srbiju bi bilo od velikog značaja da se posle dugo vremena vrati na ogromno tržište Egipta i u silosima na Sueckom kanalu skladišti pšenicu za izvoz ne samo u tu zemlju, nego i okolne. Egipat je najveći uvoznik pšenice na svetu i to bi poslalo dobru poruku i drugima, smatra stručnjak za pšenicu, prof. dr Miroslav Malešević.
Da bi to tako moglo da bude nagovestila je vest iz Ismailije u Egiptu, prema kojoj delegacija našeg Ministarstva poljoprivrede u toj zemlji sa domaćinima razgovara o mogućnosti dobijanja silosa za skladištenje pšenice unutar ekonomske zone Sueckog kanala. Srpski silos bi bio i distributivni centar za Bliski istok i Afriku.

Izvoz pšenice u Egipat dogovoren

Izvoz srpske pšenice Egiptu dogovren je početkom 2019. godine prilikom posete ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića toj zemlji kada su precizirane sve procedure oko izvoza.
Tada je konstatovano da bi dogovor o izvozu pšenice doprineo da naš izvoz poljoprivrednih proizvoda na to tržište koje broji više od 100 miliona stanovnika bude četiri puta veći i premaši 100 miliona dolara.
„Bilo bi divno kada bismo dobili barem jedan kontigent da izvezemo za Egipat koji je najveći svetski uvoznik pšenice i naša pšenica bi po svom kvalitetu odgovarala njihovim standardima. To su oni već proveravali. Problem je, međutim, logistika. Njihova najmanja šarža, ili lot je 25.000 tona i mi nismo imali logistiku za tako nešto, nismo imali silos gde da koncentrišemo tu pšenicu“, objašnjava Malešević.
Ukoliko to ne uspemo dogovor o izvozu ostaće samo na lepoj želji, zato se, kako kaže, treba potrudi da se to realizuje, kako ne bismo ispustili tu šansu, jer imamo potreban proizvod.

Nedostaje logistika

Nedostaje logistika, jer nam, kako ističe ovaj stručnjak za pšenicu, proizvodnja nije tako organizovana, kao ni prijem i otkup pšenice određenog kvaliteta. Napominje da se treba adekvatno pripremiti za žetvu 2023. godine, kada bismo mogli da izađemo na zahtevno tržište Egipta.
© Flickr / twitter.com/mattwi1s0nBez silosa u kome bi skladištili pšenicu u Egiptu teško do dogovorenog izvoza na ogromno tržište
Mreža za restituciju tvrdi da je novi zakon „zakonita“ pljačka državne svojine i zato će se, najavljuju, žaliti Evropskoj komisiji i međunarodnim institucijama. - Sputnik Srbija, 1920, 24.12.2021
Bez silosa u kome bi skladištili pšenicu u Egiptu teško do dogovorenog izvoza na ogromno tržište
Organizovanje skladišnog prostora je neophodan drugi korak da bismo mogli da realizujemo sporazum o izvozu dogovoren 2019. Pored tog prostora mora biti standardizovan kvalitet pšenice koja će biti skladištena, kaže on i objašnjava da minimum 25.000 tona mora biti obezbeđeno za skladištenje da bismo bili konkurentni na tenderu koji oni raspisuju. Uglavnom se, napominje Malešević, te količine kreću između 50 i 100 hiljada tona.

Pšenice ima

Za proizvod smatra da ne bi trebalo da brinemo.
„Mi smo izvozili 700-800 hiljada tona, čak i do milion tona pšenice u zrnu i negde 300-400 hiljada tona brašna. A sada imamo dva miliona tona pšenice viška koje bi trebalo prodati. Zato bi bilo dobro da se neko strano tržište otvori, pogotovo što su cenovni uslovi povoljni“, smatra naš sagovornik.
On, međutim, upozorava da je naš dosadašnji izvoz bio uglavnom spontan, da imamo jako veliki broj uglavnom manjih izvoznika pšenice. U jednom momentu ih je bilo čak više od 200, što je, po njegovom mišljenju, vrlo neozbiljno.

Iskoristiti šansu

Priča sa Egiptom je sasvim drugačija od toga, upozorava on.
„Ovo je međunarodni ugovor, to mora da se potvrdi na najvišem nivou, država mora da bude garant toga. To je jako ozbiljna stvar i kada jednom uđete na to tržište tu treba i da ostanete jer su oni među državama gledano globalno najveći uvoznici. Oni nemaju apsolutno ništa od svoje proizvodnje i uvoze preko 100 miliona tona i imaju visoke standarde za kvalitet. Ali mi to možemo da ispunimo“, uveren je Malešević.
To podrazumeva da ćemo morati konačno da počnemo da odvajamo zrna i klasifikujemo pšenicu. Prema zvaničnim informacijama pšenicom je zasejano 592.000 hektara i u najboljim uslovima uz prosečan prinos od pet tona po hektaru to bi bilo tri miliona tona pšenice. Da rod bude i 4,5 tona po hektaru imaćemo preko naših potreba, za koje nam je dovoljno oko 1,5 miliona tona, ističe stručnjak za pšenicu.
© Sputnik / Aleksandr Krяžev / Uđi u bazu fotografijaSrbija ima dva miliona tona pšenice viška i bilo bi dobro da se neko strano tržište otvori, pogotovo što su cene povoljne
Žetva ozime pšenice  - Sputnik Srbija, 1920, 24.12.2021
Srbija ima dva miliona tona pšenice viška i bilo bi dobro da se neko strano tržište otvori, pogotovo što su cene povoljne
Problem je što je sortiment prilagođen evropskom kupcu, a on nije taj koji traži Egipat koji kao i sve arapske države traži visok i ujednačen standard. Ali i to se, kako kaže, može postići jer imamo područja gde se taj kvalitet može ostvariri.
A ugovoren i siguran izvoz bi svakako bio podsticaj za proizvođače da se time dodatno bave, zaključio je Malešević za Sputnjik.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala